Savet za štampu: Cenzolovka nije prekršila Kodeks novinara

Jednoglasnom odlukom, Komisija za žalbe Saveta za štampu odbacila kao neosnovane sve tvrdnje iz žalbe novinarke Politike Jelena Popadić da je u analizi njenih tekstova, koju je napisala Tamara Skrozza, prekršen novinarski kodeks

Na jučerašnjoj javnoj sednici, Komisija za žalbe Saveta za štampu odlučila je jednoglasno da Cenzolovka nije prekršila Kodeks novinara Srbije.

Žalbu Savetu za štampu podnela je Jelena Popadić, novinarka Politike, na tekst „Opasne i zlonamerne manipulacije dnevnog lista Politika“, koji je napisala Tamara Skrozza, a koji je objavio naš portal.

Popadićeva je u žalbi tvrdila da je autorka teksta prekršila novinarski kodeks, pre svega u delu koji govori o „novinarskoj pažnji“, zato što nije pozvala „drugu stranu“, to jest autorku čijim se tekstom bavila, i da je „prećutala značajne činjenice, koje mogu da utiču na stav javnosti“.

Popadićeva je u žalbi optužila Skrozzu da „manipuliše istinom„ i „prećutkuje činjenice“, da „citira samo delove teksta koji ističu njenu tezu“, „obmanjuje javnost“. Time je, kako je navela, prekršila i odeljak Kodeksa o istinitom izveštavanju.

U odgovoru na žalbu, Perica Gunjić, glavni i odgovorni urednik Cenzolovke, kaže da je sporni tekst objavljen s jasnom oznakom „Mišljenja“, što znači da je u pitanju analiza, odnosno komentar, a ne istraživački tekst.

U analizi se novinar bavi već objavljenim materijalom, koji interpretira iz svog ugla, bez potrebe da uzima izjavu osobe koja je taj tekst pisala. U tom slučaju nije pozvana ne samo „druga strana“, odnosno Politika, već ni „prva strana“, to jest civilni sektor o kome piše novinarka Popadić.

Vladimir Radomirović (UNS): Ja ću braniti pravo novinara da izrazi svoje mišljenje dok ne ugrožava nekog drugog

On navodi i da su u spornom tekstu ponuđeni linkovi ka tekstovima Politike, tako da smatra da nije prekršen Kodeks zbog „uskraćivanja informacija koje bi mogle da utiču na stav čitalaca“, niti tačka koja govori o neophodnosti konsultovanja više izvora.

Kako je Tamara Skrozza, autorka teksta na Cenzolovci, istovremeno i članica Komisije za žalbe, ona nije imala pravo da učestvuje u raspravi, niti da glasa o ovoj žalbi.

Prenosimo integralne izjave članova Komisije za žalbe Saveta za štampu tokom debate o ovom slučaju:

Marija Kordić (Asocijacija medija, Kurir): Mislim da ovde nema ni govora o kršenju Kodeksa.

Treba imati u vidu da je ovo poseban vid teksta, da je on namenski pisan za internet portal i on se piše po drugačijim pravilima od novinskog teksta. U novinskom tekstu vi imate ograničeni prostor i morate da sve što vam je raspoloživo stavite u određen broj karaktera. Tekst pisan za internet dozvoljava vam i taj luksuz da koristite nešto što bi u knjizi funkcionisalo kao fusnota, da stavite podsetnik, odnosno link.

To je, koliko sam ja videla, Tamara Skrozza u svom tekstu i uradila. Postavljeni su svi linkovi koji vode ka ostalim delovima za koje Jelena Popadić tvrdi da su izostavljeni.

Dakle, mislim da nema ni reči o „prećutkivanju činjenica“.

Marija Kordić (Asocijacija medija): Što se tiče „novinarske pažnje“, odnosno njene zamerke da nije pozvana druga strana – to je analiza, tu nema potrebe da se iko zove, nego se prosto ređaju podaci i izvodi se zaključak. To je autorski tekst, nije istraživačko novinarstvo

Što se tiče „novinarske pažnje“, odnosno njene zamerke da nije pozvana druga strana – to je analiza, tu nema potrebe da se iko zove, nego se prosto ređaju podaci i izvodi se zaključak.

To je autorski tekst, nije istraživačko novinarstvo.

Zlatko Čobović (Asocijacija medija, Fonet): Ja se slažem sa Marijom. Nije prekršen Kodeks. Evo da krenem redom po ovim tačkama koje su istaknute.

Prihvatam odgovor na žalbu, tvrdim da je to analiza, i u analizi autorka nije bila dužna da zove jedan ili drugi izvor, što nije ni učinila, nego je koristila podatke i analizirala ih.

Ono što je za mene bitno u ovom slučaju, to je da su dati linkovi, tako da svako ko je hteo da vidi više detalja i malo pažljivije sve to pročita, da se uveri da li je analiza ovakva ili onakva, ispravna ili ne, on je mogao da to uradi tako što će da pročita izvorni tekst, odgovor i sve ovo drugo.

U žalbi se navodi da je tekst tendenciozan i da je napisan sa ciljem. Jeste tendenciozan. Koliko sam ja shvatio, tendencija je da se pokaže da je tekst Politike pisan u jednom smeru i cilj je da se to dokaže.

Mislim da tu takođe nema kršenja Kodeksa i ja ću glasati za to da on nije prekršen.

Vlado Mareš (NUNS): To je svojevrsni nastavak naše priče sa Politikom tokom prošlog našeg sastanka. Ja bih rekao da je ovaj Tamarin tekst svojevrstan rezime onoga što smo mi na prošlom sastanku rekli za onaj prethodni tekst u Politici, za koji smo ocenili da jeste jedan udar na civilno društvo i na cehovsku samoregulativu i tako dalje, što se pokazalo kasnije.

Zlatko Čobović (Asocijacija medija): Za mene je bitno u ovom slučaju da su dati linkovi, tako da svako ko je hteo da vidi više detalja i malo pažljivije sve to pročita, da se uveri da li je analiza ispravna ili ne, on je mogao da to uradi

Tamara pokazuje u ovom tekstu da je taj način pisanja Politike doveo do onog što smo rekli prošli put, da je to kao onaj Marjan Rističević u Skupštini – kada on nešto kaže, onda onaj hor „bečkih dečaka naprednjaka“ kaže: „Auuuuuu“.

Tako imamo i ovde ovu advokaticu koja kaže: „Auuuuuu, oni dobijaju pare od Rokfelera!“ To se sa takvom namerom i radi.

Ne znam da li ste primetili, podanici vole da se gospodaru prikazuju da su onako, malo glupavi. Očekujući da će gospodar to voleti, jer se on onda oseća jako pametnim.

I onda svi tu imaju nekog interesa: ovaj građanin stekne milost gospodara, a gospodar smatra sebe jako pametnim, i svi zadovoljni.

Tako i se i ova državna novina Politika ponaša u pohodu na civilno društvo i na cehovsku samoregulativu.

Sledstveno onom što smo do sada radili i reakcijama koje smo imali iz Politike, Tamara je zvala ovu devojku koliko su i nas zvali iz Politike kada su opisivali nas i šta smo mi rekli.

Tako da tu nema nikakvog kršenja Kodeksa. To su tekstovi takvog tipa, to je kao da su rekli „nastavljamo se“.

Petar Jeremić (UNS): Ono što mene ovde opredeljuje da prekršaja Kodeksa nema je to što je ovo naznačeno kao „Mišljenje“. Svako ima pravo da izrazi svoje mišljenje. Ono može da bude pogrešno ili tačno, ali to nije sada na nama da utvrđujemo.

Ono isto što me opredeljuje da nema prekršaja Kodeksa – koliko sam iz ovoga shvatio, Jelena Popadić nije pokušala da odgovori. Pre nego što bilo šta dođe pred Savet za štampu, ipak treba rešiti u nekom odgovoru. Politika je u prošlom slučaju, vi znate, dala pravo svima da odgovore. Onda me čudi zašto sada nisu oni pokušali da dobiju to pravo.

Nije prekršen Kodeks iz razloga što je ovo mišljenje i što nije bilo pokušaja odgovora na njega.

Vladimir Radomirović (Pištaljka, UNS): Ja ću braniti pravo novinara da izrazi svoje mišljenje dok ne ugrožava nekog drugog. Petar je u pravu, mi danas na ovoj sednici imamo nekoliko slučajeva da su nam se ljudi obratili, a da pre toga nisu tražili odgovor, odnosno ispravku od onog ko je prethodno objavio tekst. Mislim da to nama otežava posao. Mislim da to treba da kažemo, pošto imamo javnu sednicu, da svako ko misli da je povređeno njegovo pravo ima pravo da traži odgovor i ispravku od tog medija. Ako taj medij ne objavi odgovor, svako ima pravo da se obrati Savetu za štampu, koji će onda rešiti da li je prekršen Kodeks.

Povezane priče

Odluka Komisije za žalbe Saveta za štampu o žalbi Jelene Popadić protiv Cenzolovke