On je podsetio da Srbija ima Kodeks novinara i da Komisija za žalbe pri Savetu za štampu javno saopštava svoje odluke, ali je ukazao da to ne doprinosi poboljšanju stanja u profesiji.
Što više kritikujete one koji proizvode laži, oni su sve lažljiviji. To je jedan začarani krug iz koga je teško izaći, konstatovao je Simonović.
Prema rečima Simonovića, većina medija i novinara u Srbiji prenose izjave političara, bez ikakvog kritičkog osvrta.
Naša politika je zasnovana na laži, političari, posebno dok su na vlasti, najveći su proizvođači laži, predočio je Simonović i objasnio da su novinari onda spremni da te laži samo plasiraju bez kritičkog osvrta.
Što su novinari bliži vlasti, oni su lažljiviji, smatra Simonović, a takvi su i mediji.
Simonović je istakao da je Savet za štampu bio odlična ideja i da je on svojevremeno, kao glavni urednik Blica, podržavao rad i Komisije i Saveta za štampu.
Dok sam bio urednik, poštovao sam svaku njihovu odluku i svaku „presudu“ smo objavljivali i javno se izvinjavali, rekao je Simonović.
On je, međutim, ukazao da danas većina medija ne poštuje odluke Saveta za štampu i u njemu vidi samo neprijatelja.
Za razliku od Srbije, napomenuo je Simonović, u svetu samoregulatorna tela poštuju i izdavači i novinari, ali u Srbiji to čini manjina medija.
On smatra da je tehnološka revolucija uvela štampane medije u krizu i da su tiraži sve manji, jer ni novinari, ni većina medijskih kuća nije bila spremna za eru interneta i digitalizacije.
Novinari nisu obučeni da se bave tim poslom, prepisuju sa društvenih mreža i jedni od drugih i to najčešće laži i poluistine, pa nema dovoljno ni pravog istraživačkog novinarstva, zaključio je Simonović.
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Vučić i Tramp: Netrpeljivost prema medijima i podrugljivo odbacivanje drugačijeg mišljenja
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.