Suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije: Novi pokušaj saslušanja Franka Simatovića

Bivši pomoćnik načelnika RDB, kojeg čeka obnavljanje procesa pred Međunarodnim tribunalom u Hagu, u aprilu se nije pojavio u Specijalnom sudu, iako je bio najavljen. Advokati su objasnili da on ima pravo, prema pravilima Haškog tribunala, da odluči da ne daje izjave pred našim sudovima, pa je Simatovićevo pojavljivanje u sudnici i dalje neizvesno

Veće Specijalnog suda za organizovani kriminal u Beogradu ponovo će pokušati da u nastavku procesa za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije sasluša svedoka Franka Simatovića, bivšeg pomoćnika načelnika Resora državne bezbednosti (RDB). Nastavak suđenja zakazan je za ponedeljak, utorak i sredu, a Simatović bi trebalo da svedoči u sredu.

Iz drugog pokušaja trebalo bi da bude saslušana i Aleksandra Radojičić, bivša načelnica Sedmog (prislušnog) odeljenja beogradskog centra RDB, koja je takođe trebalo da svedoči u aprilu, ali se tada opravdala bolešću

Simatović, bivši komandant Jedinice za specijalne operacije, kojeg čeka obnavljanje procesa pred Međunarodnim tribunalom u Hagu za ratne zločine tokom raspada Jugoslavije, u aprilu se nije pojavio u Specijalnom sudu, iako je bio najavljen. Predsednica sudskog veća Snežana Jovanović objasnila je da je sud dan pre svedočenja obavešten da Simatović uopšte nije primio sudski poziv.

Rajko Danilović, zastupnik oštećene Branke Prpe, rekao je tada da je, prema njegovim saznanjima, Simatović u Srbiji, ali da ima pravo, prema pravilima Haškog tribunala, i da odluči da ne daje izjave pred našim sudovima.

Slobodan Ružić, zastupnik porodice Ćuruvija, rekao je da se Simatović 2007. godine, u istrazi koja je vođena protiv tada N. N. lica za ubistvo Slavka Ćuruvije, već jednom pozvao na pravo da ne daje iskaz u domaćem postupku.

Iz drugog pokušaja trebalo bi da bude saslušana i Aleksandra Radojičić, bivša načelnica Sedmog (prislušnog) odeljenja beogradskog centra RDB, koja je takođe trebalo da svedoči u aprilu, ali se tada opravdala bolešću.

Franko Simatović: Razgovori sa optuženima na dan ubistva

Simatović bi trebalo da na suđenju za ubistvo vlasnika listova Dnevni telegraf i Evropljanin 11. aprila 1999. godine, za koje su optuženi bivši načelnik Resora DB Radomir Marković, bivši načelnik beogradskog centra RDB Milan Radonjić, kao i bivši pripadnici te službe Ratko Romić i Miroslav Kurak, bude veoma značajan svedok.

Verovatno je najvažnije to što je Milorad Ulemek, nekadašnji komandant Jedinice za specijalne operacije, u izjavi da je Marković krajem marta 1999. od njega tražio da „ukloni jedno lice koje trenutno svojim neprijateljskim delatnostima ozbiljno ugrožava bezbednost države“, te da je kasnije zaključio da je reč o Ćuruviji, naznačio da se tom prilikom susreo sa Markovićem u Simatovićevoj kancelariji i u njegovom prisustvu.

Milorad Ulemek, nekadašnji komandant Jedinice za specijalne operacije, koji tvrdi da je Radomir Marković od njega tražio da „ukloni jedno lice koje ozbiljno ugrožava bezbednost države“, te da je kasnije  zaključio da je reč o Ćuruviji, naznačio je da se tada susreo sa Markovićem u Simatovićevoj kancelariji

Upravo je ova Ulemekova izjava ponovo intenzivirala istragu o ubistvu posle više godina zastoja i omogućila da do suđenja uopšte dođe. Simatović je u istrazi rekao da je „moguće da je početkom bombardovanja video Legiju u prostorijama koje je koristila Služba“.

U optužnici se navodi da je Simatović kum trećeoptuženog Miroslava Kuraka kojeg Tužilaštvo tereti da je neposredni izvršilac ubistva. Simatović je osnivač i prvi komandant Jedinice za specijalne operacije, u kojoj je neko vreme radio i Kurak.

Prema podacima sa baznih stanica mobilne telefonije iz vremena ubistva, Simatović i Kurak su na dan ubistva Slavka Ćuruvije razgovarali dva puta. Radonjić je sa pomoćnikom načelnika RDB toga dana razgovarao jednom. Sam Simatović je u iskazu datom 2014. godine potvrdio da je u vreme ubistva Ćuruvije imao telefonsku komunikaciju sa Kurakom.

Zora Nikodinović Dobričanin, advokat Radonjića i Romića, predložila je u aprilu, u ime svih advokata odbrane, da se radi ekonomičnosti postupka samo pročita Simatovićev iskaz iz istrage i da se on više ne poziva na sud. Tome se usprotivio zamenik tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić, rekavši da smatra da je ovog svedoka ipak neophodno saslušati.

Aleksandra Radojičić: Kad je tačno prisluškivan Ćuruvija

Pre Simatovića bi trebalo da se pred sudom pojavi Aleksandra Radojičić, bivša načelnica Sedmog odeljenja CRDB, zaduženog za prisluškivanje. Njeno saslušanje je zakazano za ponedeljak.

Ona je izdala nalog da se u noći posle ubistva sluša Ćuruvijin kućni telefon, a u istrazi nije mogla da se sa sigurnošću seti od koga je tačno dobila taj nalog, niti da li je on izdat usmeno ili pismeno. Rekla je da je i ranije, „10 do 30“ dana pre ubistva, dobila nalog za slušanje dva Ćuruvijina telefonska broja, u stanu i u prijavnici na ulazu u zgradu. Na istoj adresi se tada nalazila i redakcija Dnevnog telegrafa.

Predrag Gikić, operativac RDB, neposredno zadužen za Ćuruviju, rekao je ranije da je Ćuruvijin dosije predao lično Aleksandru Neškoviću, šefu Analitike beogradskog CRDB u vreme ubistva, koji bi trebalo da svedoči u ponedeljak

Radojičićeva je tužiocu detaljno opisala procedure po kojima je radilo Sedmo odeljenje.

Aleksandar Nešković, šef Analitike beogradskog CRDB u vreme ubistva, dakle treći po hijerarhiji u Petom odeljenju, takođe bi trebalo da svedoči u ponedeljak.

Neškovića je u svom svedočenju pomenuo Predrag Gikić, operativac Trećeg odeljenja (zaduženog za „unutrašnje neprijatelje“) CRDB, koji je neposredno bio zadužen za sve aktivnosti RDB vezane za Slavka Ćuruviju. Gikić je rekao da je, kada je Ćuruvija u martu 1999. godine po njegovoj proceni prestao da bude „bezbednosno interesantan“, uz odobrenje svojih pretpostavljenih zatvorio slučaj i predao celokupan dosije Analitici, odnosno lično Neškoviću.

Sud ne zna koje je sve dokumente u vezi sa nadzorom Ćuruvije RDB trebalo da poseduje, da li su ti dokumenti postojali, da li još uvek postoje i, ako postoje, gde se nalaze. Poznato je da je veliki deo arhive RDB uništen oko 5. oktobra 2000, a istraga o tome vodila se i protiv Radomira Markovića, prvooptuženog za ubistvo Ćuruvije.

U utorak će biti saslušan i Vladimir Brković, koji se u vreme ubistva zatekao u kockarnici na kraju pasaža u Svetogorskoj 35, gde se zločin dogodio. On je 2007. istražnom sudiji rekao da je, dok je bio za jednim od aparata, čuo pucanje stakla, video rupu od metka na staklu i osetio delove stakla na licu. Potom je legao na pod i rekao blagajniku kockarnice da legne i on.

Nije ništa video, jer se između njega i staklenih vrata koja gledaju na pasaž nalazio kockarski aparat, a i staklo na vratima bilo je prekriveno neprovidnom folijom.

Posle minut-dva čuo je ženske vriske, pogledao je i video ženu plave kose i mladića duge crne kose koji pokušava da joj pomogne. Brković misli da je žena (očigledno Branka Prpa, prim. SĆF) otrčala do ulaza u zgradu i pozvala mladića da joj pomogne. Brković je prošao pored njih i otišao kući.

Tokom ova tri ročišta trebalo bi da svedoče i Milan Nikolić, Zoran Zagorac, Gradimir Milić i Dragan Jončić, svi bivši radnici RDB.