Povodom uzurpiranja brenda i ugleda Tanjuga

Novinska agencija Tanjug preduzela je danas mere u cilju zaštite svog ugleda i imena, nakon što je u registar APR upisan medij sa nazivom Tanjug Info

Ti koraci su preduzeti i da bi se razvejale sve sumnje i nagađanja da domen Tanjug Info ima bilo kakve veze sa Novinskom agencijom Tanjug ili da je deo mogućeg rešenja za nastavak rada nacionalne agencije.

Registrovanje domena sa Tanjugovim imenom, kao i prijava Saše Mirkovića Zavodu za intelektualnu svojinu za priznanje žiga, koji u imenu takođe ima naziv Tanjug, a dizajnom podseća na zaštićeni znak Novinske agencije Tanjug, ne samo da su na štetu ugleda Tanjuga, već predstavljaju povredu zakonom zaštićenih prava agencije, ali i države Srbije, kao sukcesora svih imovinskih prava Tanjuga.

Novinska agencija Tanjug zahvalna je svima koji su izrazili brigu zbog mogućnosti da nestane takav brend kakav je Tanjug, ali ne može a da ne primeti da je ta briga okasnela, jer je mnogo toga već učinjeno u pravcu rušenja ugleda Tanjuga i gašenja agencije.

To se uostalom nastavlja i sada, nakon odluke vlade o prestanku JP NA Tanjug, a „nastupanje“ Saše Mirkovića kao „čuvara imena i dela i tradicije Tanjuga“ samo je poslednji u nizu pokušaja da se unizi Tanjug.

Ne radi se, dakle, samo o zaštiti imena.

Radi se o zaštiti nacionalne Novinske agencije.

Sve što se događa od odluke o gašenju državne agencije i sve što je tim povodom plasirano u javnost, sve poluinformacije i nagađanja, uključujući i konfuziju u vezi sa domenom Tanjug Info, do te mere je banalizovano da su, izgleda, mnogi zaboravili da je Tanjug institucija duge tradicije i velike snage, i da nešto znaci i u Srbiji i van zemlje.

Druga je stvar što više ne može da postoji kao državna agencija. Ali, Tanjug je ozbiljna medijska kuća, i nedopustivo je da se o njegovom statusu i sudbini, kao i sudbini ljudi u Tanjugu, debatuje na tabloidan način.

Kampanja traje, i protiv ugašenog Tanjuga

Prema Odluci Vlade Republike Srbije o pravnim posledicama prestanka Javnog preduzeća Novinska agencija Tanjug, „Tanjug je prestao sa radom 31. oktobra 2015. godine, u skladu sa članom 146. stav 1 Zakona o javnom informisanju i medijima“.

Posle ove odluke, objavljene u Službenom glasniku 5. novembra, moglo se očekivati da će stati višegodišnja kampanja protiv Novinske agencije Tanjug.

Ona, međutim, i dalje traje, i protiv ugašenog Tanjuga, na žalost, pre svega na stranicama i portalima medija, te novinarskih udruženja, posredstvom neuobičajeno zlonamernih tekstova, koji se, kao i danas objavljeni, većinom oslanjaju na neproverene informacije, ignorisanje vladinih odluka, nagađa i glasina.

U ovoj fazi, u tim tekstovima, koji se predstavljaju kao rezultat „istraživačkog novinarstva“, implicira se, pa i izričito „zaključuje“ da se u Tanjugu i u vezi s Tanjugom odigravaju nekakve nezakonite i nečasne radnje.

U prilog tome citiraju se jedni isti ljudi, svakako ogorčeni činjenicom da su gašenjem agencije ostali bez posla, ali bez ikakvog prava da prebacuju direktorki agencije da im je ona „uskratila pravo na rad“ ili dala „otkaze“, iako je, iz pomenute Odluke Vlade Srbije jasno da su 31. oktobra svi zaposleni – ostali bez posla.

U igri je, konačno, i „sindikat Tanjuga“, u čije ime istupaju predsednik i zamenik predsednika, ali se ne kaže da, osim ta dva rukovodeća člana, taj sindikat ima još svega pet članova, te se nepotrebno „zaklanjaju“ iza organizacije.

Navodi tih sedmoro ljudi, kojima se blati agencija, a većina Tanjugovaca naziva „poslušnicima i podobnicima koji su zaposleni bez javnog konkursa“, sramota su i za agenciju i za medije i portale koji im daju prostor za to da pristojne ljude izvrgavaju ruglu, blate i etiketiraju bez povoda i dokaza.

Tanjug je važio, a verujemo da će neki novi Tanjug zadržati tu dragocenu vrednost, za pristojnu kuću, kojoj nije primereno da bez valjanih dokaza piše i „presuđuje“ o nepodopštinama i kršenjima zakona u medijima, uskraćivanju plata i doprinosa zaposlenima, sumnjivim poslovnim „aranžmanima“, duplim funkcijama, sukobu interesa i svemu onome za šta su, smatramo, dužni da vode računa i novinarska udruženja, i saveti i institucije sistema.

Ovo reagovanje tiče se ličnog i profesionalnog ugleda konkretnih ljudi, koji, posle gašenja Tanjuga, valjda treba i dalje negde da rade, da traže posao, u čemu bi im, valjda pomoć trebalo da dođe i od novinarskih udruženja, ali, kako će pomoći onima koji su na njihovim portalima okvalifikovani „lepo“ i „kolegijalno“ kao – poslušnici i podobnici, bez, dakle, bilo kakvih kvaliteta, koje su, inače, godinama manifestovali u dobrim, pismenim i profesionalnim servisima Tanjuga.

Tiče se i ugleda agencije, koja je, istina, ugašena – po zakonu, ali i velikim zalaganjem i kampanjom za njeno gašenje u kojoj su mesecima pre donošenja tog zakona prednjačila upravo novinarska udruženja, asocijacije, nezavisna i ostala društva i društvanca, a koji bi po prirodi stvari trebalo da su na strani medijskih poslenika, koliko god im se oni ne sviđali.

I sve dok se neistine i prljavštine vuku po sajtovima udruženja i stranicama pojedinih medija, ljudi koji su radili u uglednoj agenciji kakva je bio Tanjug dovedeni su u situaciju da se pred kolegama, prijateljima, rođacima, komšijama, svima onima do kojih im je stalo i do čijeg mišljenja im je stalo, pravdaju za nešto što ne odgovara istini.

I što potiče od pojedinaca o čijoj bi se profesionalnoj reputaciji moglo diskutovati.

Konačno, svaka situacija koja je vezana za gašenje neke firme za njene je zaposlene stresna, neprijatna i puna neočekivanih situacija, te je zaista i nečasno i nekolegijalno na takav se način baviti ljudima, njihovim sudbinama i budućnošću firme, koja nije ostavila dugove, i nema za sobom afere, ogromne plate, sumnjive vlasničke transakcije i druge nepodopštine.

Za pisce, „istraživačke novinare“ koji potpisuju tekstove koji im sigurno ne služe na čast, i ovi podaci: – Odluka vlade o pravnim posledicama prestanka Tanjuga sprovodi se, postupno, u svemu i u konsultacijama sa resornim ministarstvima i organima, uključujući isplatu otpremnina, svima koji to pravo imaju na osnovu činjenice da su 31. oktobra gašenjem agencije ostali bez posla. – kada se isplate sve naknade na koje po zakonu imaju pravo, te imovina preda Republičkoj direkciji za imovinu, svi zaposleni treba da dobiju dokument o prestanku radnog odnosa, a zatim bi JP NA Tanjug i formalno trebalo da bude izbrisan iz evidencije Agencije za privredne registre.

Da li će nakon toga biti uslova da se formira privatna agencija, s obzirom da je predsednik Vlade izjavio da se nada i veruje da će se naći rešenje – znaćemo svi mi, i oni kojima je zaista stalno do onoga što je Tanjug značio, kao i oni koji nisu imali dovoljno snage i poštenja da obuzdaju ono najlošije u sebi.