Tribina „Dobra uprava u Srbiji – stanje i perspektive”: Korumpiranost vlasti razjeda društvo

Na večerašnjoj tribini Udruženja građana „Centar građanskih vrednosti“ istaknuto da rad institucija vlasti na svim nivoima karakteriše netransparentnost, neekonomičost, neefikasnost i nezakonitost, te da su ulogu kontrole rada institucija na sebe preuzeli nevladine organizacije i internet portali

„Mi jako dugo živimo u nečemu što nema ni morala ni obeležja države, a kamoli dobre uprave“, izjavila je članica Saveta za borbu protiv korupcije Miroslava Milenović na večerašnjoj tribini „Dobra uprava u Srbiji – stanje i perspektive“, u organizaciji Udruženja građana „Centar građanskih vrednosti“ koja je održana u „Klein House-u“ u Subotici.

Milenović je rekla da građani danas ne znaju ni koliko se ni za koje namene troši budžetski novac na svim nivoima vlasti, dodajući da je apsurd tim veći jer ih upravo građni finansiraju.

A upravo takvih institucija – od republičkih, pokrajinskih i lokalnih samouprava – u Srbiji je, po rečima izvršnog direktora Centra za vladavinu prava Ivana Ninića, između 9.500 i 10.000, čija je najčešća karakteristika netransparentnost, neekonomičnost, neefikasnost i nezakonitost u radu. Navodeći primere prijava ili preporuka Agencije za borbu protiv korupcije, odnosno zaštitnika građana, Ninić je rekao da ne postoje nikakve sankcije protiv onih kojih se podnose, jer ih državne instutcije ne provode.

„Nijedno rešenje Vlada od 2005. nije sprovela u delo i mi danas imamo masovno kršenje prava građana“, rekao je Ninić, dodajući da ne postoji ni način da se Vlada na to natera.

On je rekao i da ovakva situacija najviše pogoduje političkim strankama (i političarima) koje, zarad kompromisa, na rukovodeće pozicije postavljaju nestručne ljude, „grizu ovo društvo“. S tim u vezi, Milenovićeva je rekla kako je reč o sprezi ekonomske i političke elite.

„Ja tu vidim velike tajkune koji stvaraju političke stranke, a one onda stvaraju male tajkune koji traju privremeno. Tu se i krije tajna zašto mi nijedan od 24 predmeta ne možemo završiti“, rekla je Miroslava Milenović.

Ističući kako duboko veruje u građansko društvo, ona je rekla i kako veruje da su promene u našem društvu moguće. Govoreći o ulozi pojedin(a)ca u ovoj problematici, Ninić je rekao kako je ona „značajna, ali ne i presudna“. Navodeći primere CINS-a, BIRN-a, KRIK-a, „Južnih vesti“, pa i „Magločistača“, on je rekao kako su nevladin sektor i internetski portali alternativa nepostojećoj opoziciji koji „kidaju živce Vladi ili lokalnim samoupravama“.

„I umesto da ih struka podrži u tome što su se prihvatili kontrole rada vlasti, oni u javnosti bivaju proglašavani za izdajnike i strane plaćenike“, rekao je Ninić.

Ništa bolja situacija, po rečima Miroslave Milenović, nije ni u tzv. tradicionalnim medijima. Ističući da je stanje danas gore nego pre dve ili pet godina, ona je rekla kako ih karakterišu netransparentno vlasništvo i način(i) finansiranja, te ogroman problem cenzure i autocenzure u njima.

„Nas nema u medijima, kao što već 10 godina nema nijednog izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije na RTS-u. Mi, očito, nismo vest“, rekla je Milenovićeva.

Zaključujući svoje izlaganje, Miroslava Milenović je najavila nove izveštaje o netransparentnosti sklapanja ugovora, o privatizaciji medija i efektima novih medijskih zakona, o notarima, stanju u pravosuđu…

Večerašnja tribina realizovana je u sklopu projekta „Dobra uprava i javne politike u Subotici“, koji je sproveden uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji.