Pretnje upućene N1: Posle 16 meseci, odbačena jedna prijava

Puno je poslednjih godina pretnji novinarima, a malo je slučajeva koji su dobili epilog. Više od godinu dana nakon što je direktor televizije N1 Jugoslav Ćosić podneo policiji krivične prijave zbog pretnji koje je na društvenim mrežama dobilo dvoje novinara naše kuće javno tužilaštvo juče je odgovorilo da je jedna od prijava odbačena

Punih 16 meseci Više javno tužilaštvo utvrđivalo je da li je pretnja preko Fejsbuka, pod punim imenom i prezimenom, ugrožavanje sigurnosti.

„Doći ćeš u Srbiju, pi*ka ti materina“.

Utvrdilo je na kraju da nema osnovane sumnje da je prijavljeni izvršio krivično delo, a novinar kojem je prećeno o tome je obavešten samo četiri dana nakon što je direktor N1 Jugoslav Ćosić na Tviteru napisao da tužilaštvo i policija ne odgovaraju na dva puta prijavljene pretnje.

Reakcija na drugu prijavu se, istina, još čeka, kao i odgovor na pitanje ko stoji iza poruke koja je pre mesec dana stigla na adresu veb redakcije N1.

„Vi, ku*ve američke, što održavate ovu stranicu, čini su vlasnici najveći srpski dušmani i neprijatelji koji žele da unište vaš srpski narod, kad bude došlo plaćanje računa izdajnika prvi ćete osetiti osvetu pravih srba. Ja prvi imam želju da koljem takve ku*ve koje daju neprijatelju da ih ka*a zbog para, pi*kice od ljudi“.

Novinara BIRN-a Slobodana Georgieva izostanak odgovora ne čudi, jer ih, podseća, i dalje čekaju i on, kao i još neki novinari te istraživačke mreže, novinari CINS-a i Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine.

„Pošto imamo istoriju ovde da su ljudi ubijani, samo zato što su novinari, ja mislim da svaka takva pretnja i prijava treba da se reši. Imali smo ovih dana situaciju da prate naše koleginice, letos je ista situacija bila sa našom koleginicom iz Novog Sada, ko može da vas prati… Imali smo situaciju da su Stevanu Dojčinviću objavljivane slike, znači očigledno ga je neko pratio“, kaže Georgiev.

Za sporost u rešavanju slučajeva pretnji odgovoran je, smatra profesor Pravnog fakulteta Milan Škulić, Krivični zakonik. On tužiocu vezuje ruke, umesto da mu, kako kaže, daje potrebnu nezavisnost.

„On trenutno vodi istragu na papiru formalno, a ništa ne može efikasno bez policije, s druge strane policija ništa ne može bez njega. Policija je sada prilično usporena jer za sve što radi mora da traži saglasnost tužioca. Tužilac radi kabinetski, nije dovoljno operativan, tako da je ovaj Zakonik napravio spoj koji je neverovatan – imamo istragu koja je i neefikasna i nepravična“, kaže Škulić.

Teškoće u procesiuranje slučajeva pretnji su, upozoravaju u novinarskim udruženjima, samo jedna strana medalja. Druga, možda i važnija, je stvaranje drugačije klime u društvu.

„Da se u onome što nazivamo javni diskurs stalno oglašavamo protiv toga, od Vlade i premijera, pa nadalje. Tako da svima postane jasno da je društvo odlučno protiv bilo kakvih pretnji“, navodi Dušan Janjić iz NUNS-a.

A pretnje novinarima su, pokazuju i podaci NUNS-a, poslednjih godina učestalije. Zato je to udruženje, osim stalnih apela da se novinari ne etiketiraju, nedavno uspostavilo i kontakt sa tužilaštvom. A u saradnji sa njim bi, očekuju, mogli da budu rešeni i mnogi dosad nerešeni slučajevi.

Video prilog televizije N1 pogledajte ovde.