Reagovanja na „Puteve američkog novca u Srbiji”

Serijal istraživačkih tekstova novinarke Jelene Popadić o američkim finansijerima nevladinih organizacija i medija u Srbiji i Crnoj Gori izazvao je veliku pažnju javnosti, ali i bio povod za brojne reakcije i komentare u civilnom sektoru. „Politika” objavljuje reagovanja Instituta za javnu politiku, Fonda „Slavko Ćuruvija”, Nezavisnog društva novinara Vojvodine i sociloga Slobodana Antonića

Stvaranje moralne panike

Povodom teksta „Kako zaraditi 45.000 dolara preštampavanjem starih tekstova”, objavljenog u našem listu 8. januara, reagovalo je Nezavisno društvo novinara Vojvodine:

„Istraživački” tekst „Kako zaraditi 45.000 dolara preštampavanjem starih tekstova“ obiluje netačnim i proizvoljnim informacijama, kao i zlonamernim interpretacijama, što i nije čudno, jer je očigledno cilj ovog teksta (kao i celog „istraživačkog serijala“) da targetira „strane plaćenike“ i „izdajnike“ , a ne da informiše građane ili pokrene debatu o određenoj temi u javnosti. Tim pre jer je tema o kojoj je reč u Srbiji prisutna još od dolaska zločinačkog režima Slobodana Miloševića na vlast, a nacionalisti, desničari i ekstremisti koriste je da bi targetirali neprijatelje. Neki ljudi su atribut „stranog plaćenika“ platili i glavom, a neki su pobegli iz Srbije. Neki su se pak, u strahu, povukli u unutrašnji egzil.

U Srbiji se za gušenje medijskih sloboda, pored koruptivnih metoda i političkih ucena u vidu ugrožavanja egzistencije i medija i novinara, veoma često koristi napad režimskih glasila na kritičare vlasti. Uglavnom je to igra „mačke i miša“, jer se profesionalni mediji koji izveštavaju u interesu građana marginalizuju na sve moguće načne, dok režimski imaju širok pristup državnim i paradržavnim fondovima, kao i druge vrste podrške imalaca moći.

Mediji kao „Politika“ pokušavaju da se predstave ozbiljnim, a zapravo igraju u timu čiji je cilj sluđivanje i raspamećivanje građana, širenje dezinformacija, izvrtanje informacija, nametanje kulturno-ideološkog modela koji podrazumeva ustoličavanje autoritarnog, antimodernog sistema, iza kojeg se uvek i samo krije enormna pljačka građana, očuvanje stvorenog sistema vrednosti i raspodele državnog bogatstva. Tom i takvom sistemu su ljudska prava, sloboda izražavanja i transparentnost – suštinski neprijatelji. I uspevaju samo loveći u mutnom.

Predmetni tekst, kao i celokupni serijal, ne samo da nisu istraživačko novinarstvo nego predstavljaju njegovu istinsku karikaturu. Celokupni istraživački posao se zasnovao na „surfovanju“ po jednom sajtu (i to veoma površno), a informacije koje su pronađene na njemu mogle su se naći i na brojnim drugim mestima, takođe dostupnim građanima koji koriste globalnu mrežu. Pored toga, informacije koje su preuzete sa sajta očigledno su namerno izmenjene, odnosno učinjene netačnim, izvađene iz konteksta, suštinski im je promenjen smisao. No, već smo rekli, nije u pitanju cilj da se informišu građani nego da se poluinformacije iskoriste kako bi se stvarala moralna panika, difamirali kritičari režima, podržala priča o intergalaktičkoj zaveri protivu srpstva i skretala pažnja javnosti sa mnogih drugih, važnijih tema. I da bi se, naravno, dalo goriva nameri da se u Srbiji, po ugledu na Rusiju, organizacije koje dobijaju novac iz inostranstva proglase za strane agenture i praktično im se zabrani rad. U pitanju je stara ideja „patriota“, koju je glavna i odgovorna urednica „Politike“ odavno već promovisala. Tako bi „patrioti“ mogli vladati decenijama u senci ruskog medveda.

Ukazaćemo na probleme u delu teksta koji se odnosi na Nezavisno društvo novinara Vojvodine. Kao prvo, ukupan iznos koji je NDNV dobio, na osnovu ovog „istraživačkog“ resursa, manji je za čak 30.000 dolara nego što to navodi autorka (autorka spominje iznos od 242.000, a na tom sajtu stoji iznos 212.500). I ne samo da je manji, on se ne odnosi samo na period od 2012. do 2014. godine već i na projekte koje su započeli i trajali i u 2011. i koji su završeni u 2015. godini. Dakle, radi se o donacijama koje je NDNV za mnogobrojne svoje aktivnosti dobio u periodu od skoro četiri godine, i to od tri donatora. U anterfileu pod nazivom „Najviše novca za Autonomiju”, autorka navodi niz neistina. Jedna od njih je da je američki NED našoj organizaciji u periodu od 2012. do 2014. godine uplatio 242.500 dolara, što je potpuna neistina i skoro trostruko uvećan iznos. Dalje, grantovi koje je NDNV dobio od NED-a samo su se delom odnosili na sajt „Autonomija“, a pored toga su podrazumevali i razna istraživanja (štampano je nekoliko publikacija), brojne javne tribine… No, o svemu ovome autorka je mogla da sazna da je, recimo, otišla na sajt našeg udruženja ili druge naše sajtove koji su nastali u okviru projekata koje je NDNV realizovao uz pomoć američkih donatorskih kuća. Mogla je i kontaktirati i naše udruženje i mi bismo joj takođe prosledili potrebne informacija da ne „srlja“, kako je to svojevremeno slikovito opisao Stjepan Radić, „kao guska u magli“. A mogla je na kraju bolje koristiti digitron, a i dodatno istražiti svoj jedini istraživački resurs – deo „details“, gde bi nešto više saznala o donacijama NDNV-a.

Inače, u okviru projekata realizovanih u okviru naše saradnje sa američkim donatorima u ovom periodu nastao je i između ostalog i Vojvođanski istraživačko-analitički centar VOICE (nastao iz prethodnih projekata takođe iz ovog perioda, a koji su se odnosili na monitorovanje rada 45 vojvođanskih lokalnih samouprava). Ako ukuca ovaj naziv u google, autorka može da pogleda šta zapravo jeste istraživačko novinarstvo u javnom interesu i uporedi ga sa svojim uratkom.

Donacije koje dolaze iz zemalja razvijene demokratije su transparentne, predviđaju jasno definisan projekat, sa ciljevima, specifičnim ciljevima, aktivnostima, razradama, indikatorima, evaluacijom i budžetom. Oni predviđaju i veoma ozbiljne narativne i finansijske izveštaje o realizovanim aktivnostima i utrošenim sredstvima, sa pratećom dokumentacijom. No, opet ponavljamo, i nije bio cilj predstaviti činjenice nego ih zloupotrebiti zarad targetiranja „neprijatelja društva“. Prvi rezultati su već postignuti i na internetu se pojavilo nekoliko tekstova u kojima se praktično poziva na linč „stranih plaćenika“.

Nedim Sejdinović,
predsednik Izvršnog odbora NDNV

——————————————————-

Ko je zaista finansirao „Cenzolovku”

U članku „Kako zaraditi 45.000 dolara štampanjem starih tekstova“  autorke Jelene Popadić, navodi se i sledeće:

„Kada su u pitanju donacije medijima, novinarskim udruženjima i organizacijama, najveći darodavci su Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED) i Fond braće Rokfeler. Znatne svote izdvajane su 2011. i 2012. godine uoči i tokom izbora u Srbiji. Veliki deo tog novca namenjen je finansiranju portala kao što su Autonomija, Cenzolovka, E-novine i Istinomer.”

Sajt „Cenzolovka” (www.cenzolovka.rs), koji je osnovala Slavko Ćuruvija fondacija, nije finansiran sredstvima Nacionalne zadužbine za demokratiju niti Fonda braće Rokfeler, kako bi se moglo zaključiti iz navedenog pasusa. „Cenzolovka“ je osnovana krajem juna 2014. godine zahvaljujući pomoći Ambasade Australije u Beogradu, a decembra iste godine rad sajta podržala je i Ambasada Danske.

Fond braće Rokfeler podržao je Slavko Ćuruvija fondaciju institucionalnom donacijom, koja je u presudnoj meri zaslužna za činjenicu da Fondacija uspešno funkcioniše već pune dve godine.

Američka Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED) podržala je  projekat „Škola digitalnog novinarstva“, u okviru kojeg je šest mladih novinarki lokalnih medija iz različitih delova Srbije prošlo intenzivnu desetonedeljnu obuku u digitalnom, istraživačkom i analitičkom novinarstvu. Znajući da dobre novinare ne čini samo tehničko znanje, posebnu pažnju u okviru programa Škole posvetili smo etici i profesionalnim standardima novinarstva.

Inače, među donatorima Slavko Ćuruvija fondacije nalazi se i Balkanski fond za demokratiju, koji je u dva navrata podržao naš  rad,  ukupnim iznosom od 47.450 dolara. Prvom donacijom podržani su produkcijski projekti 11 lokalnih radio i TV stanica širom Srbije, koje su proizvele i emitovale priče o različitim pitanjima od velikog značaja za lokalne zajednice u kojima rade: od stranačkog zapošljavanja, preko gorućih ekoloških problema, do visine socijalnih davanja za ugrožene društvene grupe. U toku je druga runda programa, u okviru koje pet novinara i novinarki lokalnih internet medija u Srbiji istražuje isto toliko tema koje se tiču korupcije, netransparentnosti javnih budžeta i drugih problema koji predstavljaju ozbiljne izazove na putu dalje demokratizacije Srbije – ne najmanje zbog toga što nema mnogo medija koji su dovoljno slobodni da o njima informišu javnost.

Ilir Gaši,
izvršni direktor Slavko Ćuruvija fondacije

——————————————————-

„Politika” na silu i bez povoda piše o Vladimiru Bebi Popoviću

U članku Jelene Popadić pod naslovom „Naklonost prema Kosovu i Crnoj Gori”, objavljenom 9. januara (četvrti deo dosijea Politike    „Putevi američkog novca”), navodi se da je „Podgorički medijski institut, koji je osnovao Vladimir Beba Popović, dobio oko 30.000 dolara od Soroševog ’Otvorenog društva’ za pokretanje šestomesečne škole novinarstva za mlade Rome koji se profesionalno bave ovim poslom.”

Vladimir Beba Popović je osnivač i direktor regionalne tink-tank organizacije koja se zove „Institut za javnu politiku”, što je činjenica dobro poznata uredništvu lista „Politika”, koje na silu i bez povoda učestalo piše kako o „Institutu za javnu politiku”, tako i o Vladimiru Popoviću lično.

Apsolutna je neistina da je „Institut za javnu   politiku” ikada dobio „oko 30.000 dolara od Soroševog Otvorenog društva”. Takođe je apsolutna neistina da je Vladimir Popović na bilo koji način povezan sa Podgoričkim medijskim institutom koji je imao projekat „pokretanja šestomesečne škole novinarstva za mlade Rome koji se profesionalno bave ovim poslom”.

„Institut za javnu politiku” nije nevladina organizacija koja okuplja aktiviste poput najvećeg broja onih koji se spominju u dosijeu „Putevi američkog novca”, već tink-tank organizacija koja okuplja ugledne stručnjake sa višedecenijskim iskustvom u oblasti javnih politika. Naši projekti su naučna podrška javnim politikama, izgradnji institucija i reformskom procesu u zemljama zapadnog Balkana, a ne organizovanje „seminara, obuka i okruglih stolova”.

Zbog svega navedenog, a u skladu sa načelom jednake delotvornosti informacije i ispravke (čl. 96 Zakona o javnom informisanju, „Sl. glasnik RS”, br. 83/2014 i 58/2015) zahtevamo da objavite ispravku i izvinjenje u istom delu medija, istoj rubrici, na istoj stranici, sa istom opremom kao što je bila objavljena informacija čiju ispravku zahtevamo i to uz prvi naredni deo dosijea „Putevi američkog novca”, kao i da sporni sadržaj uklonite iz elektronskog izdanja bez odlaganja.

Ukoliko vaša reakcija izostane, bićemo primorani da preduzmemo sve zakonske mere kako bismo zaštitili naše interese.

Mijat Damjanović
Predsednik Upravnog odbora
Instituta za javnu politiku

——————————————————-