Srbi, mamu vam jebem!

Naslov je budućnost novinarstva: Srbi su to shvatili, ja sam to shvatio, a moj drugar Peđa još nije. Sve šta ima da se kaže stane u naslov, šta ne stane u naslov nije ni važno, nemaju ljudi danas vremena da čitaju ni Politikine naslove sa složenim rečenicama, a kamoli one, kako se zovu, tekstove, sa sve zarezima i pomoćnim glagolima

Zajebavao me moj drugar Peđa Lucić da treba da ugasim ovu kolumnu, jer nakon naslova ‘Ukinite Srbiju!’ i ‘Živela NDH!’ na celom veličanstvenom srpskom jeziku i svih trideset slova svetosavske ćirilice nema više šta da se napiše. To je zato što je moj siroti drugar žurnalista staroga, olovnoga kova, koji se u današnji kriv kurac razume kao Marica u novinarstvo.

U njegovo vreme, svideće vam se ta budalaština, novinarstvo je odgovaralo na pet kanonskih pitanja zanata, famoznih ‘pet duplih ve’ – ko, šta, kada, gde i zašto – a naslov članka imao je isključivo informativnu funkciju. I srpsko novinarstvo u to je doba još uvek poštovalo pravila struke: dok je urednik u Šumatovcu došao do petog duplog viskija, već je novinar gore u redakciji posložio svojih obaveznih ‘pet duplih ve’. Ko? – veliki vožd; šta? – vraća veru; gde? – od Vranja do Virovitice; kada? – vidovdanski vaskrs; zašto? – volja većine, razume se. Kratko, precizno, provereno.

Kako danas ozbiljno i romantično izgledaju požutele stranice Politike, Ekspresa i Novosti, iz vremena kad su ‘pet duplih ve’ kod Slobodana Miloševića na Dedinju ispijali Žika Minović i Slobodan Jovanović! Sve je tu po Pravilu službe, nema zajebancije, priča složena kao Miroslavljevo jevanđelje, lid udara u glavu, ljubi ga majka, odmah ko, šta, gde, kada, zašto, nema šta da se čeka, dva neimenovana izvora, tri izjave i potpis, dole lepa krzava fotografija – sunce ti jebem, čisti poentilizam, izbliza vidiš samo krupno zrno, odmakneš se od trafike a ono Vukovar, kao da ga je lično Žorž-Pjer Sera naslikao – gore nadnaslov i podnaslov, a između njih njegovo visočanstvo naslov, kratko, precizno, provereno: ‘Vukovar je danas razrušen, ali slobodan grad!’ To je bilo novinarstvo!

Famoznih ‘pet duplih ve’ srpsko se novinarstvo držalo još do pre nekoliko godina – ko? vojvoda Voja; šta? veša Vučića; gde? o vadikavski vacku; kada? već večevas; zašto? veveizdaja vevikosvpstva; kvatko, pvecizno, pvoveveno – sve dok se u eri Aleksandra Vučića preko ‘pet duplih ve’ – ko? Veliki Vođa, šta? vrlo važno, gde? vrlo važno, kad?, vrlo važno, zašto?, vrlo važno – nije transformisalo u kanonskih ‘pet duplih bre’: ko bre? Vučić bre; šta bre? sve bre; kad bre? uvek bre; gde bre? svugde bre; zašto? – šta bre zašto?

Dvadeset pet godina docnije, od celog jednog ozbiljnog novinarstva ostala je samo naslovna stranica sa naslovom. Evo samo kratkog pregleda srpske štampe prošle nedelje: ‘Nova ustaška provokacija!’, ‘Banda ustaška!’, ‘Ustaški udar na Srbiju!’, ‘Milanović Pavelić!’, ‘Milanović odlepio!’, ‘Ludak vodi Hrvate u rat!’, ‘Ide bre, leči se!’, ‘Ovo je ludilo mozga!’, takmiče se urednici beogradskih tabloida ko će kraće i luđe, nema cenzure, Srbija je slobodna zemlja, gde su ustaše bile kad je u srpskom ustavu iz 1888. pisalo ‘štampa je slobodna’, tačka, doviđenja i prijatno, nema ograničenja za novinare, nema zapravo ni novinara, ne treba novinar, šta će nam novinar, nema teksta, nema priče, nema šta da se priča, ovo je ludilo mozga, treba samo dobar naslov i talentovan urednik da ga smisli, ‘Hrvatski premijer je idiot!’, o čemu je taj tekst?, koji tekst?!, ‘Hrvatski premijer je idiot’ i tačka, pardon uzvičnik, gotov broj, šalji u rotaciju.

Dvadeset pet godina docnije, Politika i Večernje novosti svojom arhaičnom grafikom sa stupcima od sićušnih slova i retorikom iz slavnih devedesetih zvuče tako kao glas razuma, i da je blaženopočivša Politika ekspres još živa, bila bi sa onim naplavinama slova pod naslovima sam Njujork tajms zalutao na trafiku na Terazijama.

Pregazilo je vreme mamute srpskog žurnalizma, čak je i švajcarski Blic slobodniji od njih. Politika tako dugačkim, rogobatnim naslovom javlja ‘Pismo Aleksandra Vučića čelnicima EU: Hrvatska podriva regionalnu bezbednost’, Novosti starinski profesionalno javljaju ‘Spuštena rampa za robu iz Hrvatske’, a Vesin građanski Blic razulareno udara iz svih vatrenih oruđa, izveštava o gladi u NDH i trijumfalno javlja kako ‘Hrvatsku trese srpski ultimatum!’, pa se svađa s komšijom kao u nekakvoj četnografskoj seriji Radoša Bajića: ‘Milanoviću, otvori granicu!’, ‘Milanoviću, ukrao si nam petnaest miliona evra!’, ‘Milanoviću, ostavi Srbe na miru!’

Nekad slavni Blic, najtiražniji u zemlji Srbiji, danas tako izlazi u jednom primerku, kao valjda prve u svetu personalizovane novine: ‘Milanoviću, žali se Grčkoj, a ne Srbiji!’ Šta će biti u sutrašnjem broju? pita se usplahireni čitalac Blica. ‘Milanoviću, Sanja ti poručuje da na povratku kući ne zaboraviš hleb!’

Ne, stvarno – pitate se vi – šta će biti u idućem broju? Šta je sledeće? Može li se uopšte dalje?

Ceo tezaurus srpskog jezika iz komentara čitaoca Kurira, ceo srpski frazeološki rečnik sa vrata muškog zahoda gimnazije Sveti Sava potrošilo je srpsko novinarstvo na jednu bezveznu izbegličku krizu, u kojoj pri tom izbeglice čak i nisu bili Srbi. Prošlo tako deset godina krvavih ratova Srba samih protiv svih, sto miliona Srba poubijali su ustaše, mudžahedini, Šiptari i Amerikanci, i nijednom ni Tuđman, ni Alija, ni Haradinaj, ni Bil Klinton nisu na naslovnici bili ‘idioti’. A sitna prznica Milanović zaustavio tri kamiona sa šljivama i već je ‘idiot’!

Šta će biti kad sutra hrvatski premijer isukanom kamom krene na nedoklane Srbe i njihovu nejač, šta je ostalo za naslovne stranice? ‘Jebite se’? ‘Milanoviću, pičko’? ‘Nabijemo ujke na kurac’? ‘Milanovićeva žena je kurva, nazovi 0925567922’? ‘Pička li vam bre materina ustaška svima’? ‘Hrvati su pederi i jebu se u bulju’? ‘Idite u pizdu lepu materinu’? Ostaće na kraju još samo ‘Idite u tri lepe pizde materine!’, Dragan J. Vučićević dosetiće se još i ‘Idite u milion pizda lepih materinih!’, i gotovo. Tačka. Završiće slavno srpsko novinarstvo – razmišljate vi i moj drugar Peđa – kao Goran Ivanišević kad je onomad u Brajtonu razbio sva tri reketa šta je imao, pa predao meč.

To je zato što ste čitaoci staroga, olovnoga kova, koji se u današnji kriv kurac razumeju kao Marica u novinarstvo.

Dabome da ima dalje, uvek ima dalje. Koliko sutra, izaći će beogradski tabloidi s naslovima ‘Srpski premijer je idiot!’, ‘Vučić odlepio!’, ‘Ludak vodi Srbe u rat!’, ‘Ide bre, leči se!’, ‘Ovo je ludilo mozga!’, ‘Vučić Mihailović!’, ‘Nova četnička provokacija!’, ‘Banda četnička!’ ili ‘Četnički udar na Srbiju!’

A personalizovani Blic preko cele naslovne stranice razvući će masni naslov – ‘Milanoviću, dobrodošao u hrvatski Beograd!’

Naslov je, ukratko, budućnost novinarstva: Srbi su to shvatili, ja sam to shvatio, a moj drugar Peđa još nije. Sve šta ima da se kaže stane u naslov, šta ne stane u naslov nije ni važno, nemaju ljudi danas vremena da čitaju ni Politikine naslove sa složenim rečenicama, a kamoli one, kako se zovu, tekstove, sa sve zarezima i pomoćnim glagolima. Savremene novine su, ukratko, ilustrovani katalozi Bajersdorfa i Telenora s naslovom ‘Milanović odlepio!’

Mogao sam, eto, ovaj tekst da naslovim sa ‘Kratka istorija srpskog novinarstva’, mogao sam da se zajebavam igrama reči i da parafraziram Marka Tvena, štajaznam, ‘Novinarstvo na Terazijama’, i niko to ne bi čitao: mogao sam pod tim naslovom da napišem ceo sadržaj Farme sa sve imenom pobednika, svejedno niko živ ne bi to pročitao. Neće, dabome, ni ovako, ali naslov hoće, naslov je jedini važan.

Ipak su ovo srpske novine.