Tasovac: Da vlast želi cenzuru, ne bi donosila ovakve zakone

Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac izjavio je danas da bi malo koja vlast donosila medijske zakone, koji su trenutno predmet skupštinske debate, da želi cenzuru.

– Malo koja izvršna vlast bi donosila ovakve zakone ako želi cenzuru. Ovi zakoni su najbolje usklađeni sa najboljim evropskim praksama – rekao je Tasovac odgovarajući na najčešće kritike opozicije da u Srbiji ima cenzure i autocenzure.

Tasovac je prethodno, predstavljajući medijske zakone, kazao da se usvajanjam seta medijskih zakona, koji se donose posle 11 godina, obezbeđuje pravovremeno, istinito, potpuno i nepristrasno informisanje i izlazak države iz medija do sredine iduće godine.Zakon o javnom informisanju i medijima je krovni zakon, rekao je Tasovac u Skupštini obrazlažući tri predložena medijska zakona – o javnom informisanju, o elektronskim medijima i o javnim medijskim servisima.

Tasovac je naglasio da ti zakoni garantuju slobodu medija u skladu sa evropskim standardima i naveo njegove ciljeve.

Izlazak države iz vlasništva u medijima

Šef poslaničkog kluba SPS Dijana Vukomanović izjavila je danas da je bilo dovoljno vremena da se stručna javnost i novinarska udruženja upoznaju sa sadžajem predloženih medijskih zakona i da će ta poslanička grupa SPS glasati za njih.

– Ciljevi su stvaranje uslova za profesionalne medije, uspostavljenje okvira koji garantuje slobodan protok ideja i mišljenja, bez mešanja države koje bi bilo ograničavajuće i jasno je definisan javni inters, finansiranje, zaštita prava urednika, novinara i podsticanje novinarskog udruživanja, zaštita maloletnika, zabrana govora mržnje…- rekao je ministar.

Prema njegovim rečima, zakonom je definisan izlazak države iz medija, odnosno rok za privatizaciju – 1. jul naredne godine i obaveza da pet godina taj medij zadrži istu delatnost.

– Ukoliko do 1. jula 2015. godine ne bude prodat kapital, postupak prodaje se obustavlja, akcije će biti ponudjene zaposlenima, a ukoliko zaposleni odbiju ponudu, kapital prestaje da postoji i briše se iz registra medija“ – rekao je Tasovac.

Istinitost i objektivnost u javnom interesu

Ministar je objasnio i šta je, po predloženim zakonskim rešenjima, javni interes u javnom informisanju, istakavši da je to istinito i nepristrasno, blagovremeno i potpuno informisanje svih građana, na srpskom jeziku i maternjem jeziku nacionalnih manjina i srpskom jeziku građana van teritorije Srbije, informisanje inostrane javnosti kada je to u interesu Srbije…

Razvoj medijske pismenosti, formiranje javnih servisa na republičkom i pokrajinskom nivou, takođe je javni interes, dodao je Tasovac.

Govoreći o predloženom zakonu o elektronskim medijima, ministar je istakao da je audio vizuelna politika jedna od najznačajnih politika EU, pa je neophodno da postojeći propis bude zamenjen novim koji će uhvatiti korak sa novim vremenima u okviru elektronskih medija.

Osnivanje novog regulatornog tela

On je naveo da regulatorno telo za elektronske medije – Republička radio difuzna agencija (RRA) menja naziv u regulatorno telo za elektronske medije, u svojstvu pravnog lica, regulator je odgovoran Skupštini, a savet tog tela ima devet članova.

Šef poslaničke grupe Nove demokratske stranke Marko Đurišić izjavio je da će ta stranka podneti 30-ak amandmana na set medijskih zakona, a da odluka o tome da li će ih podržati, zavisi od odnosa Vlade Srbije prema tim amandmanima. Đurišić je novinarima rekao da je NDS formalno dala podršku amandmanina NUNS-a koji su upućeni u parlament, kao i da su prihvatili neke od amandmana koje je poslala Transparentnost Srbija.

– Precizno je utvrdjena procedura izbora članova saveta, detaljno opisani poslovi kojima će se baviti regulator, garantuje se sloboda prijema iz drugih država, definiše se pravilo pristupa najvažnijim dogadjajima, propisana je zaštita medijskog pluralizma“ – rekao je, pored ostalog, Tasovac.

On je podsetio da do 17. juna 2015. mora biti završena digitalizacija, a da je usvajanje tog zakona preduslov za digitalizaciju.

Ukidanje pretplate

Kada je reč o zakonima o javnim medijiskim servisima, odnosno o RTS i RTV, Tasovac je istakao da odredbe Zakona o radiodifuziji iz 2002. godine moraju da se prilagode tehničkim standarima i neke obaveze moraju da se preciznije definišu u skladu sa međunarodnim propisima.

Tasovac je naveo da predloženi zakon, pored ostalog, predviđa ukidanje pretplate i prelazak na finansiranje iz taksi, koje će se uplaćivati na dva osnovna računa i koja će biti obavezna i naglasio da se sredstva iz javnih prihoda ne mogu koristiti za finansiranje osnovne delatnosti javnog medijskog servisa i za komercijalnu delatnost.

Jerkov: Nepotreban hitan postupak

Poslanica Demokratske stranke (DS) Aleksandra Jerkov bila je među onima koji su kritkovali vlast i to zbog toga što su zakoni upućeni po hitnoj proceduri i istakla da je“sramotno“ što nije bilo javne rasprave.

Jerkov je kazala da je DS uložila veliki broj amandmana i da bez njihovog usvajanja poslanici te stranke neće moći da podrže predloženi set medijskih zakona.

Ona je ocenila da mediji rade pod cenzurom i autocenzurom i da je u njima prisutan govor mržnje. Jerkov je ukazala da se zato mora ojačati rad regulatornog tela kako bi to telo moglo nezavisno da radi.

– Šta ćemo sa vlasnikom televizije koja ima nacionalnu frekvenciju, a na kojoj u poslednjih godinu i po dana nije bilo kritičkog tona, ili sa onim vlasnikom koji tu televiziju koristi za obračun sa neistomišljenicima, šta ćemo kada se poslanik opozicione partije 300 puta nadje na naslovnim stranama, a bez da se vodi postupak protiv njega, tada su regulatorna tela ostala nema – kazala je ona.

Nakon njenog izlaganja, javio se zbog povrede Vladimir Đukanović iz SNS-a koji je kazao da je Jerkov vređala novinare, tvrdeći da su to osobe koje nemaju svoje mišljenje.

Lokalni mediji i programi na jezicima manjina

Poslanik kluba SPO-DHSS Mirko Čikiriz je zabrinut zbog sudbine lokalnih medija ako zbog loše ekonomske situacije prestanu da rade ili na konkursima za projektno finansiranje budu potisnuti od medija iz Beograda i medija sa nacionalnom frekvencijom.

Prema njegovim rečima, od dosadašnje privatizacije 56 medija, 18 je poništeno, 36 posluje na ivici opastanka, a samo je jedan medij – Radio Srbobran, dobio pozitivno mišljenje Ministarstva kulture i informisanja.

Odgovarajući Čikirizu, ministar Ivan Tasovac je rekao da je u medijskoj Strategiji kao političko opredeljenje pisalo osnivanje šet regionalnih centara, ali da je pitanje kako je moguće to isfinansriati.

– Mi u ovom trenutku govorimo o 1.230 registrovanih medija, 81 čeka privatizaciju, predviđeni su posebni uslovi za privatizaciju. Govorimo o sedam odsto medija koje čeka privatizacija i ukoliko 93 odsto funkcioniše i opstaje na tržištu verujem da će i tih sedam opstati zbog njihove važnosti na tržištu“ – rekao je Tasovac.

On je dodao da, kada bi se zakonom propisalo da lokalne samouprave uzdvajau dve odsto za finansiranje lokalnih medija, time bi se ušlo u prava opština da raspolažu svojim novcem.

U raspravu o medijskim zakonima uključio se i poslanik Partije za demokratsko delovanje Riza Halimi koji je naveo da je signal RTS u Preševu slab i u vezi sa tim postavio pitanje plaćanja pretplate.

– Radio televizija Srbije nema nijedan jedini program na albanskom jeziku, ja sam podneo amandmane i od njihovog usvajanja zavisiti da li ću glasati za zakone“ – rekao je Halimi.

Na primedbu Halimija da se RTS ne vidi u Preševu, ministar je odgovorio da će posle digitalizacije, koja bi trebalo da se uvede do juna 2015. godine i građani Preševa moći da prate RTS.

Zakon je predvideo sve mogućnosti da nacionalne manjine imaju informisanje po evropskim standardima, kao i da se RTS do januara 2016. godine finansira iz budžeta, pa će taksa biti uvedena tek nakon toga.

Pastor: Glasaćemo za zakone

Šef poslaničkog kluba SVM Balint Pastor izjavio je danas da je cilj te stranke ispunjen kada je data mogućnost nacionalnim savetima nacionalnih manjina da i dalje budu osnivači lokalnih medija i da će posalnici SVM podržati set medijskih zakona.

„Prema njegovim rečima, ta njihova „borba završila se neslavno 21. februara ove godine kada je Ustavni sud doneo odluku da ni država ni pokrajina ni lokalna samouprava ne mogu biti osnivač medija“.

Pastor je takodje rekao da se SVM zalagao za opstanak regionalnih i lokalnih servisa, ali da to nije bilo više moguće nakon stupanja na snagu odluke US S, da je na njihov predlog ušla i garancija o kontinuitetu u proizvodnji medijskog sadržaja.
„
– Pet godina ti mediji moraju da očuvaju delatnost i njihova obaveza udela programa raznih programskih sadržaja na jezicima nacionalnih manjina“ – rekao je Pastor.

Sednici na kojoj se raspravlja o zakonima o javnom informisanju i medijima, elektronskim medijima i javnim servisima prisustvuje i pomoćnik ministra zadužen za medije Saša Mirković.

Opozicija zamera Vladi Srbije zbog toga što je predloge zakona uputila u Skupštinu po hitnoj proceduri, a Udruženje novinara Srbije (UNS) i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) uputili su amandmane na predložene zakone svim poslaničkim grupama. O setu medijskih zakona, koje je predložila Vlada Srbije, vodiće se zajednički načelni pretres.

Pročitajte još (sa sajta Blica):

• Šta predviđa zakon o javnom informisanju: Završiti privatizaciju medija do 1. jula 2015.
• Mirković: Istovetna startna pozicija za sve medije
• Polemika Đurišića i Babića: Da li je Vučić pozivao na neplaćanje pretplate
• „Transparentnost“ predlažže amandmane na medijske zakone
• Polemika Živkovića i naprednjaka: U čije vreme je medijima bilo gore