Stop šundu sa ekrana!

Studenti čija je akcija „Hoćemo kulturu, a ne rijaliti“ izazvala bum, posetili našu redakciju. Jadno je što neki učesnici rijalitija imaju nacionalne penzije, a na najgori mogući način unižavaju kulturu svoje zemlje

Veliki broj ljudi deli naše mišljenje, ali nažalost, nema ko da ih zastupa. Jer, u Srbiji se niko „sistemski“ ne bavi sistemom vrednosti. Jadno je što neki učesnici rijalitija imaju nacionalne penzije, a na najgori mogući način unižavaju kulturu svoje zemlje. Valjda bi to trebalo da ih obavezuje – jedinstveni su u stavu članovi Studentske organizacije „Sistem vrednosti“, koja je ovih dana pokrenula akciju „Hoćemo kulturu, a ne rijaliti!“.

Njihov glas protesta naišao je na veliko interesovanje i podršku javnosti, a prvobitnom članstvu (od pedesetak brucoša Pravnog fakulteta) iz dana u dan pridružuju se kolege i s drugih fakulteta Beogradskog univerziteta. Srbija se budi, zaključuju ovi mladi ljudi i sami zatečeni sve masovnijim odzivom istomišljenika. U međuvremenu, osnivači „Sistema vrednosti“ pokazali su na delu ono za šta se zalažu: ne samo da su redovno upisali sledeću godinu, nego su i sve ispite dali sa visokim prosekom.

– Upoznali smo se na predavanjima i vrlo brzo uvideli da na samom fakultetu ne postoji nijedna organizacija koja bi okupila studente zainteresovane za neka društvena i kulturna delovanja – objašnjava kako je sve počelo Igor Golubović, predsednik „Sistema vrednosti“, koji je sa kolegom Nikolom Nikodinovićem došao na ideju da osnuje jednu ovakvu organizaciju.

Ubrzo su im se pridružili Andrej Zorić, Velimir Perović i Petar Blagojević, deleći iste stavove i želju za akcijom:

– Shvatili smo da stvari koje su nama bitne niko u državi ne promoviše na istinski način. Obrazovanje, ćirilica, nauka, istorija, porodica, humanitarni rad – ne zauzimaju mesto koje bi trebalo da im pripada. Za početak, otvorili smo stranicu na „Fejsbuku“ i na njoj krenuli da objavljujemo autorske tekstove, na tri značajne teme: „Evropska kultura je vredna čuvanja“ (predstavljajući najznačajnija evropska dostignuća nauke i umetnosti), „Putešestvije“ (pod motom „Upoznaj Srbiju da bi je više voleo“, s nekim zaboravljenim mestima u svim srpskim krajevima) i „Beograd“ (znamenitosti o kojima se malo zna) – objašnjava Andrej Zorić.

Prosečna starost njihovih pratilaca na „Fejsbuku“ je 25 godina. Razlog više da budu ponosni jer, kako kažu, prvi tekst koji je pobudio veću pažnju bio je onaj o liku i delu Milunke Savić.

– A prvi tekst koji smo objavili na engleskom jeziku bio je povodom britanske rezolucije o Srebrenici. Postavili smo pitanje moralnog prava ove, nekadašnje imperijalističke sile, da etiketira srpski narod kao genocidan, posle svega što je uradila u sopstvenoj istoriji. I, taj tekst pročitalo je sto hiljada ljudi – otkriva Nikola Nikodinović. – Potom je usledio i naš prvi javni nastup, protestna šetnja povodom proslave akcije „Oluja“ u Hrvatskoj. A akciju „Hoćemo kulturu, a ne rijaliti“ u jednom danu na „Fejsbuku“ je videlo preko pola miliona ljudi! Posle nje, stotine kolega s drugih fakulteta je poželelo da se učlani u našu organizaciju.

Naši mladi sagovornici saglasni su u još jednom stavu:

Članovi ove organizacije planiraju da uskoro naprave studentski blok i okupe kolege iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore, koje zastupaju iste vrednosti, u jedinstvenu organizaciju.

Naukom na šund

Sa simpatijama smo primili vest da će RTS u vreme rijalitija na drugim kanalima emitovati kulturne, naučne i obrazovne emisije. To i dolikuje javnom servisu – kaže Igor Golubović.

– Kao narod, izgleda da ne volimo dovoljno same sebe. Stid nas je i strah da glasno kažemo kako volimo svoju zemlju, svoje pismo, svoju kulturu. Zemlje koje imaju mnogo skromniju istoriju umeju mnogo bolje da je promovišu. Zalažemo se i za zaštitu naših manastira na Kosmetu. Ali, postavljamo i pitanje kako je moguće da se neke nevladine organizacije finansiraju iz državnog budžeta, a rade isključivo protiv njenih interesa i vrednosti – ističe Velimir Perović.

Veći natalitet

Sledeća akcija biće usmerena na porodicu i porast nataliteta – naglašava Petar Blagojević. – Od internet-aktivizma nema neke posebne koristi, pa ni od peticija. Pojavljivanje u javnosti ima najveći efekat. Izvešćemo na ulice horove s tradicionalnom muzikom, izvođače klasične muzike, alternativne trupe. Sve ono što nije kič i šund. Eto, svi mi smo satima stajali ispred Jugoslovenskog dramskog u onim redovima za jeftinije ulaznice. Jer, željni smo takvih sadržaja. Za početak, vratimo neke dobre stare navike masovnog odlaska đaka u teatar. Uvedimo i nove. Zašto se i kod nas, kao u Americi ili Rusiji, na početku svakog školskog dana ne bi čula himna, a na zgradi škole vijorila zastava? Pokažimo jednom da i mi imamo prava da volimo svoju zemlju…