Novinska agencija radiće do decembra. – Bez posla ostaje 188 medijskih radnika, od čega 130 ima diplomu fakulteta
– Slomljena je kičma srpskog novinarstva – kazao je juče za „Politiku” nekadašnji novinar Tanjuga Rade Brajović povodom odluke vlade o gašenju novinske agencije Tanjug. Umesto rođendanskog slavlja (agencija je juče napunila 72 godine), održan je tihi skup u podne, kome su prisustvovali bivši i sadašnji zaposleni i kolege iz drugih beogradskih medija. Brajović se prisetio i kako je baš iz te medijske kuće otišao u „Večernje novosti”, gde je bio glavni i odgovorni urednik. To je, priča, bio uobičajen scenario: Tanjugovi novinari odlazili su na rukovodeća mesta, pomagali u osnivanju novih agencija u regionu, u zemljama oslobođenim od kolonijalizma, pa čak i u osnivanju Bete i Foneta.
– Gašenje Tanjuga je najveća kulturna sramota savremene srpske istorije. I danas se mnoge redakcije oslanjaju na vesti iz te novinske agencije, pa se u medijskim kućama svakodnevno čuje: „Uzmi tu vest po Tanjugu” – priča Brajović.
Među onima koji su došli da se pozdrave sa Tanjugom bio je i njegov nekadašnji direktor Dušan – Duca Radovanović. Teško mu je, kaže, da prihvati šta se dogodilo jer pamti vreme kada je ova medijska kuća bila među osam najboljih na svetu. Ispred Tanjuga su bile samo agencije poput Rojtersa, AFP-a, Asošijeted presa, Sinhue…
Danas je Tanjug ponovo vest u svetu. Odluku o gašenju objavio je AP, a preneli su je „Gardijan” i „Njujork tajms”.
Šta se zapravo dogodilo sa Tanjugom? Odgovor na to pitanje traže i zaposleni.
– Svi smo zatečeni. U utorak su nam urednici preneli reči sa kolegijuma: vlada je donela odluku o gašenju Tanjuga. Sve vreme smo imali problem sa manjkom informacija. Verovali smo da država razume značaj Tanjuga, da direktorka vodi računa o sudbini agencije i radnika. Ne možemo da se otmemo utisku da je i sindikat zakazao – kaže Mira Kankaraš, koja je u ovu novinsku kuću došla pre 32 godine, kada je ona imala 1.100 zaposlenih.
Naša sagovornica podsetila je na slučaj Slovenije, koja je neposredno po proglašenju samostalnosti osnovala svoju novinsku agenciju STA.
Hrvatska ima Hinu, Bugarska BTA…
– Znamo i kako Nemačka, na koju toliko volimo da se ugledamo, neguje svoju državnu agenciju. Zar samo Srbiji nije potrebno tako nešto – pita Mira Kankaraš.
Od zaposlenih saznajemo da im je rečeno da će raditi do 1. decembra, a da im onda sleduju otpremnine: 200 evra po godini staža, za 188 zaposlenih, od kojih je 130 sa diplomom fakulteta. Rezervno rešenje nemaju, niti ideju gde bi mogli da pronađu uhlebljenje budući je medijska reforma, pored njih, bez posla ostavila još 870 novinara.
Na pitanje da li oseća odgovornost zbog toga što „tanjugovci” nisu dobili pravo da postanu vlasnici svog medija, predsednik Sindikata novinara Srbije u Tanjugu Mirko Dragišić odgovara kratko: – Apsolutno, ne! Krivca za gašenje nalazi u državi, u Ministarstvu kulture i njenom sekretaru Saši Mirkoviću.
– Još 7. oktobra, nakon što se pokazalo da za Tanjug nema kupaca ni u drugom krugu, Mirković je rekao da je sledeći korak besplatan prenos kapitala na zaposlene. Ali to se nije desilo. Zašto? Zato što nikada nigde nije prodavana državna novinska agencija i ovo je bio eksperiment „in vivo” – kaže Dragišić.
Među pedesetak okupljenih „tanjugovaca” nije bilo direktorke Branke Đukić. Saznali smo da je kolegama zabranila da se okupljaju.
Izgleda da direktorka još nije shvatila da više ne može da ih kazni. Umesto nje, to je uradio ministar Tasovac.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.