Strogo kontrolisana sloboda

Kada bi 28. septembar 2014. godine bio još jedna epizoda nekog novog nastavka kultne serije Grlom u jagode, u odjavnoj špici bismo svakako videli njenog narcisoidnog junaka Aleksandra Vučića kako lagano odmiče Đilasovim mostom, sa ležerno prebačenim sakoom preko ramena.

U dajini bi se nazirali blokovi Novog Beograda kao projektovana utopijska budućnost njegove reformisane države. U pozadini bi išao njegov tekst ali u interpretaciji novinara Dragana Vučićevića i glasio bi otprilike ovako: Tog 28. septembra 2014. održana je Parada ponosa a da nijedno staklo u Beogradu nije razbijeno, na Paradi su viđeni nesmejani predstavnici vlasti i opozicije, poplavljenim žiteljima Tekije obećan je Putinov dolazak, Pokret Dveri je organizovao protestnu šetnju centralnim ulicama Beograda, pripadnici Žandarmerije su pretukli Andreja Vučića i Predraga Malog, napadnuta je zgrada televizije B92, autobus br. 46 je zapaljen, broj lajkova na komentarima velikih portala u prilog vlasti dostizao je i vrtoglavu cifru od sedam hiljada, a emisija „Utisak nedelje“ je nakon dvanaest godina izgubila tržišnu utakmicu i kao takva skinuta je sa programske šeme B92. Premijer je u tom, za njega pretužnom danu, odlučio da još više ubrza reforme, poradi dodatno na svom nemačkom jeziku i konačno postane čovek od reči.

Nakon ove odjavne špice išao bi blok reklama a u 21h, na kanalu B92, umesto poznatog džingla „Utisaka puna glava“, krenuo bi film Divlja reka. Neverne Tome bi i dalje pokušavale da pronađu neke informacije na sajtu B92, ali tamo bi ih baner „Utiska nedelje“ vodio pravo na emisiju o poljoprivredi „Dobra zemlja“. Ipak, nešto je izgubljeno u ovom danu, iako se čini da je toliko toga „osvojeno“ sa Prajdom, koji je posle toliko pokušaja konačno održan u Beogradu, u blindiranom krugu od šest hiljada policajaca.

Iz ovog dana, kao semantički višak, ostaje i slučaj prebijanja mlađe braće premijera i gradonačelnika, o čemu je Vučić stariji na konferenciji za štampu rekao da je sve sređeno jer je stiglo izvinjenje te da je ta „priča završena“. Ovo „zatvaranje priče“ je pre svega bilo upućeno novinarima. Poslato je kao upozorenje i pretnja da se tom temom više niko ne sme baviti.

Kada se ovako pobroje sve značajne činjenice jednog beogradskog dana, ostaju nedoumice a one se ovde tiču pre svega pitanja slobode, kretanja i govora. S jedne strane, pripadnici LGBT populacije su uspešno prošetali gradom i održali govore, za njima su to učinili i sledbenici desničarskog Pokreta Dveri i SPC. Ali ostaje otvoreno pitanje šta se to dogodilo sa emisijom „Utisak nedelje“, kao i sa mlađom braćom premijera i gradonačelnika, koji su doživeli nemili incident u Ulici Svetozara Markovića, uoči početka Prajda. Pođimo redom. Utisaka zaista ima previše, ali više nema ko da ih razvrsta, niti se više može glasati. Možda je to bila glavna misao režisera svih ovih događaja. Imate Prajd, nemate Utisak, imali ste poplavu, dobićete Putina.

Ovaj proces ozabavljivanja televizijskih i radijskih programa traje već dugo. Nakon ukidanja jutarnjeg programa Dareta i Mareta, što je predstavljeno kao ultimativni zahtev tržišta, stigao je jutarnji program za tinejdžere koji imaju problema sa buđenjem. Posle jednog gostovanja novinara Večernjih novosti (Srđan Škoro), oglasila se Srpska napredna stranka optužujući javni servis da „unižava ugled nove vlade i premijera A.V“. Ne treba ni pominjati da je novinar nakon toga bio smenjen sa uredničkog mesta. Usledila je invazija na Studio B. Smenjen je direktor Aleksandar Timofejev, nakon čega su sve vesti ovog radio-difuznog preduzeća dobile formu promocije uspeha gradske i republičke vlasti. Ta smena je predstavljena kao potreba da se izađe u susret „složenim društvenim i ekonomskim okolnostima“. Nova direktorka Studija B Ivana Vučićević je nedavno na televiziji Pink objasnila kako je zatekla ovo preduzeće u očajnom stanju (iako je već radila tu), te da je pokrenula korenite reforme. Te reforme su podrazumevale i dugo čekani diktat tržišta, a on je odmah uzeo svoj danak u vidu „skidanja“ emisije „Problem“ Predraga Sarape. Naime, ni Sarapa nije izdržao u utakmici sa gledanošću pa je po hitnom postupku morao biti ukinut. Tada je uvedena letnja šema bez suvišnih problema i Studio B je lagano počeo da se saobražava ostalim medijima onako kako su se lokalne vlasti svojevremeno saobražavale republičkoj, tj. SNS-ovskoj. Portal Peščanik je neprestano izložen napadima i pitanje je trenutka kada će neka od vrućih tema isprovocirati nove udare. Sada je na red došao i „Utisak nedelje“, čija je autorka Olja Bećković otvoreno saopštila javnosti o kakvom se ultimatumu zapravo radilo. Takođe, iz svega toga je izvukla i jednu zanimljivu pouku, a to je saznanje da se „u sprezi vlasnika medija i vlasnika države data obećanja poštuju i ispunjavaju“. Zaista, ovakve stvari rade se kod nas prilično brzo i profesionalno. Vrlo često su zamagljene drugim važnim događajima kao što su poplave, Prajd ili pak napad na televiziju, koja se godinama bori za „pravo na različitost“.

Diktat novog junaka naše omiljene serije, međutim, podrazumeva potpuno drugačije shvatanje tolerancije, ljudskih prava i prava na različitost. Tu se radi o konceptu strogo kontrolisane slobode. Možete šetati ali pod opsadom, možete debatovati ali na nevidljivim kanalima, možete govoriti protiv Vlade ali pazite šta pričate, jer lako vam može pasti rejting a onda vam nema spasa.

Iz ovog dana, kao semantički višak, ostaje i slučaj prebijanja mlađe braće premijera i gradonačelnika, o čemu je Vučić stariji na konferenciji za štampu rekao da je sve sređeno jer je stiglo izvinjenje te da je ta „priča završena“. Ovo „zatvaranje priče“ je pre svega bilo upućeno novinarima. Poslato je kao upozorenje i pretnja da se tom temom više niko ne sme baviti. Međutim, u demokratskom društvu takva priča ne može biti zaršena tek tako. Javnost ima pravo da sazna sve detalje o tom incidentu u kom su pripadnici Žandarmerije „prekoračili ovlašćenja jer su radili nešto mimo svojih uverenja“. Tj. bili su zaduženi za odbranu Prajda, što je strašno iritantno, tako da se batine koje su Vučić i Mali dobili mogu „i razumeti i tolerisati“. Takve stvari su nedopustive u „državi koja poštuje Ustav i zakon“. Premijer Vučić, kao i gradonačelnik Mali, dužni su da javnosti ponude vrlo precizna objašnjenja u vezi sa ovim slučajem, baš kao što je Viši prekršajni sud bio dužan da po hitnom postupku procesuira sve prestupnike, jer se „zna kako se s njima postupa“.