Slučajni kulturnjak

Završilo se i neslavno ministrovanje Ivana Tasovca. Nakon tačno tri godine na funkciji ministra kulture i informisanja, nekada uspešni direktor Beogradske filharmonije postao je jedan od najomraženijih članova vlade

Što bi rekao Saša Ilić – „velike nade koje su polagane u ministra Tasovca raspršile su se kao zvezdana prašina rijalitija ‘Ja imam talenat'“.

Za ministra kulture i informisanja predložen je Vladan Vukosavljević, dosadašnji sekretar za kulturu Grada Beograda. Za vreme njegovog mandata Oktobarski salon postao je bijenalna manifestacija, sa mesta direktora Kulturnog centra Beograda smenjena je Mia David, Bitef i drugi važni festivali dobijali su frapantno manje novca za svoje održavanje, pokrenuta je akcija „Negujmo srpski jezik“, koja je izazvala brojne negativne komentare…

Vukosavljević ima i nekoliko dobrih poteza u svom mandatu, poput toga da je Fest postao takmičarski festival, na koji su polako ponovo počeli da dolaze relevantni filmski stvaraoci, a koncept je promenio i filmski festival Sofest, koji je poslednjih godina tražio svoje mesto među brojnim domaćim manifestacijama. Svojevremeno je podržavao i okupaciju bioskopa Zvezda, tvrdeći da su Gradu vezane ruke za rešavanje situacije oko problematične privatizacije bioskopa Beograd filma. Da li će, kao njegov prethodnik Tasovac, ostati nem na zahteve članova Pokreta za okupaciju bioskopa ili će, na osnovu Zakona o kulturnim dobrima, ovo kulturno dobro da oduzme njenom nesavesnom vlasniku i dodeli ga privremenom staratelju, videćemo vrlo brzo.

Ipak, ne može se ne pomenuti da zapravo novog ministra malo toga vezuje s kulturom, osim prethodne funkcije. Vukosavljević je diplomirao pravo 1990. godine i pohađao je poslediplomske studije „Međunarodni ugovori u spoljnoj trgovini“. U svojoj karijeri bavio se spoljnom trgovinom, prodajom nekretnina, pružanjem pravnih usluga i odnosima sa javnošću.

Član je Krunskog saveta Aleksandra Karađorđevića, a bio je i potpredsednik Upravnog odbora Zadužbine Miloš Crnjanski. U zvaničnoj biografiji stoji i da je nosilac nagrade „Svetozar Marković“ za istoriju, kao i da je u gimnaziji dobio nagradu Francuske alijanse na evropskom konkursu za najbolji sastav na francuskom jeziku. Tu se navodi i da je francuski učio u Parizu i Dižonu, te da je bio stipendista Gete instituta u Beogradu, kao i da je pisao tekstove za Pravnik, Student i NIN.

Rođen je u Beogradu 2. aprila 1962. godine. Voli filmove Vudija Alena. Sluša klasičnu muziku i džez.