Ministar Tasovac naveo je u otvorenom pismu da je posao direktora RTS i da “organizuje, nadzire i odgovara za sistem koji obezbeđuje finansiranje RTS iz takse”
Ministar informisanja Ivan Tasovac u odgovoru na otvoreno pismo direktora RTS Dragana Bujoševića, u kome je Bujošević naveo da je „posao ministra Tasovca da obezbedi stabilno i dovoljno finansiranje javnog servisa“, ističe da „u stavu dva, Zakona o javnim medijskim servisima, u članu 23, u ovlašćenja i obaveze upalo je i da direktor mora da “organizuje i upravlja procesom rada i vodi poslovanje ustanove”.
„To što se za vas vođenje poslovanja svodi na ideju da premijer i ministar smisle kako da se naplati taksa, jeste problem, ali nije moj. Zato što Statut RTS-a, u svom članu 43, stav 12, na vaše iznenađenje predviđa da je posao direktora i da “organizuje, nadzire i odgovara za sistem koji obezbeđuje finansiranje RTS iz takse”“, naveo je Tasovac.
Ministar je postavio i pitanje Bujoševiću „Zašto mislite da ne radim svoj posao, ako vas pitam – izvinite, direktore, šta ste vi radili sedam proteklih meseci? Objavili dve stare vesti o pretplati, i jedno pismo ministru informisanja?“
Tasovac dalje navodi: „Jedan od boljih odgovora koje sam u životu čuo – “premijer je prihvatio moje predloge, ili, bolje reći, da je i pre nego što sam ih ja izneo, on već došao do njih” Dragi direktore! O sancta simplicitas! U telepatskoj ste vezi sa premijerom! Ili vam se javilo! Fiksirali ste ga pogledom? Pa je on prihvatio nešto što niste vi izneli,nego on, ali biste sigurno to i vi, samo da nije on. Maestralno!“
Tasovac u pismu pita Bujoševića zašto ne radi svoj posao, kao na primer njegov kolega sa HRT, i isti;e da „ništa ne može da razgali čoveka kao dobra halucinacija“.
Direktor HRT bi, veruje Tasovac, umesto da ministru piše pisma, današnji dan iskoristio da prošeta do EPS i proba da sa njima dogovori kako da spoje uplatnice za struju i taksu.
U sličnom maniru ministar nastavlja obraćanje Bujoševiću: „Srbija nije provincija Lilang, i u njoj je Zakon o javnim medijskim servisima prilagođen EU standardima, tako da to, što vam Brisel smeta, vredi samo ako se preselite u Žaoming, preuzmete ondašnju televiziju i nazovete se Kim Džong Bu. Ali, Zakon je nezgodan, i ako vam toliko odgovara njegov deo, po kojem je država nadležna za finansiranje javnih medijskih servisa, moraćete da se naviknete i na to da poštujete onaj njegov deo, koji govori o vašim obavezama.“
Tasovac pismo završava pitanjem direktoru RTS: „Šta ćete uraditi ako se ustanovi da niste sposobni da uradite?“
Celo pismo pročitajte u nastavku:
„Bujoševiću, dragi direktore,
Kome god da ste odgovarali – ministru ili tabloidnom političaru – mogu da vam kažem da ste obojicu obradovali.
Uvek je uživanje razgovarati u većem društvu, čak i kada se ono, nekome, samo pričinjava. U vašem slučaju, nije to jedina stvar koja vam se pričinila, ta dva ministra, ali nema veze.
Ništa ne može da razgali čoveka kao dobra halucinacija.
No, hajde da krenemo od početka.
Recimo, od vašeg oduševljenja činjenicom da u Zakonu o javnim medijskim servisima, u članu 23, koji se bavi ovlašćenjima generalnog direktora, nema reči “pretplata”, ili “taksa”.
Pazi, stvarno nema. Ali, u stavu dva, istog člana, nekako se omaklo, pa je u vaša ovlašćenja i obaveze upalo da direktor mora da “organizuje i upravlja procesom rada i vodi poslovanje ustanove”.
To što se za vas vođenje poslovanja svodi na ideju da premijer i ministar smisle kako da se naplati taksa, jeste problem, ali nije moj.
Zato što Statut RTS-a, u svom članu 43, stav 12, na vaše iznenađenje predviđa da je posao direktora i da “organizuje, nadzire i odgovara za sistem koji obezbeđuje finansiranje RTS iz takse”.
Ju! Otkud sada to tu! Da zovemo Vučića da promeni statut? Da uzme na sebe obavezu iz tog člana?
A vi ga posle ubedite da niste hteli da ga postavite za inkasanta.
Dalje, dragi direktore, da ostanemo kod teme ko radi svoj posao, a ko ne, kada nam već tako dobro ide.
Pošto ste pomenuli kolegu direktora HRT – priznajem, moju tihu patnju – predlažem vam da otvorite sajt RTS i sajt HRT, i uočite par sitnih razlika između onih koji rade svoj posao i onih koji to, ili neće, ili ne znaju, a plašim se, u vašem slučaju, da je reč o miksu obe negacije.
Na vašem sajtu, iako ste više od godinu i po dana upoznati sa činjenicom da, po Zakonu, finansiranje RTS iz budžeta prestaje 31.12. 2015. godine, pod odrednicom “pretplata” – što je samo po sebi nonsens i dokaz da se ne bavite svojim poslom, jer „pretplata“ više ne postoji, i umesto nje se koristi reč „taksa“ – postoje samo dve stavke:
Uputstvo za izmirenje duga za RTV pretplatu; i
Saopštenje o naplati pretplate za 2013. godinu.
Na sajtu HRT pod odrednicom “pristojba”, što je hrvatska reč za taksu, može da se pročita šta je taksa, zašto je potrebna, šta se njome finansira, kako može da se umanji, a tu su pobrojani i svi načini plaćanja, povlastice, zakoni…
Kada tome dodamo da je HRT, građanima Hrvatske, koji, kako ste i sami rekli, u ogromnom procentu plaćaju taksu bez ikakve prisile, omogućio, putem ugovora sa bankama, da je plaćaju preko trajnog naloga; da je snimio spotove kojima se promoviše plaćanje takse; da je organizovao nagradne igre za one koji plaćaju taksu; da je smislio niz povlastica; da redovno obaveštava javnost o platama zaposlenih u HRT…
Elem, kada sve to dodamo, zašto mislite da ne radim svoj posao, ako vas pitam – izvinite, direktore, šta ste vi radili sedam proteklih meseci?
Objavili dve stare vesti o pretplati, i jedno pismo ministru informisanja?
I mirno svima saopštili, ne pročitavši valjda sopstveni Statut, da vi sa naplatom takse nemate ništa i da je posao države da, po zakonu, obezbedi stabilno i dovoljnofinansiranje javnog servisa.
A gde je tu malo promocije, ne direktora, nego takse. Gde su vam svi oni kojima plaćate ogromne sume za razne serije da malo ljudima pričaju o tome zašto taksa i šta se sa njom dešava. Gde su vam zaposleni, čije plate su, za razliku od Hrvatske, tajna, da zagovaraju taksu? Da niste smislili neku nagradnu igru, povlasticu, raspitali se u bankama o trajnim nalozima, snimili neki spot za plaćanje takse?
Ništa od toga? Nego jedan od boljih odgovora koje sam u životu čuo – “premijer je prihvatio moje predloge, ili, bolje reći, da je i pre nego što sam ih ja izneo, on već došao do njih”???!!!
Dragi direktore! O sancta simplicitas! U telepatskoj ste vezi sa premijerom! Ili vam se javilo! Fiksirali ste ga pogledom? Pa je on prihvatio nešto što niste vi izneli,nego on, ali biste sigurno to i vi, samo da nije on. Maestralno!
Uostalom, kao i sve ostalo. Recimo ono šta se dogodilo na sastanku koji pominjete, vašeg “šestog radnog dana”. Na stranu to da je samo još Gospod Bog zapamtio šta je radio prvih sedam dana, što govori o vašem davanju božanskih atributa direktorskoj funkciji, na tom sastanku, kratkom, jer ste žurili na Upravni odbor VMA – ili u sedmi dan, na odmor – predložili ste, u smislu naplativosti takse, da Ministarstvo kulture i informisanja vodi kampanju za naplatu takse.
Umesto vas, naravno.
I tako, u nedogled, sve neko drugi, umesto vas.
Zato što su država, vlada, i ministarstvo zaduženi za stabilno i dovoljno finansiranje javnog servisa, a direktor s tim nema nikakve veze. I zato što RTS-u, po njegovom “javlja mi se”, nije dovoljno ništa manje od sto miliona evra.
A kada kažem da je procenat naplate takse, neka vrsta referenduma o načinu na koji se u RTS radi, direktor padne u trans, uporedi RTS sa vrtićem i bolnicom, umota se u pelene, i zakmeči: Molim vas, radite moj posao, umesto mene.
Valjda misli, šta hoćete, i Bog je radio prvih sedam dana, a za ostalo ne postoje pisani tragovi.
Dragi direktore,
Da vam još nešto objasnim.
Srbija nije provincija Lilang, i u njoj je Zakon o javnim medijskim servisima prilagođen EU standardima, tako da to, što vam Brisel smeta, vredi samo ako se preselite u Žaoming, preuzmete ondašnju televiziju i nazovete se Kim Džong Bu.
Onda biste mogli da zaplenite prihode kablovskim operaterima, i da emisionu tehniku i veze, sa kojom i dalje niste potpisali ugovor i koju odbijate da plaćate, proglasite za imovinu RTS.
Takođe, mogli biste i da streljate administratore koji su na sajtove Ministarstva kulture i informisanja, kao i svake pojedinačne institucije, postavili sve podatke o izdavanjima ministarstva, pa i o onim koja su otišla Filharmoniji, Narodnom pozorištu, ansamblu Kolo, muzejima…
Dalje, Zakon je nezgodan, i ako vam toliko odgovara njegov deo, po kojem je država nadležna za finansiranje javnih medijskih servisa, moraćete da se naviknete i na to da poštujete onaj njegov deo, koji govori o vašim obavezama.
I ako šaljete finansijski izveštaj, što ste predstavili kao svoju dobru volju, a ne najobičniju obavezu jednog direktora, moraćete da uradite i sve ostalo što vam stojiu opisu nadležnosti. Niz najobičnijih obaveza, najobičnijeg direktora, pa i sve one koje su vezane za naplatu takse.
A ništa od toga niste uradili. Niti ste organizovali, niste nadzirali, nikog osim mene i premijera, i niste se pripremili za posao, koji vam počinje za nekih petnaestak dana.
A imali ste mnogo više od šest dana da ga završite (sedam meseci, da budemo precizni), mada ste, tako božanski nastrojeni, mogli valjda i za šest.
Šalu na stranu, zato sam, i samo zato, rekao da bih rado menjao vas za direktora HRT.
On bi bar, umesto da mi piše pisma, današnji dan iskoristio da prošeta do EPS-a i proba da sa njima dogovori, kako da spoje uplatnice za struju i taksu.
Na kraju, ne brinite, država će svoj deo obaveza, kada je reč o finansiranju javnih servisa ispuniti, i uplatiće četiri milijarde dinara iz budžeta u tu svrhu.
Ostaje pitanje, na koje niste odgovorili.
Šta ćete vi da uradite?
I šta ćete uraditi ako se ustanovi da niste sposobni da uradite?
Ivan Tasovac“
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.