Radović: Rasformirati komisiju Niša za ocenjivanje medijskih projekata

Tražim da se komisija rasformira jer nismo uspeli da stvorimo model koji bi garantovao validnost postupka, navodi u svom zahtevu profesor Vladeta Radović, član Komisije Grada Niša za vrednovanje medijskih projekata. Njegov zahtev Zahtev za obustavu rada stručne komisije upućen danas gradskoj Upravi za kulturu objavljujemo u celini

Zahtev za obustavu rada stručne komisije

Poštovane Koleginice i Kolege, uz zahvalnost na poverenju i više nego korektnoj saradnji koju smo ostvarili u nekoliko pokušaja da rad Stručne komisije za ocenu projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Niša u 2016. godini učinimo funkcionalnim, želeo bih da Vam obrazložim zbog čega mislim da projekat kojeg smo se prihvatili nije izvodljiv.

Posle konsultacija, prevashodno sa članovima Stručne komisije, Predlagačem i Kolegama koji su me iskustvom i ekspertskim znanjem u svojoj oblasti sve vreme podržavali, zaključujem da, za ocenu projektne dokumentacije, zbog čega smo i angažovani, ne postoje odgovarajući uslovi. Stoga, budući da uz svesrdnu pomoć stručnih saradnika Uprave za kulturu grada Niša i veliko zalaganje članova Stručne komisije, nismo uspeli da stvorimo model koji bi garantovao validnost postupka, predlažem da Stručnu komisiju rasformiramo. Time bismo, u potpunosti sam uveren, stvorili mogućnost da, u javnoj raspravi, relevantni akteri datog procesa sagledaju nove, bolje forme implementacije nedovoljno funkcionalnih, odnosno nedorečenih pozitivno-pravnih normi kojima je predmetna oblast definisana.

Obrazloženje

Reč je o problemu fundamentalne prirode koji nije mogućno rešiti: sastavom komisije, ad hoc parametrima, prisustvom građanskog ili neke druge vrste posmatrača ili beskrajno dugim sednicama na kojima je veoma teško uhvatiti nit mnogobrojnih predloženih projekata, od kojih je dobar deo metodski disfunkcionalan. Pri tome se, praktično od konstituisanja Stručne komisije, 7. 4. 2016. godine, bavimo formulacijom parametara i formiranjem kriterijuma bez kojih korektna ocena utemeljenosti predloženih projekata nije mogućna.

Svakako da nije beznačajan ni ambijent stvoren u javnosti, generisan prevashodno enormnom svotom novca koji je iz budžeta odvojen za sufinansiranje medijskih sadržaja, a potom i elementarnim nerazumevanjem koncepta sufinansiranja. Ideja je Zakonodavca, ma koliko je nemušto izrazio normom, prvenstveno bila stvaranje uslova za medijski plularizam, odnosno ostvarivanje javnog interesa u oblasti informisanja, a nikako finansiranje medija u osiromašenom privrednom okruženju. Najzad, zakon bilo koje vrste, pa i medijski, ima za cilj uređenje date oblasti, a ne stvaranje animoziteta ili efekta “grabeži” među medijskim poslenicima. Ipak, upravo se to i dogodilo.

Napomenuću i to da smo još u postupku javne rasprave, kao predstavnici akademske zajednice, javno ukazivali na sva loša rešenja i potencijalne opasnosti koje predloženi Zakon može prouzrokovati, dok u novinarskim udruženjima, mahom, posledice nisu na taj način sagledavane. Naša se pretpostavka u celosti obistinila. Stoga je i namera, bazirana na naučnoj metodologiji predmetne oblasti i ultimativnoj zaštiti javnog interesa, čime se u ovoj regiji jedini profesionalno i posredstvom akreditovanih programa bavimo, bila da pomognemo u prevazilaženju nastalog problema. Drugih motiva nije, niti je moglo biti, osim predupređenja dalje “demontaže” niške medijske scene. U Nišu je mnogo toga “demontirano” i to o čemu pišem ne može biti najznačajniji problem, no osiromašimo li dodatno i u domenu informisanja, izgubićemo i jedno od poslednjih uporišta društvenog razvoja. Ipak, ohrabruje i to što smo u projektima nalazili i mnoštvo ozbiljnih i veoma elokventnih ideja posvećenih autora: o razvoju i promociji regije, obrazovanju, afirmaciji pozitivnih vrednosti, očuvanju kulturne baštine…

Predlozi koje sam, počev od prve, neuspele konstitutivne sednice Stručne komisije, 26. 3. 2016. godine, zvanično uputio Upravi za kulturu grada Niša i članovima Stručne komisije, a koji bi mogli da preduprede ili u potpunosti eleminišu mnogobrojne probleme i nedoumice sa kojima smo se suočili su:

1. Zasedanja Stručne komisije, potrebno je organizovati pred kamerama, odnosno pred publikom i kamerama, čime bi mogućnost manipulacije bila značajno umanjena, a što, kao rešenje, jedino odgovara intenciji Zakonodavca, izraženoj formulacijom „javnost u radu Stručne komisije“;

2. Istovremeno, takođe pred kamerama i publikom, a u odgovarajućem prostoru, organizovati i prezentaciju projekata, što bi podrazumevalo da autori predstave i obrazlože projektnu zamisao Stručnoj komisiji i javnosti;

3. Posredstvom informaciono-komunikacionih tehnologija, omogućiti potpuni uvid javnosti u svu projektnu dokumentaciju, bez izuzetka i vremenskog ograničenja;

4. Precizno formulisati bliže kriterijume za izbor članova Stručne komisije za ocenu projekata, prevashodno u domenu stručne kompetentnosti, iskustva i nivoa formalnog obrazovanja;

5. Na uvid javnosti, pre konstitutivne sednice, podneti podatke o članovima Stručne komisije, a koji se odnose na broj komisija u kojima su do sada učestvovali, kao i o načinu na koji su te komisije vrednovale predložene projekte;

6. Što preciznije formulisati relevantne projektne parametre, čime je mogućno izbeći uopštene, odnosno neodređene forme uobičajenog projektnog diskursa;

7. Za televizijske, odnosno filmske projekte, između ostalog, zahtevati i klasičan scenario, a za složenije filmske poduhvate koji iziskuju značajna finansijska i materijalna sredstva, zahtevati i klasičnu knjigu snimanja;

8. Eksplicitno formulisati deontološke principe, kako za izradu, tako i za ocenu projekata;

9. Jasno formulisati kriterijume za evaluaciju projektnih aktivnosti i oformiti bazu podataka, kao početnu odrednicu rada svake buduće stručne komisije (početne kriterijume sam već formulisao i uputio Upravi za kulturu grada Niša);

10. Formulisati precizne kriterijume, a potom i organizovati monitoring budžetom sufinansiranih medijskih sadržaja, kao i šireg informativnog konteksta sufinansiranog izdavača medija;

11. Upriličiti odgovarajući, precizno definisan, metodski instrumentarijum, prema kojem će biti organizovano i obuhvatno istraživanje gledanosti, a posebno gledanosti budžetom sufinansiranih medijskih sadržaja;

12. Organizovati anketiranje ciljne javnosti, prema unapred definisanim parametrima, a za ocenu budžetom sufinansiranih medijskih sadržaja i te podatke funkcionalizovati bazom podataka.

Najzad, napomenuo bih i to da ovaj Zahtev, nikako ne treba prihvatiti kao odbijanje saradnje ili nezainteresovanost bilo koje vrste. Naprotiv! Bezrezervna podrška koju sam od Filozofskog fakulteta, a naročito Departmana za komunikologiju i novinarstvo, tražio i dobio za učešće u ovom pokušaju, van svake je sumnje eksplicitna poruka da smo u potpunosti spremni za sve što nišku medijsku scenu može oporaviti, ojačati, učiniti funkcionalnom i kadrom da najmasovniju komunikaciju što pre vrati u tokove društvenog razvoja.

S Poštovanjem,

Prof. dr Vladeta Radović
Departman za komunikologiju i novinarstvo Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu