PrEUgovor: Nazadovanje u slobodi izražavanja

Napredak Srbije u oblastima koje su ključne za proces pristupanja Evropskoj uniji (EU) je neujednačen i ograničen, ocenila je koalicija prEUgovor, koja smatra da Akcioni plan za poglavlje 23 mora biti revidiran i da je došlo do bitnog nazadovanja u oblasti slobode izražavanja.

Direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Sonja Stojanović Gajić istakla je da koaliciju čini sedam nevladinih organizacija i da su danas želeli da predstave tri teme koje su važne za organizacije civilnog društva – učešće civilnog sektora u pregovorima, borba protiv korucije i sloboda medija i izražavanja.

Ona je naglasila da je učešće civilnog sektora u procesu pregovora sa EU nedosledno i nepotpuno, pa bi to trebalo promeniti da bi se u procesu pregovora iskoristili kapaciteti građanskog društva.

Stojanović Gajić je rekla da bi trebalo pojačati dostupnost informacija o pregovorima, jer je javnost nedovoljno obaveštena, i napomenula da nema razloga da svi delovi pregovaračke pozicije Srbije budu poverljivi.

– Vlada se često „vadi“ na Evropsku komisiju, ali su organizacije civilnog sektora apelovale i na institucije Unije da objavljuju dokumenta – dodala je ona.

Prema njenim rečima, nema ni doslednosti Vlade Srbije da se u proces uključe nevladine organizacije, a jedini primer je Ministarstvo pravde koje je tražilo pomoć i sugestije.

Prema njenim rečima, nema ni doslednosti Vlade Srbije da se u proces uključe nevladine organizacije, a jedini primer je Ministarstvo pravde koje je tražilo pomoć i sugestije.

Stojanović Gajić je, međutim, rekla da se ni oni nisu pokazali kada je reč o dvosmernosti saradnje, pa nema nijedne povratne informacije koje su sugestije prihvaćene, a koje odbačene i zašto.

Bojana Medenica iz Transparentnosti Srbije je istakla da Akcioni plan za poglavlje 23 kvalitetom ne odgovara ogromnom značaju tog dokumenta za ostvarivanje dva ključna prioriteta Vlade Srbije – pridruživanje EU i borbu protiv korupcije.

Važno je da taj dokument bude što kvalitetniji i što detaljniji, jer će se EU fokusirati na praćenje mera koje su njime zacrtane. Ukoliko Srbija preuzima manje obaveza, da bi ih što lakše ispunila, propustiće se šansa za stvaran i osetniji napredak u borbi protiv korupcije, istakla je ona.

Direktor Centra za istraživačko novinarstvo Branko Čečen ocenio je da je ponašanje vlasti tokom poplava prema korisnicima društvenih mreža – tvitera i fejsbuka i podizanje optužnica protiv njih bila samo najava odnosa prema medijima u Srbiji.

On je naveo da u Srbiji i dalje nema potpunih podataka o tome koliko je ljudi privedeno i optuženo za širenje panike u vreme poplava. kako je rekao, javno je objavljeno da je troje ljudi privedeno zbog širenja panike, a da je, prema podacima beograske Policijske uprave, samo u Beogradu privedeno 15 osoba, ocenivši da bi, da bi se utvrdilo koliko ih je ukupno privedeno, moralo da se ide po policijskim upravama u Srbiji.

Ocenio je i da su problematične i optužnice koje su podignute protiv određenog broja ljudi za širenje panike zbog objavljivanja podataka o broju mrtvih u poplavama na društvenoj mreži Fejsbuk (Facebook), jer te mreže nisu definisane zakonom kao mediji dok se širenje panike određuje kao sadržaj u medijima.

– U isto vreme, ne postoje dokazi da je nastala panika tako da ćemo videti šta će biti sa ovim ljudima. Neki su pristali na neke nagodbe, neki su za uslovne kazne, a neki su odlučili da potraže pravdu na sudu – rekao je Čečen.

– U slučaju Darka Šarića, u medijima se piše kao da je neizvestan uspeh optužnice i to je zabrinjavajuće, dok u slučaju Miškovića, za krivična dela koja su prilično nejasna u našem zakonodavstvu, prilično se negativno izveštava o Miškoviću i sudiji u tom postupku – rekao je Čečen.

Dodao je i da protiv sredstava javnog informisanja, poput televizija, koja su prenosila „mnogo strašniji medijski sadržaj“ i mogla da izazovu paniku, niko nije podizao optužnice.

– To je, ispostavilo se, bila najava jednog potpuno novog i posebnog odnosa prema medijima u Srbiji… Način na koji se to događa je manje očigledan od posledica kojih smo svedoci – rekao je Čečen.

Čečen je podsetio da je i EU u svom godišnjem izveštaju izrazila zabrinutost zbog ugrožavanja slobode izražavanja, i dodao da tvrdnje tvrdnje Olje Bećković, povodom ukidanja emisije „Utisak nedelje“, da je imala pritiske od menadžmenta B92 i direktno od premijera Aleksandra Vučića nikada nisu opovrgnute.

– Mi smo svesni da se to događa jako dugo, ali ovo je prvi put da osećamo bitno ugroženu slobodu izražavanja. Ostaje kvalitativna analiza da se uradi koliko ima negativnih sadržaja o vlasti – rekao je Čečen.

On je ukazao i da je postalo teško pronaći sadržaj koji na bilo kakav kritički i analitički način se bavi neuspesima ove Vlade. Čečen je uporedio i izveštavanje medija sa suđenja Darku Šariću i Miroslavu Miškoviću, nazivajući ih medijskom manipulacijom.

– U slučaju Darka Šarića, u medijima se piše kao da je neizvestan uspeh optužnice i to je zabrinjavajuće, dok u slučaju Miškovića, za krivična dela koja su prilično nejasna u našem zakonodavstvu, prilično se negativno izveštava o Miškoviću i sudiji u tom postupku – rekao je Čečen.