Sve Vučićeve sekunde

Kada smo pre pet godina počeli da analiziramo medije u izbornoj kampanji, nismo ni slutili da ćemo, zahvaljujući seriji vanrednih izbora, stvoriti istraživačku građu na osnovu koje ćemo moći da tvrdimo da se mediji u Srbiji dele na: medijske servise u funkciji građana, biltene, promotere/zagovarače, tabloide i perjanice.

Vremenom je počela i da se javlja sumnja u samu svrhu monitoringa jer stalno ukazivanje na lošu praksu medija samo po sebi i nema neku vrednost. Tu sumnju, međutim, odagnala je odluka Regulatornog tela za elektronske medije (REM). To „nezavisno“ i „regulatorno“ telo odlučilo je, naime, da se odrekne monitoringa medija tokom izborne kampanje. Mi u BIRODI to smo doživeli kao satisfakciju i pobedu. Naterali smo vlast, a preko nje i REM, da sakriju argumente za ono što svi vide – a to je da su mediji u Srbiji u većini promoteri lične vlasti Aleksandra Vučića.

Razlog njihovog odustajanja od monitoringa jeste stid od nove blamaže. Potreba da se objašnjava neobjašnjivo bila je vidljiva u njihovim izveštajima iz 2012. i 2014. kada su, ne samo pravili finalne izveštaje, već i one periodične, tokom kampanja. Toga sada neće biti i to pokazuje da regulatorno telo ne izvršava svoju zakonsku obavezu da doprinese medijskom diverzitetu.

Obrazloženje da „nemaju softverske uslove“ je neistina! U prisustvu novinarki Zorke Đukanović, Tamare Skrozze i moje malenkosti, Stevica Smederavac iz službe za monitoring REM je, pre nešto manje od godinu dana u emisiji „Talasanje“ na Radio Beogradu, potvrdio da računarski program postoji. To isto sam čuo i tokom kampanja 2012. i 2014. u još dve emisije u kojima sam bio gost sa službenicima REM.

Način na koji mediji izveštavaju nije proizvod (samo) ove garniture na vlasti. BIRODI je to pokazivao i u okviru svog prvog monitoringa iz 2012. godine. Mediji koji su tada bili pod kontrolom Srpske napredne stranke, pre svih dnevni list „Pravda“ i TV „Skay plus“, obilato su koristili nalaze BIRODI. Na taj način želeli su da pokažu da medijski tajkuni kontrolišu medije – a to je, kada je reč o finansijsko-pravnoj strani, pokazao i Izveštaj o kontroli medija Saveta za borbu protiv korupcije Verice Barać.

Iako se obavezala na reforme, nova vlast SNS samo je preuzela model prethodnika. Dokazi za to nalaze se u Izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije o medijima iz 2015. godine i analizi koju je uradila Balkanska istraživačka mreža (BIRN) u okviru portala „Javno.rs“. U tim istraživanjima pokazalo se da su novi „urednici“ medija – u stvari članovi rukovodstva Srpske napredne stranke.

Posledica te „medijske tranzicije“ jeste povećanje od 20 odsto pozitivno-promotivno-propagadnog izveštavanja o svim učesnicima u 2014. godini u odnosu na 2012, s tim da je SNS bila najzastupljenija stranka sa najviše vremena, tako da je efekat promocije neuporedivo veći. Ako se tome doda i analiza iz 2016. godine, možemo precizno reći da su, počev od 2012, televizije u Srbiji za 30 odsto bliže sredstvima promocije i propagande, odnosno promoterima/zagovaračima, pre svega stranaka na vlasti.

Teško je prihvatiti, ali monitorinzi BIRODI nedvosmisleno pokazuju da u Srbiji postoje mediji – pre svih je reč o TV Pink – koji se po svom izveštavanju ne razlikuju od medija u Azerbejdžanu ili Mjanmaru.

Prvih sedam dana monitoringa medija tokom ovogodišnje kampanje za predsedničke izbore, a kojim su obuhvaćene centralne informativne emisije na RTS, Pinku, Prvoj, B92, Hepiju i N1, pokazuju da nema promene u odnosu 2012. Već i površan pogled na rezultate iz prve nedelje govori da ono što smo zaključili pre pet godina važi i danas: visok stepen pozitivnog predstavljanja aktera (predsedničkih kandidata), prisustvo „partijskih kamera“, to jest preuzimanje medijskih sadržaja od izbornih štabova koji se predstavljaju kao novinarski, preuzimanje PR-saopštenja izbornih štabova kao relevantnih izvora (a ona se u najvećoj meri prenose u nedirnutoj formi, bez novinarske intervencije), pasivan odnos uradnika u pogledu izbora tema, odnosno spremnost da se kao glavne izborne teme prihvate one koje kandiduju stranke, kao i funkcionerska kampanja. Sve to su fenomeni koji su postali konstanta u ponašanju medija tokom izbora.

Tako su tokom prvih sedam dana aktuelne kampanje televizije Pink i TV Prva omogućile do sada nezabeleženu promociju jednog predsedničkog kandidata – Aleksandra Vučića. U sekundama, u periodu od 3. do 9. marta, kandidat Vučić je na TV Pink bio prisutan 5.518 sekundi, plus još 1.019 sekundi kao premijer. Nasuprot njemu, kandidat Saša Janković bio je zastupljen sa 223, a Vuk Jeremić sa 200 sekundi.

Takođe, TV Hepi (615 sekundi) i RTS (1.091) su, predstavljajući Aleksandra Vučića kao premijera, omogućile funkcionersku kampanju.

Ipak, nalazi monitoringa pokazuju da novinari u Srbiji znaju svoj posao – onda kada im vlasnici medija omoguće da se bave svojom profesijom. Primer za to je televizija N1 na kojoj, i pored dominantnog pozitivnog izveštavanja o svim kandidatima, postoji balans kada je u pitanju obim izveštavanja.

Dakle, ma koliko medijski mehanizmi proizvodnje stvarnosti bili razvijeni, društvo ipak traži svoj put. Zato poželimo Srbiji da, umesto aklamacije o Vučiću kao predsedniku (opcija prvi krug), dobije izbore na kojima je Vučić jedan od kandidata u regularnim uslovima (opcija drugi krug). Za mladu demokratiju to bi bila lekovita pobeda.

*Sociolog Zoran Gavrilović je direktor je programa „Društvo protiv korupcije“ Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) iz Beograda.