Skupštinska polemika o tome da li autocenzuru uvrstiti u zakon

Raspravu u Skupštini Srbije o medijskim zakonima danas je obeležila žustra polemika da li i autocenzuru treba uvrstiti u zakon o javnom informisanju i medjima i precizirati da je informisanje slobodno i da ne podleže cenzuri i autocenzuri.

To je amandmanom zatražila Nova demokratska stranka (NDS). Taj amandman je Vlada odbila jer, kako je navela u obrazloženju, atocenzura nije predmet zakona već je stvar ličnog integriteta svakog pojedinca.

Poslanica NDS Branka Karavidić pitala je ako je autocenzura kršenje profesionalnih normi, ne zna zašto ne može da se nadje u zakonu. Ministar kulture Ivan Tasovac je kazao da je autocenzuru nemoguće sankcionisati.

– Kako mislite da kaznite novinara koji se autocenzurisao – upitao je Tasovac i naveo da su novinarska udruženja dala predloge kroz amandmane, a da nijedno udruženje nije predložilo uvođenje autocenzure u zakon.

Šef poslaničke grupe Demokratske stranke Borislav Stefanović rekao je da to što je autocenzura unutrašnji psihološki proces ne znači da ne može ući u zakonski predlog jer nema sankcije.

– Ne postoji sankcija za nesavesnost, jer je to lični odnos – rekao je Stefanović.

On je negodavao jer, kako je naveo, predstavnika opozicije nema u elektronskim medijima.

– Taj koji kaže da je za vreme Borisa Tadića bio veći medijski mrak ima ozbiljan problem – kazao je Stefanović.

Povodom Stefanovićeve izjave da je autocenzura kukavičluk novinara, šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke Zoran Babić naveo je da je novinarstvo čašno i opasno zanimanje svuda u svetu i da je sramotno i strašno da se novinari nazivaju kukavicama naročito od onog „čoveka koji nije definisao da li ima autocenzuru ili ima strah jer nema argumenata“.

Babić je kazao da se juče Stefanović nije javljao u sali kada je premijer Aleksandra Vučić u parlamentu odgovarao na pitanja poslanika i upitao da li je kod Stefanovića radila autocenzura ili je to bio strah.

Poslanica SNS Marija Obradović odbacila je navode da predstavnika opozicije nema u medijima navodeći da opozicija ima najveći broj pres konferencija u parlamentu iz koga svakodnevno izveštava oko 30 novinarskih ekipa.

Poslanik Nove stranke Zoran Živković rekao je da ne veruje u autocenzuru ali i naveo da postoji cenzura.

– To (cenzuru) je uveo (Vojislav) Koštunica, unapredio Tadić i na tome doktorirao Aleksandar Vučić – rekao je Živković i naveo da vlast treba da omogući slobodu medija.

On je ocenio da je zakon dobra osnova za borbu protiv cenzure ali i naveo da u Srbiji ima mnogo dobrih zakona koji se ne sprovodi i da vlada konkretno treba da pokaže da želi da sprovede zakon.

Babić je kazao da se kada se cepaju novine pred televizjskim kamerama šalje poruka da bi se to isto uradilo i s novinarima, misleći na Živkovića koji je svojevremeno pocepao list „Kurir“.

Šef poslaničke grupe SNS Zoran Babić kazao je da su izrečene paušalne stvari i da je istina da je, po mišljenju mnogih međunarodnih organizacija, Srbija po slobodi medija medju svima na prostoru bivše Jugoslavije odmah iza Slovenije i da je na boljem mestu od nekih članica EU navodeći Hrvatsku.

Babić je kazao da se kada se cepaju novine pred televizjskim kamerama šalje poruka da bi se to isto uradilo i s novinarima, misleći na Živkovića koji je svojevremeno pocepao list „Kurir“.

Zoran Živković je kazao da svako ko u Srbiji želi da razume šta se oko njega dešava i ima minimum razuma i nešto malo integligencije znao bi da to „što je cepao nisu novine nego se prodaje na kiosku“ i da „ljudi koji drže do sebe teško da mogu da to nazovu novinama“.

U parlamentu traje rasprava o amandmanima na predloge zakona o javnom informisanju i medijima, o elektronskim medijima i o javnim medijskim servisima. To su amandmani koji su uloženi na tri predložena zakona – o javnom informisanju, o elektronskim medijima i o javnim medijskim servisima.

Resorni skupštinski odbor noćas je pretresao sve amandmane, a Vlada je prihvatila 22 dok je Odbor na sednici predložio jedan amandman na predlog zakona o elektronskim medijima.

Taj amandman je na sednici Odbora prihvatio ministar Ivan Tasovac, pa su usvojena ukupno 23 amandmana na taj set medijskih zakona.

Na predloženi zakon o medijima i javnom informisanju podneto je 95 mandata, od kojih je prihvaćeno 10, od kojih je pet opozicionih.

Na predlog zakona o elektronskim medijima uloženo je 66 amandmana, prihvaćeno je šest, od čega jedan opozicije, pri čemu su dva istovetna.

Na zakon o javnim medijskim servisima prihvaćeno je šest amandmana, a od toga tri opoziciona

Ministar za kulturu i informisanje Ivan Tasovac rekao je ranije tokom načelne rasprave da se usvajanjam seta medijskih zakona, koji se donose posle 11 godina, obezbeđuje pravovremeno, istinito, potpuno i nepristrasno informisanje i izlazak države iz medija do sredine iduće godine.

Zakon o javnom informisanju i medijima je krovni zakon, rekao je on.

Tasovac je naglasio da ti zakoni garantuju slobodu medija u skladu sa evropskim standardima i naveo njegove ciljeve.

Prema njegovim rečima, zakonom je definisan izlazak države iz medija, odnosno rok za privatizaciju – 1. jul naredne godine i obaveza da pet godina taj medij zadrži istu delatnost.

– Ukoliko do 1. jula 2015. godine ne bude prodat kapital, postupak prodaje se obustavlja, akcije će biti ponudjene zaposlenima, a ukoliko zaposleni odbiju ponudu, kapital prestaje da postoji i briše se iz registra medija – rekao je Tasovac.