Između Srbije i Hrvatske, prema pisanju tabloida, počinje trka u naoružanju, ali N1 nezvanično saznaje da nikakva nabavka, a kamoli poklon iz Rusije nije dogovoren
Počinje trka u naoružanju između Srbije i Hrvatske, Srbiju snabdeva Moskva, Hrvatsku Zapad – u takvu vest lako možete poverovati ukoliko ovih dana čitate štampu. U realnosti, jedina je istina da će Vojska Srbija uskoro održati dve vojne vežbe s pripadnicima vojske Ruske Federacije, ali i da najveću saradnju ima sa Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskom unijom, kažu za N1 u Ministarstvu odbrane.
Po jednom mediju, početkom nedelje počela je „trka u naoružanju“ između Srbije i Hrvatske, koliko sutradan saznali smo da „Putin Srbiju neće ostaviti na cedilu“, onda je stigla vest iz Moskve da Srbija dobija tzv. sistem „buk“, a danas da su Hrvati u strahu od tih raketa. Po drugom mediju, priča ide suprotno: od naslova da „Putin jača pritisak na Srbiju“ do onog da na nju „izvodi desant“. Treći medij danas piše „braniće nas rakete buk i krasnopolj“.
Od koga, od čega? Nezvanično saznajemo u Ministarstvu odbrane da su svi ovi navodi netačni, te da je reč o medijskim nagađanjima. Zvanično odgovaraju da su se za protekle četiri godine naoružavali i modernizovali isključivo sopstvenim kapacitetima. I dodaju, naspram 370 aktivnosti prošle godine s članicama NATO-a je 36 s Rusijom.
“Pripadnici Vojske Srbije tokom 2015. učestvovali su ukupno u 21 multinacionalnoj vežbi. Od toga su dve bile sa pripadnicima vojske Ruske Federacije. Sa njima su i ovoj godini planirana još dve vežbe, kao i 24 koje će biti realizovane s ostalim stranim partnerima”, navode iz Ministarstva odbrane.
Srbi i Hrvati u ratu su samo na naslovnim stranama, kaže vojni analitičar Aleksandar Radić. U realnosti, i srpska i hrvatska vojska prilično su siromašne.
“I Vojsci Srbije i Vojsci Hrvatske treba mnogo vojnih sredstava, ratne tehnike. Nije sporno da imaju zastarelu opremu i da su nabavke potrebne. I jedni i drugi nemaju para i tu staje svaka moguća analiza priče o trci u naoružavanju. Nema je. Svako pokušava da nabavi za ono para što ima, ili kroz donacije prijateljskih savezničkih zemalja, ali su tabloidi ti kojima treba krv i nasilje”, ocenjuje Radić.
Dopisnik ruskog dnevnika „Komersant“ za Balkan Genadij Sisojev za N1 kaže da mu se čini da je priča o navodnom naoružanju Srbije i Hrvatske od strane saveznika – politička i priča koja odgovora, kaže, Rusiji jer se ona protivi, ne samo eventualnom članstvu Srbije u NATO-u, već i jačanju njihove saradnje, ali i te kakve koristi, tvrdi, ima i Beograd.
“Sada je Beograd u sukobu, političkom ili verbalnom, s Hratskom i računa na podršku od strane Zapada, od strane EU, međutim, čini mi se da EU ne žuri s tom podrškom, pa u tom kontekstu priče o eventualnoj isporuci ruskog naoružanja i te kako mogu da poguraju EU da požuri s tom podrškom”, ocenjuje Sisojev.
I dok novinske stupce pune priče da Srbija od Rusije dobija naoružanje, Sisojev tvrdi – nijedno se oružje ne dobija, sve se kupuje i prilično košta, bez obzira na to da li je novo ili polovno. Ako pak zaista kupuje, postavlja se, kaže, pitanje odakle joj novac za to?
Prilog televizije N1 možete pogledati ovde.
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.