Šta javnost treba da zna, a šta joj se servira o tragedijama

Mediji o tragičnim događajima izveštavaju često protiv pravila i zakona, opravdavajući detalje koji se iznose bez poštovanja prema najbližima, znatiželjom publike. Takav interes javnosti, opominju stručnjaci, ne postoji. Izveštavanje o ubistvu i, kako se sumnja, samoubistvu koji su tokom prethodne sedmice potresli javnost, to potvrđuju

Mediji su dužni da detaljno informišu javnost o deci ili ljudima koji su nestali. Ali u poslednjem slučaju, kada je ishod potrage otkriće o smrti deteta, čak, kako se pretpostavlja, samoubistvo, po mišljenju stručnjaka, u izveštavanju se prešla granica.

Profesor Rade Veljanovski sa Fakulteta političkih nauka kaže da mediji moraju da rade svoj posao i da oni moraju da objave tu informaciju.

„Ali ona je funkcionalna i onda kada nema previše detalja. Ljudi se često nađu u teškim situacijama i pomisle na to. Dakle, treba imati u vidu da to treba da odvrati svakoga ko pomišlja na takve stvari“, kaže Veljanovsaki.

Tako stoji i u zakonu, upućuju pravnici. Saznanja mimo osnovne informacije ne smeju se objavljivati bez pristanka roditelja ili staratelja, kada je reč o maloletniku.

„To što jedan medij prekrši takvu jednu obavezu ne abolira druge medije od držanja pravila koja se tiču pribavljanja saglasnosti“, kaže Marija Petrović, advokatica iz Centra za prava deteta.

Čak i kada saglasnost postoji, odgovnost novinara je pre svega interes javnosti.

„U poslednjoj nedelji smo imali priliku da vidimo da se nije vodilo računa niti o pijetetu niti o tome da informacija o drugom maloletniku, koji je deživeo nesreću, može vrlo negativno da utiče na vršnjake, i u tom smislu postoji obaveza da se takvi sadržaji ne prikazuju“, kaže Petrovićeva.

Ni senzacioalističke pobude ni obimni tiraži nisu opravdanje da se mobilnim telefonom snime prve reakcije porodice na vest o smrti ćerke i snahe. Interes javnosti stručnjaci ne nalaze ni u objavljivanju razgovora sa porodicom koja je obaveštena da su kamere upaljene.

„To treba raditi na vrlo delikatan način, tek kada te osobe dođu malo k sebi, kada se malo primire, a opet i tada ih treba poštedeti svega toga jer ono što može da kaže takva osoba, to je nešto što može svako da kaže ako mu se tako nešto dogodi. To u informatovnom smislu nije prevashodno važno“, smatra Veljanovski.

„Koga briga zašto se neko ubio, kakve su okolnosti ubistva i samoubistva. Kada budu odgovorili na ta pitanja, onda će novinari i urednici da se drugačije ponašaju prema informacijama koje imaju, jer zaista nije u interesu javnosti da zna sve najgnusnije moguće detalje“, kaže Tamara Skroza, novinarka nedeljnika Vreme.

Inicijali žrtve i uzrok nesreće potvrđen od nadležnih, najviše je što bi trebalo da saznate iz medija o tragičnom događaju. Ali izgelda da se pod rubrikom crna hronika dno neprestano izmiče.

Čini se da je najdrastičniji slučaj, zaboravljen u nizu narednih, ubistvo maloletne Tijane Jurić. Pojedini mediji granicu dostojanstva u tom slučaju gledali su sa velike udaljenosti.

Video prilog televizije RTS pogledajte ovde.