Tanjug – Godinu dana uspešnog nepostojanja

Godinu dana od isteka roka za privatizaciju novinaske agencije Tanjug iz Srbije i vladine Odluke o njegovom gašenju, ovo preduzeće i dalje postoji. Ministarstva i druge državne ustanove su za devet meseci, po raznim osnovana, uplatila više do 135 miliona dinara na račun te agencije

Gradovi Beograd i Novi Sad, Agencija za bezbednost saobraćaja, Zaječarska gitarijada, Turističko-sportska organizacija Raška, Ministarstva rada i kulture – samo su neki od izvora preko kojih je novac građana odlazio na finansiranje Tanjuga nakon njegovog gašenja. Iako je reč uglavnom o prometu robe i usluge ili ranijim obavezama, polovina novca je isplaćena za otpremnine i rešavanje pravnih posledica prestanka rada agencije.

Kako je vladinom odlukom definisano da direktor preduzeća podnese zahtev za brisanje iz registra privrednih društava nakon isplate otpremnina, zarada i drugih obaveza, to još uvek nije učinjeno. Agencija i dalje postoji u registru, a budžetski novac je nastavio da se sliva u kasu Tanjuga i u 2016. godini.

Međutim, sama direktorka Tanjuga Branka Đukić je izjavila da se pre gašenja preduzeća moraju obaviti poslovi popisa imovine, kao i da se napravi finansijski izveštaj za 2015. godinu. Finansijski izveštaj je tek nedavno sastavljen, ali, po svemu sudeći, ni to ne znači prestanak rada najstarije agencije na Balkanu.

Naime, prema odluci koju je doneo Upravni odbor Tanjuga 11. juna 2016. neto dobit od 34.119.912 dinara se raspodeljuje između države i samog preduzeća. Pola novca odlazi u budžet Republike, a pola se raspoređuje za povećanje kapitala preduzeća. Zbog toga je još nejasnije kako preduzeće koje je načelno ugašeno planira da uvećava svoj kapital.

Ovakva situacija je omogućena jer se u samoj Odluci o prestanku rada Tanjuga ne navodi rok do kojeg se prijava za brisanje mora podneti, niti bilo kakve posledice ukoliko se to ne učini. Prema ranijem pisanju pravnika Zorana Ivoševića jedno od rešenja za ovako nejasnu odluku Vlade bilo bi njeno opozivanje, čime bi se pružila mogućnost radnicima da prihvate besplatne akcije i preuzmu preduzeće.

“Zaposleni bi šansu za spas mogli potražiti i u odredbama st. 7. i 8. člana 142. medijskog zakona. Prema stavu 8. posledice neuspešne privatizacije nastaju ‘ako zaposleni ne prihvate prenos besplatnih akcija’. Neprihvatanje ovoga podrazumeva da im je taj način privatizacije ponuđen. Ako ponude nije bilo, nije moglo biti ni njenog neprihvatanja. U tom slučaju, ponuda bi mogla uslediti i posle stavljanja van snage Odluke Vlade o pravnim posledicama prestanka Javnog preduzeća Novinska agencija Tanjug. Tu odluku bi mogla da opozove i sâma Vlada”, protumačio je Ivošević za Udruženje novinara Srbije.

Ukidanje, istorija, stenogram – Tanjug

Prema Zakonu o javnom informisanju Tanjug je, nakon 72 godine javljanja, ugašen istekom roka za privatizaciju. Tačku na formalno postojanje agencije stavio je premijer Aleksandar Vučić 3. novembra potpisivanjem Odluke Vlade o pravnim posledicama prestanka Javnog preduzeća Novinska agencija Tanjug. Međutim, već na sledećoj sednici Vlade premijer je istakao da je razočaran krajnjim ishodom, te je svu krivicu prebacio na ministra informisanja Ivana Tasovca. Pokazaće se, to je bio trenutak za novi život Tanjuga koji traje do danas.

“Hoću zbog stenograma i istorije da kažem da sam bio protiv gašenja Tanjuga. Ti i Saša Mirković ste me ubeđivali da je to važno, potrebno i reformski. Iako sam ja bio protiv gašenja Tanjuga, a ti, Tasovac, za… Ti, Tasovac, nisi podmetnuo svoja leđa, podmetnuo si moja leđa, kao i obično” – Aleksandar Vučić, 5. novembar 2015.

Dok je u “Politici” među čituljama osvanula i jedna za Tanjug, resorni ministar je svoju nezainteresovanost za agenciju prebacio na same radnike Tanjuga i medijska udruženja. Prema njegovim rečima, sami novinari u Tanjugu su se auto-ugasili. Verovatno bi ministrovi navodi bili na mestu da je novinarima bila ponuđena mogućnost da preuzmu akcije preduzeća, čime bi Tanjug nastavio da postoji, i da su je oni odbili. Ova opcija nikad nije ponuđena novinarima. Štaviše, prema rečima bivše šefice Tanjugovog video servisa Jasminke Kocijan, novinari su o gašenju i otkazima obavešteni preko drugih medija.

“Polovina je saznala preko telefona da ne treba više da dolazi na posao. Mogućnost da ‘tanjugovci’ zapravo preuzmu akcije i postanu vlasnici, prema rečima direktorke Branke Đukić, nije dolazila u obzir. Ono što je dolazilo do radnika jeste da će Tanjug postojati, ali mi nismo znali kako. Upoznata sam sa tim da su postojali zainteresovani kupci, ali do tih privatizacija nikada nije došlo. Mislim da je direktorka želela da ubedi vlast da pod njom neće biti kuće koja će bolje izveštavati u prilog sadašnjoj vlasti. U tome je naravno uspela, Vlada je ostavila Tanjug u svojim prostorijama i sa svojim sredstvima, pa tako imamo ovu situaciju”, priča Kocijan za Fairpress.eu.

U međuvremenu, dok su nadležni prali ruke od (ne)gašenja Agencije, u samom Tanjugu odvijala se čistka. Iako bi, prema Odluci o gašenju otkaz trebalo da dobiju svi zaposleni, to se dogodilo polovini radnika. Druga polovina, bez poznatih kriterijuma je ostala da radi u Tanjugu. Vođena egzistencijalnim pitanjima, nije ni imala mnogo izbora nego da prihvati ponudu.

Problematično je to što je od gašenja agencija sa Obilićevog venca postala zatvorena za bilo kakva pitanja. U pokušaju da dospemo do direktorke Branke Đukić za komentar o situaciji u Tanjugu, ali i tome kako se finansiraju zaposleni, dobili smo samo njen odgovor da ona “nema ništa s tim”.

U javnosti se veoma malo zna, a o tome na koji način su angažovani sami novinari u preduzeću ne znaju ni sami predsednici Udruženja novinara Srbije, Nezavisnog udruženja novinara Srbije i Nezavisnog društva novinara Vojvodine.

“Prema onome što je nama poznato, a vrlo malo informacija dopire iz Tanjuga i od zaposlenih, verovatno ih straha da će ostati bez posla, novinari su angažovani po jednomesečnim ugovorima. Mi nismo uspeli da dođemo do tih ugovora, da otkrijemo ko ih sklapa, potpisuje i na osnovu čega se te zarade isplaćuju našim kolegama. Ne bih voleo da budu žrtve ovakvog statusa Tanjuga”, kaže predsednik NUNS-a Vukašin Obradović.

Predsednicu UNS-a Ljiljanu Smajlović takva zatvorenost samih novinara o tome šta se dešava u preduzeću ni malo ne čudi. Kako kaže, novinari vagaju o tome šta se sme ili ne sme reći.

“Ljudi su prosto u strahu da će izgubiti posao. Takva rešenja da novinari nemaju nikakvu sigurnost, jer ne znaju šta će biti sa medijskom kućom, da li će je oni ugroziti, ne smeju da postoje, jer je tu moguća strahovita autocenzura. Ako se vi plašite da kažete bilo šta o direktorki, Vladi ili netransparentnom načinu radu, onda vi nećete ništa govoriti. Ne zato što vam je neko uperio pištolj u slepoočnicu, nego zato što postoji normalna samozaštitna reakcija. Ne treba da nas čudi to što novinari ne žele da kažu kako su plaćeni i šta se dešava u samoj kući”, objašnjava Smajlović za Fairpress.eu.

Međutim, sudbina Tanjuga se dala predvideti usvajanjem seta medijskih zakona kojim je predviđen izlazak države iz medija. Očigledno da je sadašnja situacija, u kojoj Agencija posluje a ne postoji, predviđa povećanje kapitala, umesto brisanja iz registra, proizvod je nedovoljnog planiranja nadležnih.

Sa druge strane, Medijska strategija i zakoni su doneti kako bi se uredilo i agencijsko tržište u Srbiji. Sa tri dominantne agencije, Tanjug, Beta i FoNet, državna agencija je imala privilegovan položaj, jer je pored državnih subvencija učestvovala i u tržišnim utakmicama.

Međutim, u novinarskim udruženjima su jasni – postojanje državne agencije ne predstavlja problem, već postojanje privilegija.

Tanjug – godinu dana izmaglice

Od ekspresne reakcije premijera Vučića i njegovog spašavanja Tanjuga od gašenja, mnogi su protumačili da je time Agencija došla pod skute vlasti, te da će u narednom periodu predstavljati biro za informisanje jedne strane.

Nakon brojnih prekrajanja podataka i činjenica o tome šta se dešava sa Tanjugom, nedorečenosti ministara i vlasti, te nedefenisanih odluka za predsednika NDNV-a Nedima Sejdinovića slučaj Tanjuga predstavlja najočitiji primer otvorenog nepoštavanja zakona. Kako kaže za Fairpress.eu, ovakva situacija pokazuje da država ne postoji.

“Trenutna situacija je istovremeno pokazatelj voluntarizma i inertnosti naprednjačke vlasti. Kroz Tanjug možemo da vidimo da ovom zemljom vladaju i različiti, međusobno sukobljeni interesni lobiji i to unutar jedne stranke. Očito da nije bilo stručnog kapaciteta, pa ni većim delom namere da se pronađe rešenje za Tanjug u skladu sa zakonom otkad su usvojeni medijski zakoni pa do isteka Zakona o novinskoj agenciji Tanjug. Očigledno je da vlastima odgovara ovakav, nezakonit, fluidan, nejasan položaj Tanjuga, jer je tako njime najlakše manipulisati i držati ga na kratkoj uzici kao vernog psa koji će lajati i režati po potrebi”, smatra Sejdinović.

On dodaje da međunarodne institucije godinama vrše pritisak na Srbiju da se reši pitanje Tanjuga, te da to datira mnogo pre usvajanja medijskih zakona i strategija. Za međunarodnu zajednicu, pitanje Tanjuga je pitanje monopolizacije tržišta, nelojalne konkurencije, a potom i političke zloupotrebe.

Nasuprot ovom mišljenju, predsednica UNS-a Ljiljana Smajlović smatra da ne postoji ništa nezakonito ako je neko pretplaćen na Tanjugov servis, ukoliko on više nije državna agencija. Prema njenim rečima, ne može se apriori reći da je nezakonito ako je ministarstvo ili druga državna ustanova pretplaćena na Tanjug.

“O tome da li nešto postoji ili ne, ne odlučuje Vlada. Ona može da kaže da ovo nije više javno preduzeće ili državna agencija, ali ne može da kaže da vi kao mediska kuća ne postojite. Ne mogu da kažem šta je u poslovanju Tanjugu nezakonito, ali UNS ne želi da se on ugasi, jer tamo radi dosta naših kolega. Zanima me šta o svemu imaju da kažu ljudi koji kontrolišu tokove novca, ali recimo zašto bi jedan list odlučio da prekine ugovor sa dobrom agencijom samo zato što je Vlada rekla da to više ne postoji?”, kaže Smajlović.

Ona dodaje da veliki problem predstavlja netransparentnost, te utisak da je odluka o gašenju Agencije doneta u malom krugu ljudi koji je bio zatvoren za javnost. Iako naglašava da je potrebno da se rasvetle stvari u poslovanju preduzeća, ipak ne želi da na kraju Tanjug zaista bude ugašen.

“Da je bilo sve po zakonu” verovatno ne bismo imali priliku da detaljno pratimo dešavanja i događaja kojima su prisustvovali premijer i ministri u Nišu. Ipak, sve nije bilo po zakonu, što je, kako smatra Vukašin Obradović, posledica nedostatka političke volje da se oni sprovedu do kraja. Za naš portal navodi da misteriozno poslovanje Tanjuga, nepoznavanje statusa novinara, govori o elementarnom nepoštovanju zakona, što dovodi do toga da je ova Agencija nekome politički potrebna.

“Ona se i dalje na direktan ili indirektan način finansira od države. Ovih godinu dana su stvar političke volje, odnosno nepostojanja stvarne želje da se država odrekne uticaja u medijima, bez obzira na proklamovani izlazak iz njih. Tanjug više nije klasična novinska agencija nego biro za informisanje pod kontrolom i uticajem vlade. Da budem jasan, ni to rešenje nije sporno, ali ono se mora urediti zakonom. Umesto da odredi kakva će agencija biti Tanjug, država potpomaže samo jednu šizofrenu situaciju”, smatra Obradović.

Novi ministar bez plana

Novi saziv Vlade doveo je novo ime za medijski svet postavljanjem Vladana Vukosavljevića na mesto ministra kulture. Jedno od prvih i najvećih pitanja koje ga je sačekalo jeste pitanje Tanjuga. Umesto konkretnih rešenja novinari dobijaju odgovor da za Tanjug ne postoji konkretan plan, već plan za izradu medijske strategije.

“Postoji plan za izradu medijske strategije u okviru koje će se videti kakva je situacija i Tanjug je jedna od tema koja će biti obrađivana. Ne bih voleo unapred da u ovom trenutku govorim o bilo kakvim rešenjima, budući da nisu koncipirana i zaokružena”, poručio je Vukosavljević.

Ipak, novi ministar smatra da posluje samostalno. A kako funkcioniše finansiranje samog preduzeća, prema njegovim rečima, “nije pitanje za ministarstvo u ovom trenutku”. I pored isticanja da ne postoji plan, ministar je ponovo na mala vrata uveo mogućnost da se Tanjug vrati u državno vlasništvo nabrajajući evropske države u kojima postoje slične agencije. Prema ovakvim procenama o samostalnosti Tanjuga naši sagovornici su nepoverljivi.

“Mislim da se novi ministar tek upoznaje sa suštinom stvari i da će gledati da uradi onako kako mu se kaže. Znači: ‘pusti Tanjug, oni dobro izveštavaju, ne smetaju, ta firma ima dobre novinare’. Ukoliko ona treba da bude državna firma to nije problem, jer je bila, ali je važno kako ona posluje”, ocenjuje Jasminka Kocijan.

Dok prethodni ministar nije radio mnogo na polju medija, pa čak ni ostvario veliku saradnju sa njima, za predsednika NDNV-a novi ministar je došao na položaj sa jasnim političkim zadacima.

“Jedan od njih je da Tanjug opstane u državnom vlasništvu. S obzirom na to da je ministar nestručan i u oblasti medija i u oblasti kulture, sada se traga za državnim sekretarom koji će tu političku odluku sprovesti u delo. To neće biti lako ako se zaista žele poštovati evropska pravila, ali sam uveren da će se i od ovakvog putovanja u Evropu ubrzo odustati”, dodaje Sejdinović.

Na novog sekretara čekaju i predstavnici NUNS-a kako bi dobili razgovor sa novim predstavnicima ministarstva. Dok se čeka novo lice u kabinetu, ostaje nepoznanica šta ministar podrazumeva pod redefinisanjem uloge države.

“To je vrlo maglovito i možemo samo da sumnjamo da država želi da u nekim medijima opstane prisutna pod raznim obrazloženjima, ali ono što nas zapravo brine je da li država želi tu da ostane i da zadrži svoj uticaj i svoje vlasništvo u Tanjugu, Politici ili Novostima, zbog građana i boljeg informisanja ili da bi zadržala svoj uticaj i od medija napravila propagandna sredstva vlasti”, zaključuje Obradović.

Težnja ka evropskim normama i standardimam po pitanja medija, barem kada je u Srbija u pitanju, ostaje samo na načelnim obećanjima. Tanjug i dalje predstavlja problem za medijsku sferu pored loše privatizacije i konkursnog finansiranja. Dokle će tako biti nepoznato je, a detaljnije planove u vezi sa Tanjugom trebali bismo da saznamo za mesec-dva, kako je najavio Vukosavljević, osim, ako se to ne pretvori u godinu-dve i Tanjug ne odigra još jednom bitnu ulogu u izborima – ovog puta predsedničkim.