Snimci obezglavljivanja novinara i golišave fotografije glumica pokrenuli raspravu ko treba da kontroliše sadržaj – kompanije ili korisnici, i da li neprimerene sadržaje treba širiti.
Za dve sedmice na „Jutjubu” su objavljeni snimci brutalnog ubistva dva američka novinara. Pripadnici bliskoistočne ekstremističke grupe Islamska država izvršili su u oba slučaja obezglavljivanje kao čin odmazde zbog vazdušnih udara SAD na njihove položaje u Iraku. Snimak se brzo raširio preko linka na društvenim mrežama, a pojedini mediji našli su se u dilemi da li da ih objave.
„Al Džazira” je, u znak poštovanja prema novinaru Stivenu Sotlofu, odbila da objavi snimak njegove smrti i pozvala ostale medije da učine isto. „Njujork tajms” je, međutim, odlučio da objavi fotografiju, smatrajući da je važna za priču.
Slično pitanje nameće se ovih dana u vezi s hakovanim golišavim fotografijama poznatih glumica. Mediji naširoko izveštavaju o skandalu, ali ne objavljuju fotografije, poštujući privatnost oštećenih žena.
„Al Džazira” je, u znak poštovanja prema novinaru Stivenu Sotlofu, odbila da objavi snimak njegove smrti i pozvala ostale medije da učine isto. „Njujork tajms” je, međutim, odlučio da objavi fotografiju, smatrajući da je važna za priču.
Prošlog meseca sa „Tvitera” se povukla ćerka pokojnog glumca Robina Vilijamsa, jer su joj neki ljudi preko ove mreže slali neprimereno obrađene očeve fotografije i ružne komentare. Taj slučaj, kao i hakovanje fotografija i objavljivanje snimaka obezglavljivanja, obnovio je diskusiju o privatnosti i građanskim slobodama u onlajn svetu. Da li je internet Divlji zapad, gde je u ime demokratije i slobode govora sve dozvoljeno, ili su potrebne granice? Mnogi upiru prstom u velike internet kompanije, koje neće da preuzmu ulogu policajca, već prepuštaju korisnicima da sami ukažu na one koji stalno prelaze granicu ukusa postavljajući neprimeren sadržaj.
Američki bloger Perez Hilton napravio je karijeru objavljujući sve i svašta o slavnim ličnostima. Podelio je i golišave fotografije koje je nepoznati haker za vikend postavio na jednom forumu. A onda je krenulo preispitivanje da li treba širiti kontroverzan sadržaj. Perez je u ponedeljak objavio video na „Jutjubu” u kojem izražava kajanje, priznaje da je naučio lekciju i promenio neke stavove. Pridružile su mu se još neke poznate ličnosti na „Tviteru”, apelujući da se ove slike ne dele i ne gledaju iz poštovanja prema privatnosti oštećenih.
Borci za pravo na privatnost smatraju da odgovornost snose velike tehnološke kompanije na kojima se objavljuju ovakvi sadržaji i da oni moraju da budu aktivniji u otkrivanju i uklanjanju svega što je neprikladno. „Tviter”, „Jutjub” i „Redit” imaju pasivan stav prema postavljenom sadržaju i oslanjaju se na korisnike da sami prijave sporan materijal koje administratori posle mogu ili ne moraju da skinu kad razmotre slučaj, piše „Njujork tajms”.
„’Jutjub’ ima jasnu politiku koji su sadržaji prihvatljivi i uklanjamo snimke koji krše pravila kad ih naši korisnici prijave”, rekla je predstavnica ove kompanije.
„Tviter”, „Jutjub” i drugi možda će na kraju odlučiti da budu aktivniji policajci u kontroli sadržaja. „Tviter” je već pokazao neke znake promene, ali teško je naći pravu meru, jer je reč o kompanijama koje se oduvek hvale kako imaju demokratski pristup slobodi govora na internetu. S druge strane, borci za građanske slobode strahuju da bi svaka promena ugrozila te slobode.
„Pravila protiv govora mržnje uklonila bi pretnje silovanjem, ali bi možda bio ugrožen i politički govor”, kaže za američki list Džilijan Jork iz Fondacije „Elektronske granice”, koja se zalaže za građanske slobode na internetu. Njihov stav je da korisnici treba bolje da kontrolišu mreže, a kompanije treba da im olakšaju blokiranje pojedinaca koji zloupotrebljavaju ove platforme.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.