Šta je zakočilo internet u Srbiji

Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj internet priključaka se povećao za samo 0,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je 2013. povećanje iznosilo 8,3 odsto

rbiji 64,7 odsto domaćinstava ima pristup internetu, što je bolje od svetskog proseka od 52,3 odsto, ali znatno lošije u odnosu na Evropu, u kojoj je na mreži 84 odsto domaćinstava. Najnoviji izveštaj Republičkog zavoda za statistiku o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) pokazuje da je rast najvažnijih parametara slabiji nego prethodnih godina.

Broj internet priključaka se povećao za samo 0,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je, na primer, 2013. godine povećanje iznosilo 8,3 odsto. Širokopojasnu vezu, jedan od osnovnih pokazatelja razvijenosti IKT sektora, ima 57,8 odsto domaćinstava, dvadeset procenata manje nego u EU. Premijer Aleksandar Vučić prošlog meseca je rekao da bi Srbija do 2020. godine trebalo da izjednači evropski nivo po pristupu širokopojasnom internetu, što će biti teško ako godišnji rast u ovom segmentu bude na sadašnjih 1,8 odsto.

Podaci nisu iznenadili Nikolu Markovića iz Društva za informatiku Srbije.

– Rezultati su očekivani i strogo u skladu s nivoom životnog standarda građana i stepenom razvoja privrede. Mi po ovome spadamo u srednje razvijene informatičke nacije, ali treba da težimo tome kakvo je stanje u razvijenim evropskim zemljama, gde 90 odsto ljudi koristi računar i internet. Preko toga je već poznata zasićenost jer ima ljudi koji to jednostavno ne prihvataju – kaže predsednik ovog društva.

Marković je uveren da će, ukoliko dođe do najavljenog privrednog razvoja od tri odsto i porasta životnog standarda, doći i do porasta upotrebe računara i interneta jer tu postoji uzročno-posledična veza.

Ako se to ne dogodi, upozorava da postoji opasnost da Srbija padne u digitalni jaz u odnosu na razvijenu Evropu.

– Mi u pogledu elektronske uprave spadamo u srednje razvijene zemlje. Imamo 300 elektronskih servisa, preko milion ljudi svake godine registruje automobile, zakazuje vađenje ličnih karata… U nekim aplikacijama čak prednjačimo u evropskim relacijama. Međutim, mi smo velika žrtva pada životnog standarda i industrije – ističe Marković.

Dragan Varagić, stručnjak za poslovnu primenu interneta, smatra da procenat građana Srbije na internetu nije mali, posebno ako se zna koliko imamo nepismenih i funkcionalno nepismenih.

– Kad smo imali pristup od 30 odsto, a u Evropi je bio 70, to nam je izgledalo nedostižno. Sada se nalazimo u fazi kada je ostalo da internet prihvati takozvana kasna većina, ljudi koji poslednji prihvataju nove tehnologije i normalno je da je rast usporen – kaže Varagić.

On dodaje da će više ljudi koristiti internet kako budu padale cene i rasle brzine, ali ne smatra da je problem cena opreme jer polovan mobilni telefon s pristupom internetu može da se kupi za manje od 50 evra.

Za Varagića je mnogo važniji podatak da od 2011. godine imamo skoro 100 odsto preduzeća koja koriste internet. I Dragan Marković kaže da je to dobar pokazatelj, ali skreće pažnju da je nivo korišćenja ograničen jer mnoge firme nemaju sredstava za korišćenje naprednijih aplikacija.

Kad je reč o e-trgovini, broj kupaca preko interneta povećao se za 230.000 na 1,45 miliona, što je procentualno daleko od nivoa razvijenih zemalja. Varagić, međutim, kaže da živimo u vreme razvijene onlajn trgovine i da najveće domaće e-prodavnice imaju mnogo veće promete od nekih dobrih radnji u tržnim centrima.

Cena u okviru preporuka

Međunarodna unija za telekomunikacije preporučuje da u zemljama u razvoju priključak za širokopojasni internet mesečno ne košta više od pet odsto prosečnog dohotka. Kod nas za taj iznos (oko 2.300 dinara) internet može da se dobije u paketu s kablovskom televizijom.

Oko proseka u okruženju

Internet koristi oko 66,6 odsto stanovnika Srbije, što je malo iznad proseka u okruženju. U Bugarskoj je onlajn 58,2 odsto stanovnika, Hrvatskoj 70,3, Mađarskoj 79,7, Italiji 63,2, Rumuniji 52, a u Sloveniji 75,3 odsto građana.

Izvan EU, onlajn je 60 odsto Albanaca, 68,1 odsto Bosanaca, 68,5 odsto Makedonaca i 60,2 odsto Crnogoraca.