„Salford” pomogao Mitroviću da plati porez

Kompanija „Bambi”, koja posluje u okviru „Dunav hrana grupe” kupac je fabrike žvaka „stars”

Kompanija „Salford” pomogla je Željku Mitroviću, vlasniku Pinka da plati porez državi u iznosu od oko 500 miliona dinara. Nakon što je „Politika” juče objavila tekst o poslovanju ove kompanije, redakciji su se javljali sagovornici sa novim informacijama iz ove firme.

Tako smo od nekoliko dobro obaveštenih sagovornika, od kojih je jedan iz „Salforda, saznali da je „Bambi” kupio fabriku „Mgam tehnolodži”, proizvođača žvaka „stars”.

„Bambi” posluje u okviru „Dunav hrana grupe”, iza koje stoji investicioni fond „Salford”.

Nezvanično, potvrdu o preuzimanju Mitrovićeve fabrike dobili smo i iz „Salforda”. Zvaničnu potvrdu informacije „Politika” nije dobila ni u „Bambiju” ni u Pinku, jer na naše pozive niko nije odgovarao.

Ova transakcija dogodila se neposredno pre nego što su „Mid Evropa partneri” preuzeli „Dunav hrana grupu” u okviru koje posluju srpske kompanije „Imlek”, „Mlekara Subotica”, „Bambi” i „Knjaz Miloš”, kao i „Imlekove” mlekare u Republici Srpskoj, Makedoniji i Crnoj Gori. Prema našim informacijama, Judžin Džefi, akcionar „Salforda”, angažovao je kompaniju „Kris global” da proda „Dunav hrana grupu”.

Mitrovićeva fabrika „Mgam tehnolodži” prošlu godinu završila je sa gubitkom od oko 215.000 evra, što je šest puta više od godišnjeg poslovnog prihoda.

Pre dvadesetak dana mediji su preneli saopštenje da je vlasnik Pinka u „veoma teškoj opštoj tržišnoj situaciji i uz velike napore uspeo da državi Srbiji isplati celokupni poreski dug po osnovu postojećeg i budućeg reprograma u iznosu od 500 miliona dinara, što je nešto manje od pet miliona evra”. U tom saopštenju Mitrović je izostavio da spomene ime novog vlasnika fabrike žvaka, a to je upravo investicioni fond „Salford”. Zanimljivo je da se vrednost transakcije (nešto više od četiri miliona evra) poklapa sa iznosom poreza koji je Mitrović trebalo da plati državi. Na sajtu kompanije „Bambi” ova informacija se nigde ne navodi, niti su žvake „stars” na spisku korporativnih brendova.

Vanredna Skupština akcionara „Bambija” zakazana je za 17. mart gde će četvrta tačka dnevnog reda biti promena članova nadzornog odbora društva. Predsednik nadzornog odbora kompanije je biznismen Milan Beko. Posle 17. marta, on više neće biti u nadzornim organima ovog društva. Prema internim dokumentima u koje je „Politika” imala uvid, na njegovu poziciju biće imenovan Andrej Jovanović. On je jedan od manjinskih vlasnika „Mid Evropa partnera”, to jest novog gazde investicionog fonda „Salford”. Jovanović je ovdašnjoj javnosti poznat kao nekadašnji suvlasnik „Marba”. Ta kompanija – proizvođač grickalica – prodata je pre nekoliko godina kompaniji „Pepsiko”. Njegovo ime mnogo je više uzburkalo javnost kada se svojevremeno spominjao kao potencijalni kupac „Jata”.

Milan Beko, prema našim saznanjima, od pre nedelju dana više nije ni u nadzornom odboru „Imleka” tako da definitivno nije na spisku saradnika novog vlasnike te kompanije. O tome postoje dokazi i u bazi Agencije za privredne registre. Naime, 20. februara Nenad Popović i Milan Beko izbrisani su sa pozicije članova nadzornog odbora. Na njihova mesta imenovani su Andrej Jovanović i Džon Grinvud, sa pasošem iz Velike Britanije.

Istovremeno, Evropska banka za obnovu i razvoj objavila je juče da je odobrila obezbeđivanje subordiniranog kredita i kapitala za preuzimanje firmi „Imlek”, „Bambi” i „Knjaz Miloš” u Srbiji.

Kako se navodi na sajtu ove finansijske institucije banka će obezbediti do 60 miliona evra kredita i do 20 miliona evra kapitala za preuzimanje. Odbor direktora EBRD odobrio je transakciju 25. februara, a preostalo je da se potpiše ugovor.

Naši sagovornici razjašnjavaju i kakva je uloga pokojnog ruskog oligarha Borisa Berezovskog u „Salfordu”. Kao što je „Politika” juče i prenela pisanje britanskog „Gardijana”, Judžin Džefi, akcionar i direktor „Salforda” je, sa različitim investitorima, potpisivao ugovore o ulaganju (private equity). Prema jednom takvom ugovoru, Džefi je za gruzijskog oligarha Badrija Patarkacišvilija i njegovog saradnika Borisa Berezovskog kupovao firme u Srbiji. Ugovor je u praksi funkcionisao tako što je menadžment „Salforda” dobijao godišnju proviziju za vođenje kompanija. „Salford” je slobodno raspolagao sredstvima i upravljao investicijama. Posle prodaje, „Salfordu” će najverovatnije ostati 20 odsto razlike između kupovne i prodajne cene.

 Foto D. Jevremović