Zgrada likvidirane novinske agencije Tanjug nije u vlasništvu te nepostojeće agencije, tako da otpada mogućnost vraćanja dugova njenom eventualnom prodajom, saznaje Danas.
Prema informacijama našeg lista, zgrada Tanjuga na Obilićevom vencu je u vlasništvu države, a poslovni prostor u ovoj zgradi u centru Beograda se izdaje pojedinim privatnim firmama.
Takođe, uprkos formalnoj zakonskoj zabrani direktnog budžetskog finansiranja medija, Tanjug i dalje, prema našim saznanjima, dobija novac iz javnih prihoda, što predstavlja nedozvoljenu državnu pomoć.
Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević nedavno je izjavio da se Tanjug nalazi u procesu likvidacije, koji će biti okončan tek kada ta agencija izmiri sva dugovanja prema trećim licima.
Odgovori o tome dokle se stiglo u procesu likvidacije pomenute agencije i kakvi su dalji planovi države izostali su od ministarstava finansija i kulture i informisanja. Ni direktorka Tanjuga Branka Đukić nije želela da za naš list kaže koliko ta agencija trenutno duguje trećim licima, zatim da li u poslednjih godinu dana ostvaruje prihod i od kojih sredstava planira da isplati poverioce.
Bivši direktor Agencije za privatizaciju Branko Pavlović, kaže za Danas da se ne zna šta je tačno pokretna i nepokretna imovina Tanjuga, koja bi mogla da bude prodata kako bi se izmirili dugovi.
– Ukoliko se pak ispostavi da poverioci ne mogu da budu namireni, otvara se stečajni postupak – rekao je Pavlović.
Vukašin Obradović, predsednik NUNS-a, kaže da, kako Tanjug nije vlasnik zgrade u kojoj se nalazi, ne vidi na koji način bi mogao da isplati poverioce.
– Ključno pitanje je da li su među tim poveriocima i zaposleni u Tanjugu, i kakva je sudbina njihovih potraživanja. Još jedno pitanje koje se postavlja je zašto u slučaju Tanjuga nije ispoštovan Zakon o javnom informisanju, u onom delu u kom se navodi da ako ne uspe privatizacija, akcije se dele zaposlenima – navodi Obradović.
On još podseća da prema važećem zakonodavstvu, država ne može da bude vlasnik Tanjuga, ali može da osnuje agenciju ukoliko prvo likvidira (ne)postojeću.
– Potom treba izvršiti izmene Zakona o javnom informisanju i Zakona o javnim preduzećima, zatim doneti poseban Zakon o kontroli državne pomoći kako bi se status te agencije uredio tako da ona ne bi mogla da bude u privilegovanom položaju zbog primanja novca od države – predlaže Obradović.
Foto: commons.wikimedia/ Orjen
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Filmovi o novinarima i za novinare
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.