Pretplata za javni servis nije harač, već finansiranje prava građana da budu informisani, kažu stručnjaci. Iako će se javni servisi do 2016. godine finansirati iz budžeta, i to sa 50 miliona evra za RTS i 15 miliona za RTV, to će vrlo brzo ponovo biti zamenjeno direktnom naplatom od građana.
Istinito, nepristrasno, potpuno i blagovremeno informisanje na srpskom jeziku, ali i jezicima nacionalnih manjina samo je jedna od obaveza koju mora da ispuni javni medijski servis. Dva javna servisa u Srbiji – Radio televizija Srbije i Radio televizija Vojvodine – imaju zakonsku obavezu da uvažavaju zahteve javnosti kojoj direktno odgovaraju za svoj rad.
„Javni servis Vojvodine, možemo reći na osnovu naših dugogodišnjih istraživanja koja su počela još 2006. godine, da je zaista drastično napredovao ka ispunjavanju svih standarda koji važe za jedan ugled javni servis, koji bi trebao da bude potpuno nezavisan, izbalansiran, da bude kritičan, ali da ne bude kritizerski i da se program zasniva na visokim profesionalnim standardima“, Dubravka Valić Nedeljković, šefica Odseka za medijske studije Filozofskog Fakulteta,
Finansiranje javnih servisa iz budžeta trajaće samo do januara 2016. godine, kada će ponovo biti uvedena taksa u iznosu ne većem od 500 dinara.
Finansiranje javnih servisa iz budžeta trajaće samo do januara 2016. godine, kada će ponovo biti uvedena taksa u iznosu ne većem od 500 dinara. Iako građani na nove dažbine ne gledaju blagonaklono i često postavljaju pitanje zašto bi plaćali pretplatu ukoliko već plaćaju kablovsku televiziju, stručnjaci tvrde da je pretplata jedini garant nezavisne uređivačke politike.
„Ljudi plaćaju kablovsku uslugu kao što bi plaćali uslugu telefona, da bi imali veći broj televizijskih servisa putem kablovskog distributera koji stiže signalima do njihovog kućnog televizora, ali u slučaju javnog servisa se ne plaća takva vrsta usluge. U slučaju javnog servisa se plaćaju programi koji su mnogo skuplji, jer su mnogo vredniji, jer su mnogo važniji, obrazovni, edukativni, dečiji“, Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka.
Ali ako jedino javni servis može da osigura slobodu uređivačke politike i ekonomsku održivost medija, zašto su status javnog servisa dobili samo RTS i RTV? Iz lokalnih medija upozoravaju da će im privatizacija svima staviti katanac na vrata. Hoće li i onda ova dva javna servisa uspeti da zadovolje potrebu za informisanjem stanovnika Male Moštanice jednako kao i Beograđana?
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Pretplata za bilo kakav servis koji ja ne želim je HARAČ!