Tasovac: Priče o cenzuri promašene

Izvršni direktor Reportera bez granica (RSF) Kristijan Mir izjavio je za portal Cenzolovka da vlast u Srbiji guši kritičko, slobodno izveštavanje, dok pritiscima na medije, koji su često finansijski, preko reklama, utiče i na uređivačku politiku.

Ministar kulture i informisanja Srbije Ivan Tasovac saopštio je večeras da, u svojstvu ministra, svakako ne bi komentarisao izjave Mira, a još manje saopštenja BIRN, „da u oba slučaja nije ozbiljno promašena suština onoga što se na medijskoj sceni Srbije dešava“.

„Cenzura nije direktna. Ona nije ni transparentna, ali je lako dokazivo da postoji“, ocenio je Mir, koji smatra da Srbija nije jedinstvena u tome, jer takve situacije postoje u raznim državama u svetu.

„Cenzura nije direktna. Ona nije ni transparentna, ali je lako dokazivo da postoji“, ocenio je Mir

Prema rečima Mira, za RSF nema dileme da je razvoj medijske situacije u Srbiji „tužan“ i da ne vodi ka željenom, evropskom cilju.

Na osnovu više primera znamo da je premijer Srbije veoma osetljiv na kritiku, pa i na kritički postavljena pitanja, ukazao je Mir u intervjuu za Cenzolovku, vođenom proteklih dana na medijskoj konferenciji u Sofiji.

Pošto je evropski komesar Johanes Han doveo u pitanje dokumentovanost izveštaja RSF o medijima u Srbiji, Mir je uzvratio da su nezavisni mediji i novinari bili tokom 2014. godine na udaru ozbiljnih pritisaka u nekoliko slučajeva, uprkos tome što je u toku proces pregovaranja o pristupanju Srbije EU.

Prošle godine primećen je i znatan porast zloupotrebe medija, što je takođe doprinelo padu na našoj listi.

Ilustrujući to na više konkretnih primera, Mir je naglasio da sloboda medija mora biti snažan uslov za priključenje Srbije EU.

Prošle godine primećen je i znatan porast zloupotrebe medija, što je takođe doprinelo padu na našoj listi. To je loš razvoj događaja jer Srbija želi da se priključi EU i kao zemlja kandidat mora ozbiljnije da shvati važnost nezavisnosti novinara i potrebu slobode medija, napomenuo je Mir.

On smatra da premijer Srbije ne voli kad ga međunarodne organizacije ili nevladine organizacije kritikuju, ali objašnjava da RSF to radi da bi Srbija imala koristi.

Naš je cilj da se poveća sloboda medija u celom svetu, uključujući i Srbiju, a kritika je normalan deo svake snažne demokratije i mora se prihvatiti, istakao je Mir.

Najverovatnije u Srbiji nema direktne cenzure, ali ima dokumentovanih slučajeva koji pokazuju da ima indirektnih pritisaka, ukazao je Mir i konstatovao da je cenzura indirektna i nije transparentna.

Da bi se stvari popravile, Mir smatra da nije dovoljan samo pritisak javnosti, več i da se organizacije civilnog društva i novinari stalno bore za slobodu medija.

U Srbiji i regionu ima mnogo hrabrih organizacija i novinara koji se bore, ocenio je Mir i pomenuo primer „hrabrih kolega iz BIRN“.

Tasovac: Ozbiljno promašena suština

Integralni tekst saopštenja Tasovca glasi:

„Najpre, za neupućene reportere, koji misle da je ‘razvoj medijske situacije tužan i da ne vodi ka željenom, evropskom cilju’, evo nekoliko činjenica, i to veselih:

– Prvo, Srbija je, po izveštaju Evropske komisije, ‘znatno poboljšala pravni okvir u oblasti medija’ i ‘postigla primetni napredak u oblasti informacionog društva i medija’, zahvaljujući donošenju seta medijskih zakona (na našem sajtu, ako budete istraživali, možete naći sve informacije o ovim zakonima).

– Drugo, Srbija je u roku donela podzakonske akte, koji su omogućili raspisivanje konkursa za projektno sufinansiranje medija. Konkursi su u toku, a komisije će većinski činiti predstavnici medijskih i novinarskih udruženja. Drugim rečima, neće država deliti novac, nego će o njemu odlučivati medijski predstavnici.

– Treće, do 1. jula okončaće se izlazak države iz vlasničke strukture medija, što znači da će svi mediji imati jednaku startnu poziciju na tržištu.

– Četvrto, počeo je upis u registar medija, po novim zakonima, kojim se obezbeđuje transparentnost vlasničke strukture, kao i jasan uvid u državnu pomoć medijima

– Peto, na inicijativu ministarstva već je počela primena novih zakona, i to ne prema ljudima iz BIRN, već prema tabloidima zbog njihove potrebe da sami sude, bez dokaza, suda, a pogotovo bez prava na odbranu

– Šesto, povodom priča o uticaju preko oglašavanja, obaveštavam reportere da na sajtu resornog ministarstva mogu da pročitaju i tekst nacrta Zakona o oglašavanju, koji će biti usvojen tokom godine

Detalja, i to veselih, o ‘tužnoj’ slici, ima još, ali pretpostavljam da reporterima i BIRN oni verovatno nisu zanimljivi

Koliko sam shvatio, njih više zanimaju ezoterična stanja u kojima su stvari ‘nevidljive, netransparentne, ali lako dokazive’

Dobra definicija, ali za teološku raspravu (u srednjem veku), a ne za onu koja se odnosi na medije

Mediji se, valjda, bave činjenicama, pa bi i oni koji pričaju o njima mogli bar da se potrude da po neku nabave (sajt, na koji sam uputio, ne bi bio loš početak)

Predlažem, takođe, i edukaciju, naročito za onog ko je ‘uznemiren i zabrinut’, jer su ‘komesaru Hanu potrebni dokazi’

Dokazi poslednji put nisu bili potrebni u vreme velikih revolucionarnih čistki, omiljenih u nekadašnjem istočnom bloku

A mi smo sa tim blokom odavno završili. I idemo u Evropsku uniju. Sve sa dokazima“, navodi na kraju saopštenja Tasovac.