Skupština produžila rok za privatizaciju medija

Novi krajnji rok za privatizaciju medija biće 31. oktobar 2015. utvrđeno je izmenama Zakona o javnom informisanju i medijima koje je usvojila Skupština Srbije

Za izmene tog zakona glasalo je 158 poslanika, 13 je bilo protiv, a troje nisu glasali.

Izmenama tog zakona zabranjuje se finansiranje medija iz javnih prihoda i to za one medije za koje do 1. jula ne bude objavljen javni poziv za prodaju kapitala.

Finansiranje medija, za koje se do kraja juna objavi javni poziv za prodaju, biće obustavljeno posle 31. oktobra ako njihov kapital do tada ne bude prodat, precizirano je predloženim izmenama.

Ti mediji će se do kraja oktobra finansirati na osnovu projektnog sufinansiranja.

Ukoliko javni poziv za prodaju kapitala medija ne bude upućen do 1. jula 2015. godine, predviđeno je da se postupak privatizacije obustavlja, a nastavlja se postupak privatizacije podelom akcija zaposlenima bez naknade.

Vlada će doneti akt kojim će bliže urediti postupak privatizacije podelom akcija zaposlenima bez naknade.

Skupština je danas potvrdila i Sporazum između vlada Srbije i Kine o obostranom osnivanju kulturnih centara.

DS: Pojačati obaveze kupca; Nova: Odgovornost za odlaganje

Demokratska stranka zatražila je tokom rasprave da se pojača obaveza kupca da u narednih pet godina obezbediti kontinuitet programskog sadržaja u medijima nakon privatizacije kako bi se sprečile eventualne zloupotrebe, dok Nova stranka traži odgovornost zbog odlaganja privatizacije medija.

U raspravi u Skupštini Srbije o amadmanima na izmene Zakona o javnom informisanju i medijima, poslanici opozicije izrazili su bojazan da će nacionalne manjine ostati bez mogućnosti da budu informisane na svojim jezicima, dok je poslanik Pokreta za preokret Janko Veselinović zatražio da se privatizacija medija odloži za godinu dana kako bi se pripremio taj proces.

Na izmene Zakona o javnom informisanju i medijima podneto je 35 amandmana. Vlada Srbije i Odbor za kulturu i informisanje nisu prihvatili nijedan amandman, dok je u raspravi ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac prihvatio jedan tehnički amandman SDS.

Poslanica DS i predsednica Odbora za kulturu i informisanje Vesna Marjanović rekla je da nije suština samo da se privatizuju mediji, da „odu na doboš i da se dobije najbolja cena“, navodeći da mediji nisu samo roba, već javno dobro bez obzira na to ko će biti njihov vlasnik.

Prema njenim rečima, DS traži da se propiše obaveza održavanja udela informativnog, naučnog, kulturnog, dečijeg, zabavnog i sportskog sadržaja u skladu sa programskom šemom koja je važila u periodu od 24 meseca pre stupanja na snagu zakona.

Marjanović kaže da je važno da se Savet za štampu, koji je nezavisno, samoregulatorno telo koje okuplja izdavače, vlasnike štampanih medija i novinskih agencija i profesionalne novinare, uključi u proces kontrole ispunjavanja tih uslova kada je reč o štampanim medijima.

Ministar Tasovac rekao je da je predviđeno da se obaveza održavanja programskog sadržaja odnosi na programsku šemu u prethodnih 12 meseci, pohvalio je udeo Saveta za štampu u donošenju zakona, ali i naveo da ni u Statutu tog Saveta nije predviđeno ono što amandmanom traži DS.

Navodeći da se pod „sumnjivim okolnostima“ obavlja privatizacija pojedinih medija, poslanik DS Balša Božović je rekao da neki mediji zloupotrebljavaju samo saznanje da će biti privatizovani, navodeći da je Studio B već počeo da menja uređivačku politiku čime se, ocenio je, „snižava“ cena tog medija.

Poslanik Nove stranke Zoran Živković rekao je da nema opravdanja da se produži rok za sprovođenje zakona i da ne postoji nikakav razlog koji može da uveri da je to potrebno, navodeći da vlada opstruišse primenu zakona.

Živković kaže da ne stoji opravdanje da su za odlaganje privatizacije krivi neodgovorni ljudi u medijima i lokalnim samoupravama, navodeći da je vlada nadležna da sprovodi zakon, a da ako neko opstruiše, za to moraju da postoje sankcije i trebalo je da ljudi budu oštro upozoreni.

„Država, lokalne samouprave i pokrajina treba da izađu iz vlasništva u medijima, u to nema sumnje ni nesaglasja. Očigledno da vlada nije sposobna da sprovede taj projekat“, smatra Živković.

Živkovićev stranački kolega Vladimir Pavićević rekao je da ministar Tasovac predlaže da parlament bira između vladavine prava i želje vlade da se produži rok za privatizaciju medija.

Prema njegovim rečima, 2. avgusta prošle godine kada je usvojen zakon poručeno je da do 1. jula 2015. godine mora da se obavi posao privatizacije medija.

„Ono što se moralo, a nije urađeno, sada mora da se uradi do 31. oktobra, a da se nikakvo pitanje odgovornosti ne postavlja zašto nije urađeno. Ko će da nam veruje da ono što je moralo da se uradi do 1. jula sada mora da se uradi do 31. oktobra“, upitao je Pavićević.

Poslanik Pokreta za preokret Janko Veselinović naveo je da se priprema „tajkunizacija medija“, da je pominjana jedna medijska kuća koja znači aktuelnoj vlasti, dok će, navodi, ostali mediji biti ugašeni.

„Imate jasnu strategiju da dve trećine medija koji vama nisu politički interesantni ugasite, da deo medija stavite pod kapu vaših pulena i da državni nacionalni servis držite pod svojom kapom. Zatvorili ste medije kao vaš prethodnik 90-tih kada je bio ministar informisanja“, rekao je Veselinović koji tvrdi da se sve to dešava „uz patronat predsednika vlade“.

Veselinovć je naveo i da privatizacija medija „nije prodaja paradajza i jaja na pijaci nego gašenje medija koji su desetinama godina funkiconisali“.

Na opasku Veselinovića da je posle godinu dana od usvajanja zakona „nonšalantno ušao“ u parlament da menja taj zakon i produži rok za privatizaciju za četiri meseca, ministar Tasovac rekao je da se ne slaže da je „nonšalantno“ ušetao, navodeći da je predviđeno pomeranje roka za privatizaciju medija sa 1. jula, ali da do tada mora da se započne taj proces koji će biti završen do 31. oktobra ove godine.

Podsetivši da je po zakonu iz 2003. privatizacija trebalo da bude završena do 2007. godine, Tasovac je rekao da je u Srbiji ukupno 1.447 javnih glasila, od čega 110 televizijskih stanica, a 350 radio stanica i da se mora realno sagledati koliko je naše tržište i koliki broj medija u ekonomskom smislu može da izdrži.