Dva tabloida u Srbiji za kratko vreme postala su tema kojom će se baviti istražni organi, nakon što je Ministarstvo za kulturu i informisanje pokrenulo postupak protiv njih, zbog pornografskih sadržaja u kojima se, između ostalog, spominju i važni politički akteri. Uzimajući u obzir da skoro tri četvrtine građana čita tabloide, postavlja se pitanje gde je granica senzacionalizmu, i ko zapravo odlučuje o tome šta je dozvoljeno, a šta ne?
Pretpostavka nevinosti, zaštita maloletnika, zabrana govora mržnje…te i druge zakonom garantovane odredbe kao da gube trku sa senzacionaliznom i profitom.
„Mislim da je neminovno da se takvo pisanje prelije na društvo jer ne smemo imati previsoko mišljenje o građanima Srbije u smislu medijske pismenosti … U tom smislu bi novinari malo bolje da se zapitaju kako deluju na građane i građanke“, kaže za RTV Željko Stanetić iz Vojvođanskog građanskog centra.
Među prvim tabloidima u našoj zemlji bio je „Nacional“ osnovan 2001, koji je za kratko vreme dostigao tiraž od skoro 100 hiljada primeraka, a dve godine kasnije je ugašen. Više od 10 godina nakon toga, tri četvrtine štampe u Srbiji čine tabloidi.
Među prvim tabloidima u našoj zemlji bio je „Nacional“ osnovan 2001, koji je za kratko vreme dostigao tiraž od skoro 100 hiljada primeraka, a dve godine kasnije je ugašen. Više od 10 godina nakon toga, tri četvrtine štampe u Srbiji čine tabloidi.
„Ja bih pre rekla da je to beg od primitivizma i neobrazovanosti. Dobijete dve rečenice u naslovu, fotografiju i to je ono što vaš mozak može da primi“, smatra novinarka Branka Opranović.
Za razliku od svetskih, naši talboidi često se bave političkim napadima. Kada toga nema na dnevnoj sceni, teme su najmračnije tajne običnih ljudi. A kada vas osude mediji, to je kao da vas je osudila cela javnost.
Vladimir Barović, sa Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu kaže.“Vi da biste znali šta može, a šta ne može, morate imati regulatorna tela. Imate medije koji ne priznaju Savet za medijsku štampu. Kod nas nije uređena ta regulativa, s jedne strane zakoni postoje, ali je pitanje da li se implementiraju u praksi“.
„Kurir„ je više puta izbegao kaznu svojim preregistrovanjem. Nedavni postupak koji je ministarstvo kulture i informisanja pokrenulo protiv tog lista, ali i „Informera“, biće novi test za zakon.
Filmovi o novinarima i za novinare
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.