Sveće i cveće za 16 poginulih radnika RTS-a

Kod spomen obeležja „Zašto?“ u Tašmajdanskom parku u 14 časova i šest minuta porodica, prijatelji i kolege 16 radnika RTS-a koji su poginuli u bombardovanju 1999. godine zapalili su sveće i položili vence.

Pre 16 godina, 16 naših kolega izgubilo je život. U noći, 23. aprila 1999. godine. Ubijeni su Jelica Munitlak, Milovan Janković, Dragan Tasić, Dejan Marković, Milan Joksimović, Slobodan Jontić, Slaviša Stevanović, Nebojša Stojanović, Aleksandar Deletić, Ivan Stukalo, Tomislav Mitrović, Ksenija Banković, Siniša Medić, Branislav Jovanović, Darko Stoimenovski i Dragorad Dragojević.

Vence na spomen obeležje „Zašto?“ su, pored porodica, prijatelja i kolega, položili i ministar kulture Ivan Tasovac i član Gradskog veća Aco Petrović, koji je poručio da Gradska uprava sigurno stoji iza svog obećanja o izgradnji memorijalnog centra.

„Bombardovanje zgrade RTS-a pre 16 godina je nesumnjivo zločin, a ni za jedan zločin ne postoji opravdanje. Prvi put u istoriji ratovanja jedna medijska kuća je proglašena za legitimni cilj, a da za to nije postojao nijedan jedini razlog“, podsetio je ministar Tasovac.

Istakao je da je to „najveća tragedija, pre svega za porodice nevinih žrtava, ali i za celokupno srpsko novinarstvo“.

Miroslav Medić, brat stradalog Siniše Medića, rekao je da je od tog strašnog događaja prošlo 16 godina i da porodice i dalje traže pravdu za svoje stradale i pitaju se zašto je bilo potrebno da pogine 16 nevinih ljudi koji nisu nikoga ugrožavali ni napadali nego su samo radili svoj posao.

„Krivci za to su sigurno zločinci iz NATO pakta, ali postoje ljudi koji su među nama koji su bili odgovorni za televiziju, za ljude u njoj, za svu tehniku, a koji nisu uradili ništa da ih zaštite. To je ono što nas boli i što nas tera da do kraja saznamo istinu i da se bar kaže ko je još bio odgovoran za pogibiju i smrt 16 radnika RTS-a“, istakao je Medić.

Dodaje da je to obaveza i da će porodice nastradalih u tome da istraju.

„U istom bolu i u istoj muci 16 godina, u traganju da istina, odnosno istina postoji, da država prizna svoj zločin. To je muka. Vlasti se smenjuju, niko ne želi da prave krivce ministarstva odbrane izvede pred sud“, kaže majka Nebojše Stojanovića, Žanka Stojanović.

Zgrada u Aberdarevoj ulici za porodice nevino nastradalih predstavlja zid plača – ujedno je i podsetnik na nezabeleženi zločin.

Žarko Trebješanin je u ime Upravnog odbora RTS-a rekao da je teško govoriti bilo šta racionalno i smireno na mestu gde je učinjen veliki zločin i gde je „sasvim hladno ubijeno 16 ljudi, medijskih radnika RTS-a, samo zato što su profesionalno izvršavali svoj posao“.

„Mislim da je to velika mrlja na obrazu i Evrope i čitavog zapadnog sveta, jer je to i protiv demokratije, protiv civilizacije i protiv svih običaja rata. Znam da ničim ne može da se umanji i isceli bol porodica pogunulih, ali bi za sve nas bilo važno da se ovde izgradi memorijalni centar kao što je obećao grad, a još nije ispunjeno“, rekao je Trebješanin.

Dodaje da bismo izgradnjom memorijalnog centra pokazali da umemo da poštujemo svoje žrtve i da nismo narod koji zaboravlja one koji su nevino stradali.

Član Gradskog veća Aco Petrović rekao je da Gradska uprava sigurno stoji iza svog obećanja i da su obezbeđena sredstva za memorijalni centar.

„Nadam se da će tokom ove godine to početi, a ako ne ove, sigurno iduće godine i da će memorijalni centar zaživeti i ostati u trajnom sećanju na civilne žrtve bombardovanja“, rekao je Pejović i istakao da nema opravdanja za ubijanje civila.

Obraćajući se okupljenima Miroslav Medić je zahvalio i organizacijama „Žene u crnom“, „Majkama Srebrenice, Vukovara i Zvornika“ kao i Rosi Jakovljević, majci ubijenog gardiste u Topčideru, koji su prisustvovali pomenu.

Noćas u dva časa i šest minuta navršilo se 16 godina od ubistva 16 medijskih radnika u NATO bombardovanju RTS-a.

Bombardovanjem RTS-a 1999. godine ustanovljena je praksa upotrebe vojne sile protiv medija u međunarodnim sukobima, uprkos tome što su oni civilni objekti i ne smeju biti vojni cilj, piše u jučerašnjem saopštenju UNS-a.

Da nije bilo nikakvog opravdanja za bombardovanje zgrade televizije još 2000. godine saopštila je međunarodna organizacija za ljudska prava „Hjuman rajts voč“. Amnesti internešenel nameran napad na zgradu RTS-a, kao civilni objekat i ubijanje 16 medijskih radnika, smatra ratnim zločinom.

Za taj ratni zločin do sada je jedino odgovarao tadašnji direktor RTS-a Dragoljub Milanović, koji je izdržao kaznu zatvora od 10 godina jer nije preduzeo mere da se zaposleni RTS-a zaštite i evakuišu posle pretnji da će zgrada biti bombardovana.

Vlada Srbije je pre dve godine formirala Komisiju za razmatranje činjenica o ubistvu novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića. Mandat komisije je proširen i na slučaj ubistva radnika RTS-a. UNS očekuje da će komisija imati ključnu ulogu u rasvetljavanju svih okolnosti, a NUNS traži da se istraga proširi na bivši vojni i politički vrh