Savet za štampu: Tanjug nije montirao snimak

Optužbe Kuće ljudskih prava da je Tanjug montirao snimak sa protesta inicijative “Ne davimo Beograd i da nije poštovao profesionalna pravila u izveštavanju o tom protestu su neosnovane, proizlazi iz Odluke Komisije za žalbe Saveta za štampu

Kuća ljudskih prava je, naime, posle više saopšštenja kojima je optužila Tanjug za montiranje snimka sa protesta Inicijative, sredinom jula, nanevši štetu profesionalnom ugledu agencije, podnela pritužbu i Komisiji Saveta za štampu.

„Prilogom ‘Pristalice inicijative Ne davimo Beograd nasrnule na Malog’, objavljenim 18. jula 2016. godine, Tanjug nije prekršio odredbe Kodeksa novinara Srbije“, navedeno je u Odluci Komisije za žalbe Saveta za štampu, objavljenoj na veb sajtu Saveta.

Komisija za žalbu Saveta za štampu pogledala je snimak i ocenila da nisu tačne optužbe Kuće ljudskih prava da je Tanjug montirao snimak, do kojeg vodi link koji je Kuća ljudskih prava i demokratije dostavila u žalbi, navedeno je u Odluci.

„Članovi Komisije za žalbe nisu na snimku do kojeg vodi link dostavljen u žalbi videli ništa od onoga na šta se podnosilac žalbe žali. Na snimku u koji je Komisija imala uvid sporna rečenica se ne ponavlja dva puta, niti se može zaključiti da je prilog montiran“, navodi se u obrazloženju.

Kako se dodaje, Komisija za žalbe Saveta za štampu navela je i da se u Tanjugovom pratećem tekstu uz video zapis, sporna rečenica uopšte ne pominje, niti to da je povređen policajac.

„Komisija na osnovu materijala dostavljenog uz žalbu nije stoga utvrdila nikakavu povredu Kodeksa novinara Srbije kojom bi podnosilac žalbe bio oštećen“, navodi se u obrazloženju odluke Saveta za štampu.

To je epilog, u najmanju ruku neprijatne, epizode u kojoj je Kuća ljudskih prava iznela netačne i neosnovane optužbe na račun Tanjuga, u dva navrata.

Kuća ljudskih prava, pri tom, nije objavila nijedan od dva Tanjugova odgovora, na njena saopštenja, a na Tviter nalogu Građanskih inicijativa, članice Kuće ljudskih prava, navedeno je da to ne moraju ni da urade, jer Kuća ljudskih prava „nije medij“.