Rat „Informera“ i „Kurira“

Ako je tačna samo polovina onoga što vlasnici „Kurira“ i „Informera“ objavljuju jedni o drugima, medijska prljavština u Srbiji daleko je veća nego što se donedavno činilo, a odnos između tabloida, tajkuna i političara dovoljno inspirativan za ozbiljnu akciju nadležnih pravosudnih organa

Staro je pravilo da su najgori neprijatelji oni koji su se nekada kleli u prijateljstvo. Samo tokom ove godine, dva vodeća srpska tabloida to su pravilo potvrdila u čak dva navrata.

Sukob između vlasnika „Informera“ i „Kurira“ koji baš ovih dana pomalo jenjava, zapravo je nastavak pravog malog rata koji je izbio početkom jula 2014, a po svemu sudeći, tek uvertira za neke buduće kavge – ili, što je za širu javnost mnogo značajnije, za vrlo informativna štiva o sistemu rada ovdašnje žute štampe.

Uprkos činjenici da se mnogi medijski eksperti i novinari bave fenomenom dinastije Rodić (vlasnika „Kurira“) i isto tako fascinantnim fenomenom Dragana J. Vučićevića (vlasnika i urednika „Informera“), potpuno je jasno da niko pod kapom nebeskom o njima ne može reći više nego što mogu oni sami, jedni o drugima.

S jedne strane, akteri ove priče se odlično poznaju: u periodu od 2003. do 2005. godine, Dragan J. Vučićević osmislio je, uređivao i u današnjoj formi uspostavio „Kurir“ Radisava Raje Rodića. S druge, ni jedan ni drugi tabloid nikada se nisu libili da (zlo)upotrebljavaju informacije potekle iz policijskih i bezbednosnih krugova, a ni „dobro obaveštenih izvora“ nikada im nije manjkalo.

Zahvaljujući dugogodišnjem poznanstvu i pomenutim izvorima, jasno je da se u ratu koji se upravo vodi na stranicama „Informera“ i „Kurira“ ne oskudeva u prljavštini, prostakluku, političkom i svakom drugom razotkrivanju.

Borba za naklonost premijera zvuči kao najracionalniji razlog, ali i tu se postavlja pitanje o smislu takve borbe: „Informer“ je Vučiću očigledno najbliži, ali se premijer ni „Kurira“ ne može odreći.

Sve je počelo, činilo se, prilično naivno: u tekstu „Zašto blicovce i kurirovce svrbi Tomislav Nikolić“ (http://imgur.com/cfw2jRu), objavljenom u „Informeru“ 4. decembra, Vučićević je ustvrdio kako „licemeri kriju svoje lopovluke“, optužujući Rodiće za neplaćene dugove štamparijama, a urednike „Blica“ za „poreklo stambenih jedinica“ koje poseduju. Svi oni, kako je u svom stilu i prilično emotivno objasnio urednik „Informera“, fokusirani su na predsednika, a zaboravljaju mnogo važnije teme, kao i činjenicu da zbog svojih ranijih grehova nemaju pravo da drže „moralne lekcije“ bilo kome. Zašto je Vučićević otvorio tu temu, baš sada? Da li mu je zaista zasmetalo pisanje „Kurira“ i „Blica“? Da li zaista toliko voli Tomu, da mora da ga brani? Ili mu je neko, hajde da malo razvijemo „teoriju zavere“, došapnuo da bi bilo dobro da neko ko važi za „bliskog vlasti“ konačno ustane u odbranu predsednika republike? Sve su to pitanja na koja odgovora nema, ali koja svakako moraju da budu postavljena.

No, vratimo se hronologiji. Za razliku od „Blica“ koji se uzdržao od komentara na Vučićeve optužbe, „Kurir“ je momentalno odgovorio tekstom maštovito nazvanim „Pismo uredniku službenog glasnika ‘Informer’: Izvini što pišemo o lopovima“  (http://www.kurir.rs/vesti/politika/pismo-uredniku-sluzbenog-glasnika-informer-izvini-sto-pisemo-o-lopovima-clanak-1629721). Iako je ton bio sličan Vučićevićom, ovaj uradak pokazao je priličnu nervozu u Rodićevom taboru – bio je nevešto napisan, suviše brz, neprecizan, skoro nepromišljen. S druge strane, u sklopu niza teza kojima su se obratili vlasniku „Informera“, našlo se i nekoliko vrlo otvorenih optužbi koje su obećavale buran nastavak: Vučićević je, između ostalog, optužen da je list Press ostavio u dugu od devet miliona evra, da je novcem koji je „zaradio od Miškovića i Đilasa“ napravio „Informer“, da mu je Mišković kupio famozno „povišeno vozilo“ i zlatni roleks „na koji si bio tako ponosan“.

Ono što je ipak naročito bizarno jeste da je Vučićević označen kao „glavni režimski novinar“ koji napada svakog ko kritikuje „Vladu, premijera ili predsednika Nikolića“.

Da je ovaj tekst pročitao neko ko je juče pao s Marsa ili se probudio iz višegodišnje kome, rekao bi da je – za razliku od „Informera“ – „Kurir“ sve vreme stajao na braniku nezavisne štampe, do iznemoglosti kritikujući i Vladu i Aleksandra Vučića, a još žešće braneći one koji su se našli na udaru njihove tabloidne konkurencije. Istina je, naravno, da su i jedan i drugi tabloid svoju uređivačku politiku u poslednjih godinu dana bazirali baš na uzdizanju Aleksandra Vučića i Vlade Srbije, odnosno na napadima protiv onih koji mu se protive: „Informer“ se u toj disciplini, doduše, više isticao, što ga ipak ne čini jedinim „službenim glasnikom“. Naprotiv. Njegova konkurencija se u tom smislu takođe visoko kotira.

Ako je tačna samo polovina onoga što vlasnici „Kurira“ i „Informera“ objavljuju jedni o drugima, medijska prljavština u Srbiji daleko je veća nego što se donedavno činilo

Kada je sledećeg dana „Kurir“ objavio tekst „Raspakivanje lažnog gazde službenog glasnika Informer: izvinite se Vučićeviću što ga zovete novinarom“ (http://www.kurir.rs/vesti/drustvo/raspakivanje-laznog-vlasnika-sluzbenog-glasnika-informer-izvinite-se-vucicevicu-sto-ga-nazivate-novinarom-clanak-1630671), postalo je jasno da se priča neće tako brzo završiti. Pod ovim mamutskim naslovom krio se ne napad, nego čitav esej o Draganu J. Vučićeviću, garniran komentarima čitalaca i tabloidnim uvredama tipa „novinarska karikatura“. To ni ovaj put nije prošlo bez bizarnih detalja, poput podnaslova u kojem se doslovce navodi: „BUDJENJE NARODA: Ljudi su se oslobodili straha da kažu i pokažu šta misle o moralnoj gromadi Draganu Vučićeviću“.

Vučićević im, naravno, nije ostao dužan. U tekstu „Mračne tajne gazde Kurira: Rodiću, mi nismo lopovi, a ti?“(http://www.mc.rs/mracne-tajne-gazde-kurira-rodicu-mi-nismo-lopovi-a-ti.6.html?eventId=67630), Aleksandra Rodića oputužio je da je svog oca Radisava „držao u zatvoru“, da duguje poveriocima, da je umešan u različite afere i da je, u dve reči, „ljudska p..“ (ženski polni organ, pežorativno – prim. T.S.).

Ono što se događalo nakon toga, zauzelo bi mnogo prostora, ali ukratko izgleda ovako: Vučićević je svakodnevno nastavio da optužuje „Kurir“ za medijsko reketiranje, nelegalnu preregistraciju firme, dugove štamparijama, pokušaj tajne kupovine „Politike“ i „Novosti“, umešanost u afere, prijateljstvo sa sumnjivim likovima, dok je „Kurir“ uzvraćao optužbama da je Vučićeviću kuću opremio Miroslav Mišković i da laže, da je režimski novinar i cenzor, kao i tvrdnjama poverilaca da nikome ništa ne duguju. Posle višednevne paljbe, Vučićević je Aleksandru Rodiću ponudio TV duel u emisiji „Teška reč“, a ovaj mu je odgovorio najavom da će protiv njega podneti 22 tužbe po različitim osnovama.

Mira nije bilo ni na društvenim mrežama. Paralelno sa obračunom u štampi, Vučićević je s Milanom Lađevićem, jednim od urednika „Kurira“, razmenjivao optužbe koje su se opet ticale nekretnina: ko gde ima plac, ko je i kako renovirao kuću, ko je šta nasledio, a ko ukrao, i tome slično. Istina, urednik „Informera“ se na nekoliko dana bio i ućutao u sajber prostoru, ali se u njegovim novinama, baš kao i u konkurenciji, praktično bez prestanka pojavljivalo nešto novo na zadatu temu.

U tom smislu, najzanimljivija je bila epizoda sa Borisom Tadićem: „Informer“ je najpre objavio kako je bivši predsednik priznao da su „njegovi ljudi“ ratovali preko „Kurira“, dovodeći taj list u vezu i s drugim medijskim aferama. Vrlo brzo, ovi navodi su i zvanično demantovani, uz konstataciju da su Tadićeve izjave iz emisije „Ćirilica“ zlonamerno tumačene i da je reč o „laganju i obmanjivanju javnosti“. „Kurir“ je to naravno iskoristio, još jednom konstatujući kako druga strana laže i kako joj zbog toga preti zatvor.

Sve ovo, kao što je već rečeno, samo je nastavak rata otvorenog početkom jula. Tada se sve zakuvalo zbog tvrdnje Vladimira Bebe Popovića da „Informer“ radi za Vladu Srbije, ali i opšteg utiska da „Kurir“ pada u nemilost: posle teksta o navodnoj zaveri Mila Đukanovića protiv srskih medija, na koji Aleksandar Vučić nije baš najbolje odreagovao (http://balkans.aljazeera.net/vijesti/dukanovic-vucicu-ne-spremam-udar-na-medije), volšebno je nestao iz jutarnjeg prelistavanja štampe na TV Pink i činilo se da gubi bitku za omiljeno vladino glasilo.

Posle toga, izrečene su reči još teže nego u decembarskoj rundi. Prvog dana jula, Radisav Rodić se lično obratio uredniku „Informera“ i u tekstu „Vučko, ostani đubre do kraja http://www.kurir.rs/radisav-rodic-vucko-ostani-dubre-do-kraja-clanak-1443937, tvrdeći da je svojim novcem kupio Vučićevićevu fakultetsku diplomu, ali i da je ovaj reketirao tajkuna Miroslava Miškovića i tokom čitave novinarske karijere radio za različite političare ili biznismene. Rodiću je odgovoreno ovako: „Znaš ti, bolje od bilo koga, da se stotine hiljada evra ne uzimaju bez omerte. To je, znaš, ono kad se tvoj sin „naplati“ kod opasnih krimosa, pa ga sad oni teraju da raspali po Vučiću, a on, sinji kukavac, ne sme, pa kupuje vreme napadajući Mila i Bebu“.

Ni u julu, baš kao ni u decembru, nije bilo jasno zbog čega zapravo ratuju mediji čija je bliskost s Vučićem očigledna, čije su metode dobro poznate, koji podjednako beskrupulozno napadaju svakog ko se režimu na bilo koji način usprotivi i koji uglavnom ne haju ne samo za medijsku etiku, već ni za elementarnu pristojnost u javnoj sferi.

Novinari i urednici dobro informisani o stanju tabloidima, kažu da je u pitanju samo borba za Vučićevu naklonost, odnosno novac povezan s vlašću, ali ima i teorija da tu zapravo nema nikakvog konkretnog razloga i da su „u pitanju ljudi koji nemaju nikakvu kontrolu, koji se ponašaju kao razjareni bikovi“. Čaršijom, naravno, kruže različite priče, od kojih su neke bazirane na sukobu između američkih interesa (navodno zastupljenih u „Kuriru“) i ruske strane (zastupljene u „Informeru“), a neke na navodnom sukobu između domaćih bezbednosno-policijskih struktura („Kurir“) i političke vrhuške („Informer“). Za svaku od ovih teza postoji neka indicija, ali je istovremeno jasno da takve teorije ne mogu biti dokazane.

Borba za naklonost premijera zvuči kao najracionalniji razlog, ali i tu se postavlja pitanje o smislu takve borbe: „Informer“ je Vučiću očigledno najbliži, ali se premijer ni „Kurira“ ne može odreći. Za sistem vladavine kakav je odabrao, oba lista su neophodna, svaki na svoj način: biće da se on zato i ne meša u sukob, iako je verovatno jedini koji bi mogao da ga smiri.

Nepoznato je takođe ko od svega ovoga može da profitira, dokle će ova runda da traje i kada će početi sledeća. Za sada, jasno je jedino da su zahvaljujući ovim sukobima otkrivene mnoge stvari koje bi inače ostale tajna.

Ako je tačna samo polovina onoga što vlasnici „Kurira“ i „Informera“ objavljuju jedni o drugima, medijska prljavština u Srbiji daleko je veća nego što se donedavno činilo, a odnos između tabloida, tajkuna i političara dovoljno inspirativan za ozbiljnu akciju nadležnih pravosudnih organa. Na njima je, i samo na njima, da konačno utvrde ne samo šta se tačno događalo u tabloidno-političkom svetu u poslednjih petnaest godina, već i ko je dozvolio da se to događa.

U protivnom, slede nam nova prepucavanja, novi prostakluci i novi tabloidni ratovi kakve pristojna država sebi ne bi smela da dozvoli.