Problemi novinara na lokalu – koncentracija vlasništva, međusobna podeljenost, nebezbednost novinara i zatvorenost institucija

Iako je poziv upućen svim medijima u Nišu, na razgovor nije došao nijedan predstavnik lokalnih televizija,  što nije  čudno jer nisu prisustvovali ni ranijim događajima gde se diskutovalo o statusu profesije. Glavni i odgovorni urednik portala Južne vesti i poverenik NUNS-a za Niš Predrag Blagojević ističe da je razlog za to, između ostalog, i vlasnička struktura tih medija.

„U Nišu imamo Belle Amie, čiji je vlasnik Vitko Radomirović, Zonu Plus  Bate Gašića, Nišku televiziju, čiji su vlasnici, po 50%  Gašić i Radomirović, i TV Kopernikus, čiji je vlasnik poverenik Srpske napredne stranke za Niš“, kaže on i objašnjava da su se u 2012. ugasile TV5 i Zona,  čija je vlasnička struktura bila nejasna, a ostale su  Belle Amie i Niška televizija. “U međuvremenu sa radom je počela Zona Plus, koju je preuzeo sin Bate Gašića, a Niška televizija je privatizovana pre dve godine a kupili su je, formalno, Slađana Ostojić, bivša direktorka i glavna urednica TV5, danas direktorka i glavna urednica TV Zona Plus, tako da nezvanično iza toga stoji Bata Gašić, i Narodne novine, list čiji je stoprocentni vlasnik Vitko Radomirović, odnosno porodica Radomirović, koja u svom vlasništvu osim TV Belle Amie, ima i istoimeni radio, pirotsku Slobodu, RTV Sokobanja, zaječarski dnevnik Timok i TV Blace.”

Osim pomenutih medija, od dva niška radija koja u svom programu imaju informativni sadržaj, jedan je u vlasništvu bivšeg člana Informativnog centra Srpske napredne stranke Nikole Panića.

Bivši novinar i urednik na Niškoj televiziji Milan Petković, koji je nakon privatizacije ove televizije iz nje otišao, kaže da je ta televizija nekada predizborne kampanje završavala duelima, a zadnjih godina se završava emisijom Ćirilica. “Niška televizija je, kao i sve televizije iz Niša, preuzimala sve Ćirilice i svaki miting SNS-a od Pančeva, Subotice, pa do Preševa. Pošto je vlasništvo na niškoj medijskoj sceni toliko koncentrisano, oni vređaju našu inteligenciju. Ja sam kontaktirao kolege koje su nastavile da rade u takvim okolnostima i pitao ih zašto jednostavno ne isključe predajnik. Njihov odgovor je bio da iz egzistencijalnih razloga moraju da pristanu na takavu situaciju, jer su svesni da na lokalu ili možete da pristanete na pritisak, ili ste van profesije. Situacija je očajna. Kada se krenulo u medijsku reformu, ja sam mislio da će biti bolje. Sada sam siguran da je neuporedivo gore,” ističe Petković.

Sa vlasničkom strukturom u tesnoj vezi je i dobijanje sredstava za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa, što predstavlja dodatni problem na lokalu, a zbog čega je NUNS  pokrenuo inicijativu radi uvođenja određenih korektivnih mehanizama.

“Znamo i da postoje neki problemi kada su u pitanju propisi, da postoje neke rupe u zakonu, neke nedorečenosti, nelogičnosti čak. Zato je neophodno zajednički predlagati rešenja, insistirati na njima, i korigovati mehanizam projektnog sufinansiranja. Neophodno je i zaoštriti odgovornost ljudi koji rade u komisijama za dodelu sredstava – to moraju biti profesionalci koji znaju svoj posao,” kaže Svetozar Raković, generalni sekretar NUNS-a.

Petković dodaje da je preduslov za to da Komisija za zaštitu konkurencije i Komisija za dodelu državne pomoći “počnu da rade svoj posao”.

Pretnje u kondicionalu nisu pretnje

Ovom prilikom Predrag Blagojević inicirao je pokretanje internog sastanka novinarskih i medijskih udruženja sa predstavnicima Udruženja sudija, Udruženja tužilaca, predstavnika Vrhovnog kasacionog suda, i Višeg suda, s obzirom da su medijski sporovi u njegovoj nadležnosti, gde bi se diskutovalo o pomenutim problemima. „Siguran sam da bi i OEBS dao podršku ovakvoj inicijativi,“ zaključio je on.

Branko Stanković, zamenik republičkog tužioca je, 14. juna na novinarskom skupu NDNV-a u Beogradu  posvećenom njihovoj bezbednosti, zaključio da pretnje nisu krivično delo ukoliko nije realno da se one ostvare, što predstavlja dodatni problem za novinare.

U praksi NUNS-a bilo je i slučajeva kada novinari zahtevaju zaštitu udruženja, ali ne žele da slučaj prijave nadležnima. “Ne možete da očekujete nekakvu vrstu zaštite od udruženja, ako sami niste spremni da prihvatite rizik, da štitite svoj autoritet i profesionalni dignitet. Mi koji radimo u medijima moramo biti spremni da svoju kožu ne prodamo tako lako”, kaže  Svetozar Raković.

“Zbog zatvorenosti institucija oslanjamo se na glasine”

Još jedan problem, koji i novinari na jugu imaju u svakodnevnom radu, je zatvorenost institucija, koje su sve nepristupačnije, i od kojih je često nemoguće dobiti odgovor bez pozivanja na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

“Mi od policije u Nišu, Prokuplju, Leskovcu, više ne možemo da dobijemo informacije, jer su oni internim procedurama regulisali da sve zavisi od Biroa za informacije iz Beograda”, objašnjava Blagojević, i dodaje: “Na jugu su vrlo retke institucije gde mi u zadovoljavajućem roku možemo da dobijemo konkretne informacije koje su bitne. Ako mi ne dobijemo relevantne informacije, onda se oslanjamo na glasine i neproverene informacije, što šteti, ne samo našem kredibilitetu, već i javnom interesu, jer mi građane potencijalno dezinformišemo.“

Nejedinstvo novinara razara profesiju

U razgovoru novinara sa juga Srbije sa predstavnicima NUNS-a zaključeno je da struci nedostaje solidarnost i saglasnost oko ključnih problema, a da osnivanje sve brojnijih novinarskih i medijskih udruženje zapravo urušava profesionalnost novinarske struke.

“Ja se slažem da je naš veliki problem naše nejedinstvo. Mi smo mnogo energije potrošili na međusobnim ubeđivanjima, prepucavanjima, sukobima. Ja sam prvi za to da prekinemo sve sukobe i animozitete”, ističe Milan Petković.

Međutim, udruživanje, pre svega najvećih novinarskih udruženja UNS-a i NUNS-a, u bliskoj budućnosti nije ostvarljivo, usled nepomirljivih razlika, objašnjava dugogodišnji novinar Mihajlo Kovač: “NUNS je osnovan kao antiteza UNS-u, zločinačkom novinarskom udruženju u čijem su gnezdu sedeli glavni propagatori jezika zla, mržnje i opšte degradacije novinarske profesije. To je bio jedini čin kojim smo mogli da spasimo svoju savest, savest profesije i da pošaljemo poruku javnosti da u Srbiji postoje novinari kojima je važnije objektivno informisanje nego ko je gazda i koja je politička parola trenutno obavezujuća.”

Predsednik NUNS-a Slaviša Lekić kaže da “ne može da oprosti UNS-u što su radili devedesetih godina, a posebno posle dvehiljadite godine”, te nije za ujedinjenje sa UNS-om. “Međutim, ako mi ovako razjedninjeni ne možemo da uradimo ništa, a ujedinjeni možemo da uradimo nešto dobro, ako od toga zavisi ne budućnost, već opstanak profesije, pre ću sarađivati sa UNS-om nego sa državom”, naglasio je Lekić.

Kovač je dodao da je današnja medijska scena u još gorem stanju od one koju on pamti. “Potpuno razumem očajnu situaciju u kojoj su novinari danas. Iako dolazim iz vremena kada su novinari ubijani i hapšeni, nasilno gašene redakcije, nama je bilo donekle lakše, jer je ispred nas i iza nas, kada smo se pobunili za slobodu medija, stajalo dvadeset hiljada ljudi na Terazijskoj česmi. Polovina Studentskog grada je došla da protestuje. Politički lideri i vođe su stali na čelo. U Narodnoj skupštini smo digli glas, postojali su poslanici koji su govorili u ime slobode medija. Mi danas u Skupštini koga imamo? Lazanskog?”

Kao pozitivni primer komunikacije medijskih organizacija, direktor Media i reform centra Niš Mladen Velojić,  ističe saradnju tog centra sa onima u Beogradu i Novom Sadu. “Mi zaista možemo da razmenjujemo mišljenja bilo da se radi o problemima juga, severa ili glavnog grada, i dođemo do nekih zaključaka, a sve radi unapređenja statusa novinara”.

Da bi se ovakva saradnja ostvarila, ističe on, neophodno je da se stvori kontinuirana platforma za razmenu mišljenja, jer u profesiji nedostaje dovoljno dijaloga. “Kao posledica toga se i osniva sve veći broj novinarskih i medijskih udruženja, koja manje-više imaju za cilj isto – da štite prava novinara i da se bore za unapređenje profesionalizma novinarske struke.”

Velojić je istakao da Media i reform centar Niš ima i odličnu saradnju sa Filozofskim fakultetom u Nišu, odnosno Departmanom za komunikologiju i novinarstvo. Novinar Južnih vesti Aleksandar Stankov ocenio je da je saradnja sa fakultetima gde se izučava novinarstvo izuzetno važna, i dodao “da bi sama promocija udruženja među studentima bila veoma značajna, pogotovo za buduće novinare, koji bi već tada naučili da u novinarstvu neko stoji iza njih, odnosno da nisu sami, čime bi bio smanjen stepen autocenzure”.

Predrag Blagojević je predložio da predstavnici NUNS-a organizuju kontinuirana predavanja studentima, što neformalnijeg karaktera, kako se budući novinari upoznali sa mehanizmima podrške koju ovo udruženje pruža.

Pre Niša delegacija NUNS-a je posetila  Vranje, gde se razgovaralo o stanju medija u Pčinjskom okrugu. Bilo je reči o sličnim problemima kao i u Nišu – medijskoj strategiji, bezbednosti novinara, o jedinstvu, odnosno nejedinstvu profesije.