Smanjenje medijskih sloboda u 2014.

U 2014. godini došlo je do umanjenja medijskih sloboda u Srbiji, saopštila je Kuća ljudskih prava i demokratije, navodeći da je neophodno insistirati da epilog pred sudom dobiju svi incidenti, poput obaranja internet stranica, pritisaka i pretnji medijima.

Ova organizacija je povodom današnjeg Međunarodnog dana ljudskih prava saopštila da smo, pored već tradicionalno teškog položaja marginalizovanih i manjinskih grupa, u ovoj godini bili suočeni sa sve većim ugrožavanjem osnovnih ljudskih prava, poput slobode govora i udruživanja.

“Posebnu pažnju treba posvetiti pritiscima na novinare lokalnih medija. Činjenica je da su ukinute skoro sve televizijske emisije u kojima je mogla da se čuje kritička reč. Ovde pre svega mislimo na ukidanje izuzetno gledane i uticajne političke emisije – “Utiska nedelje”, koje je cinično obrazloženo poslovnom odlukom privatnog vlasnika. Novinari i urednici sve više govore o strahu, autocenzuri, pritiscima od strane političara i funkcionera, a takva atmosfera jasno se održava na ekstremno nizak kvalitet informativnih programa na skoro svim televizijama u Srbiji. Osim medija, na udaru su se našli i građani, o čemu svedoče privođenja zbog navodnog izazivanja panike na društvenim mrežama tokom poplava u Srbiji”, ističe se u saopštenju Kuće ljudskih prava i demokratije, koju čine Građanske inicijative, Beogradski centar za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, Helsinški odbor za ljudska prava i Centar za praktičnu politiku. 

Kuća ljudskih prava skreće pažnja i na nefunkcionalno pravosuđe, zbog reforme i promene nadležnosti sudova početkom godine, kao i zbog štrajka advokata. 

“Sve ozbiljniji izazovi postavljaju se i pred slobodu udruživanja, pre svega kroz stvaranje fantomskih organizacija čija je jedina funkcija da izvlače novac iz državnog budžeta, imenovanja predstavnika neregistrovanih udruženja u radne grupe za važne reformske zakone i strategije i selektivnog pozivanja organizacija na sastanke sa međunarodnim delegacijama i misijama. Očigledna je težnja da se u Srbiji stvori paralelni civilni sektor koji će biti manje kritičan i skloniji netransparentnim aranžmanima sa državnim institucijama”, navodi se u saopštenju. 

Stanje ljudskih prava u Srbiji je bolje nego proteklih godina, ali još postoje sistemski problemi, rekao je zamenik zaštitnika građana za prava nacionalnih manjina Robert Sepi.

“Kršenje ljudskih prava postoji u svim oblastima koje se aktuelizuju sa ekonomskom krizom – prava iz radnog odnosa, pravo na uživanje imovine, prava iz penzijskog, invalidskog i socijalnog osiguranja. Pravo koje je na vrhu top liste, a to je pravo na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku za koje, nažalost, zaštitnik gradjana nije nadležan – kazao je Sepi” Beta, 9. 12. 2014. godine 

Sepi je kazao da “postoji nerazumevanje da su ljudska prava temelj svake vladavine prava”. Problem je i to što se, kako je istakao, periodično, iznova uvek krše ljudska prava na neki način koji nije primeren uređenoj pravnoj državi i demokratskom društvu.

“Srbija svake godine pravi određene pomake u napretku ljudskih prava, ali i dalje postoje sistemski problemi koji bitno utiču na kulturu ljudskih prava, kako građana, tako i organa javne vlasti koji ih ponekada krše – kazao je Sepi.” Beta, 9. 12. 2014. godine 

Potpredsednica Vlade i ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički kaže da svi građani moraju imati jednaka prava, pre svega zato što svaki pojedinac pravo na slobodu i dostojanstvo stiče svojim rođenjem.

„Republika Srbija je demokratska država u kojoj je Ustavom garantovana ravnopravnost, bez obzira na razlike u pogledu pola, rase, veroispovesti, jezika, političkog ili drugog mišljenja, nacionalnog ili društvenog porekla, ili bilo kojeg drugog oblika različitosti.Svi naši građani moraju imati jednaka prava, ne samo zato što su ona garantovana Ustavom i regulisana nizom međunarodnih dokumenata, već pre svega zato što svaki pojedinac pravo na slobodu i dostojanstvo stiče svojim rođenjem“, rekla je Udovički”. Tanjug, 10. 12. 2014. godine 

Ona je dodala da je država obavezna da građanima obezbedi ostvarenje tih prava. Udovički je ukazala da je jedan od osnovnih prioriteta Ministarstva kojim rukovodi, stvaranje efikasnog mehanizma za ostvarivanje i poštovanje ljudskih prava u svim segmentima društva, jer je svaka moderna država dužna da omogući garantovanje istinske jednakosti.