Radisav Rodić, pokretač Kurira, podneo je krivičnu prijavu protiv predsednika Srbije Tomislava Nikolića zbog kršenja Ustava i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Rodić je na ovaj potez primoran zbog osnovane sumnje da je Nikolić, kome se kao predsedniku države obratio molbom za pomilovanje, poverljive podatke odao Informeru.
Na potezu tužilaštvo
U dnevnom listu Dragana J. Vučićevića, poznatijem kao „službeni glasnik“, na stranama šest i sedam juče je objavljen tekst „Raja tražio da ga Toma pomiluje“, u kome su citirani delovi molbe.
U tekstu se tvrdi da se zbog odbijanja Tomislava Nikolića da pomiluje Radisava Rodića Kurir sada sveti predsedniku Srbije.
Umesto da odgovori na naša pitanja odakle se finansira humanitarna fondacija Dragice Nikolić, na koji način je basnoslovno bogatstvo stekao Radomir Nikolić, sin predsednika, kao i kako prva dama Srbije sa 50.000 dinara mesečnih prihoda uspeva da kupi skupocenu garderobu vrednu 50.000 evra, o čemu je Kurir danima pisao, Nikolić zloupotrebljava svoj položaj i daje medijima podatke o drugim ličnostima.
Zbog toga što su poverljivi podaci dospeli u javnost, Radisav Raja Rodić je na osnovu člana 280. i člana 281. Zakona o krivičnom postupku podneo krivičnu prijavu Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu.
Ozbiljan problem
Advokat Vojin Biljić kaže da curenje poverljivih podataka iz Predsedništva predstavlja kršenje Ustava i konvencija o ljudskim pravima: To je ozbiljan problem jer iznošenje podataka iz krivičnog postupka u javnost koji mogu da nanesu značajnu štetu nekom licu, a pritom nisu u javnom interesu, svakako predstavlja ozbiljno kršenje osnovnih ljudskih prava tog lica. Ukoliko se ovo radi iz motiva koji se ne mogu smatrati legitimnim ciljem, može se govoriti o kažnjivosti tih radnji.
Nemanja Nenadić: To može biti predmet gonjenja
Nemanja Nenadić, programski direktor NVO „Transparentnost Srbije“, kaže da se molbe za pomilovanje nikako ne smeju objavljivati: Ove molbe, pre nego što dođu u generalni sekretarijat predsednika RS, razmatra sud koji je izrekao presudu i Ministarstvo pravde. Ukoliko postoji sumnja da su službenici iz bilo kog od ovih organa neovlašćeno dostavili molbu ili neke lične podatke iz nje trećim licima, to može biti i predmet gonjenja, bilo prekršajnog, bilo krivičnog, ako je to učinjeno radi sticanja koristi ili nanošenja teže povrede nečijim pravima.
Vučićević se upleo u svoje izmišljotine
Vlasnik i glavni i odgovorni urednik Informera, zvanog „službeni glasnik“, Dragan J. Vučićević zapleo se u sopstvene laži kao pile u kučine.
U izmišljenim optužbama na račun Kurira i Aleksandra Rodića, generalnog direktora „Adrija medija grupe“, počeo je da demantuje sebe. U otvorenom pismu 4. decembra optužio je Rodića da je plaćenik predsednika Srbije, da bi u jučerašnjem broju objavio da se Kurir sveti Tomislavu Nikoliću jer nije pomilovao Radisava Raju Rodića.
Da li, hoću da pitam, gazda Kurira Aca Rodić napada predsednika samo zarad principa slobodnog i objektivnog novinarstva ili je, može biti, sam Nikolić u pravu kada na RTS kaže da je tu u pitanju pripejd priča u kojoj klati onaj koji plati? napisao je prvo Vučićević, a onda 13 dana kasnije zaboravio šta je baljezgao, pa je u jučerašnjem broju sročio: Vlasnik Kurira Aleksandar Rodić naredio je prljave medijske napade na predsednika Tomislava Nikolića, Vladu Srbije i Informer između ostalog i zbog odbijene molbe za pomilovanje njegovog tate Radisava Raje Rodića.
Nino Brajović, generalni sekretar UNS, kaže da se dešava da se u medijima iznose neistine: Posao novinara je da poštuje kodeks, što znači da ne krši pretpostavku nevinosti i da postupa sa dužnom novinarskom pažnjom, ali to se, nažalost, često ne dešava. Polemika u medijima je dobra jer načinom na koji se ona vodi mediji ostavljaju utisak o sebi u javnosti.
Dragan J. Vučićević juče nije odgovorio na naša pitanja zašto se bezočno služi lažima u svojim novinama Informer, odnosno „službenom glasniku“.
Radisav Rodić: Tomo, obelodani ko je iz tvog kabineta iznad zakona
Otvoreno pismo Radisava Rodića, pokretača Kurira, srpskoj javnosti prenosimo u celini:
Tomislava Nikolića, sadašnjeg predsednika Srbije, poznajem 23 godine. On je u moj kabinet dolazio kad god je poželeo. Uvek smo dobronamerno razmenjivali poglede na stvarnost. Posebno se to odnosilo kad je stvarao SNS, a i oko svih dosadašnjih izbora.
Ja sam uvek podržavao Tomu u svim njegovim bitnim aktivnostima za dobrobit građana Srbije.
Zloupotreba
Ne vidim nikakvog razloga da posle više od 23 godine normalnog poznanstva i druženja Dragan J. Vučićević svojim prljavim podmetanjem pokušava da arbitrira između Tome i mene. Zato apelujem na Tomu da obelodani ko je iz njegovog kabineta prekršio zakon po krivičnoj prijavi koju sam danas podneo zbog odavanja službene tajne iz kabineta predsednika Srbije.
Podsećam Tomu i svu pravnu stručnu javnost Srbije da je Bonska konvencija od 1. 12. 2014. sastavni deo srpskog zakonodavstva kojom je jasno regulisana upotreba i korišćenje ličnih podataka građana. Takođe obaveštavam javnost da Toma, njegova Dragica ili bilo koja druga javna ličnost u Srbiji, ako uradi bilo šta što nije prikladno niti u interesu građana Srbije, ne mogu biti abolirani na taj način da se od javnosti krije šta su oni radili.
Javnost ima pravo da sve zna! Čitaocima dajem na znanje da presuda koju sam pod iznudom, da bi me pustili iz pritvora posle 22 meseca, potpisao glasi: „Presuda Višeg suda u Beogradu broj K.3191/10 doneta dana 27. 7. 2011, pravosnažna od 27. 7. 2011, kojom se Rodić Radisavu zabranjuje vršenje svih dužnosti vezanih za raspolaganje, korišćenje, upravljanje tuđom imovinom u trajanju od šest godina od dana pravosnažnosti odluke, s tim da se vreme provedeno u pritvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere.“
Pogrešno tumačenje
Toma Nikolić i cela Srbija znaju da ja nikada nisam raspolagao tuđom imovinom već samo svojom, pa ne vidim razlog za toliku buku koju diže Dragan J. Vučićević jer je iz sudske odluke jasno da meni nije zabranjeno da raspolažem svojom imovinom, pa su zato netačne tvrdnje Vučićevića da ja ne mogu da se bavim izdavaštvom i medijima. Što se tiče Komercijalne banke, ja sam osnivač Komercijalne banke na dan 1. 7. 1991, kada je banka osnovana sa oko 5.700.000 dolara.
Moje firme i ja smo tog dana imali u toj banci preko 2.750.000 dolara uloženog u kapital novoosnovane Komercijalne banke, što znači da su moje firme bile vlasnice 50 odsto kapitala Komercijalne banke. Ja sam, posle toga, devet i po godina bio član Upravnog odbora Komercijalne banke. Meni i mojim firmama je to vlasništvo u Komercijalnoj banci oteto.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.