U nastavku suđenja za ubistvo Ćuruvije svedoči Franko Simatović

Bivši pomoćnik načelnika RDB i osnivač Jedinice za specijalne operacije svedočiće u sredu. Pre toga će se, u ponedeljak i utorak, govoriti o belom golfu, prisluškivanju Ćuruvijinog telefona i kretanju Ratka Romića tokom bombardovanja

U nastavku suđenja za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije u sredu će svedočiti Franko Simatović, koji je u vreme ubistva bio pomoćnik načelnika Resora državne bezbednosti (RDB) Radomira Markovića, prvooptuženog za Ćuruvijino ubistvo. Simatović je značajan svedok iz više razloga.

Verovatno je najvažnije to što je Milorad Ulemek, nekadašnji komandant Jedinice za specijalne operacije, u izjavi da je Marković krajem marta 1999. od njega tražio da „ukloni jedno lice koje trenutno svojim neprijateljskim delatnostima ozbiljno ugrožava bezbednost države“, pa je kasnije Ulemek zaključio da je reč o Ćuruviji, naznačio da se tom prilikom susreo sa Markovićem u Simatovićevoj kancelariji i u njegovom prisustvu.

Franko Simatović: Telefonski i drugi razgovori

Upravo je ova Ulemekova izjava ponovo intenzivirala istragu o ubistvu posle više godina zastoja i omogućila da do suđenja uopšte dođe. Simatović je u istrazi rekao da je „moguće da je početkom bombardovanja video Legiju u prostorijama koje je koristila Služba“.

Milorad Ulemek je u izjavi da je Radomir Marković krajem marta 1999. od njega tražio da „ukloni jedno lice koje trenutno svojim neprijateljskim delatnostima ozbiljno ugrožava bezbednost države“ naznačio da se sa Markovićem sreo u kancelariji Franka Simatovića

Za ubistvo Ćuruvije 11. aprila 1999. godine optuženi su bivši načelnik Resora DB Radomir Marković, bivši načelnik beogradskog centra RDB Milan Radonjić, kao i bivši pripadnici te službe Ratko Romić i Miroslav Kurak, koji je u bekstvu.

Suđenje će biti nastavljeno 18, 19. i 20. aprila, a Simatović, bivši haški optuženik, koji je zajedno sa Markovićevim prethodnikom na mestu načelnika RDB Jovicom Stanišićem prvostepeno oslobođen optužbi za zločine protiv čovečnosti tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, trebalo bi da svedoči pred Specijalnim sudom u Beogradu u sredu, 20. aprila.

U optužnici se navodi da je Simatović kum trećeoptuženog Miroslava Kuraka, kojeg Tužilaštvo tereti da je neposredni izvršilac ubistva. Simatović je osnivač i prvi komandant Jedinice za specijalne operacije, u kojoj je neko vreme radio i Kurak.

Prema podacima sa baznih stanica mobilne telefonije iz vremena ubistva, Simatović i Kurak su na dan ubistva Slavka Ćuruvije razgovarali dva puta. Radonjić je sa pomoćnikom načelnika RDB toga dana razgovarao jednom. Sam Simatović je u iskazu datom 2014. godine potvrdio da je u vreme ubistva Ćuruvije imao telefonsku komunikaciju sa Kurakom.

Milovan Popivoda: Ko je naredio Romiću da se vrati s terena?

U utorak bi trebalo da se pred sudskim većem pojavi Milovan Popivoda, bivši zamenik načelnika Druge (obaveštajne) uprave RDB. Drugooptuženi Milan Radonjić je na mesto načelnika Centra RDB Beograd (CRDB) došao upravo sa mesta načelnika Druge uprave, samo nedelju dana pre ubistva. Bio je, dakle, Popivodin neposredni pretpostavljeni.

Milovan Popivoda, bivši zamenik načelnika Druge (obaveštajne) uprave RDB, rekao je da za Romića misli da se u Beograd iz Kraljeva vratio krajem aprila. Romić je 2014. godine tvrdio da se vratio 7. aprila, baš po Popivodinom nalogu. Popivoda je izjavio da se toga ne seća

U to vreme u Drugoj upravi je radio i četvrtooptuženi Ratko Romić, na mestu glavnog obaveštajnog inspektora zaduženog za Albaniju.

Popivoda je, u izjavi datoj Tužilaštvu tokom istrage 2014. godine, objasnio da su glavni obaveštajni inspektori na početku NATO agresije, tačnije oko 1. aprila 1999, bili raspoređeni po Srbiji, gde su koordinirali obaveštajni rad na terenu. Romić je tako bio detaširan u Kraljevo.

Popivoda je rekao da za Romića misli da se vratio krajem aprila i nastavio da obavlja svoje poslove u Drugoj upravi. Romić je u izjavi, takođe iz 2014. godine, tvrdio da se iz Kraljeva u Beograd vratio 7. aprila, baš po Popivodinom nalogu. Popivoda je izjavio da se toga ne seća.

Popivoda je tvrdio i da je Druga uprava imala svoj vozni park i da  tokom rata niko nije mogao da dobije vozilo bez naloga, koji je potpisivao načelnik, a kasnije su to radili njegovi zamenici. Romić je, prema Popivodinim rečima, u mirnodopsko vreme dužio stariji BMW serije 3, a na put je otišao renoom klio. Tvrdio je da mu se Romić nije obraćao za drugo vozilo i da nije mogao nikom drugom da se obrati.

Žarković, Nikitović, Mihajlović: Koliko je bilo belih golfova?

Reč je, naravno, o belom golfu 3 iz voznog parka Devetog (pratećeg) odeljenja CRDB, koji je, prema optužnici, Radonjić obezbedio Romiću, da bi preko kolske radio-stanice mogao da prati Ćuruvijino kretanje neposredno pred ubistvo. Romić priznaje da je uzeo to vozilo, jer je njegov reno bio u kvaru. On tvrdi da je to bilo 7. ili 8. aprila, ali da je taj automobil vratio već sledećeg dana, kada je reno popravljen.

Tužilaštvo tvrdi da se primopredaja golfa odigrala 9. aprila i da je to vozilo u vreme ubistva još bilo kod Romića. Neki od ranijih svedoka su tvrdili da su u vreme tajnog praćenja Ćuruvije videli taj golf u blizini Ćuruvijinog stana.

O belom golfu će svedočiti Marko Žarković, nekadašnji rezervista RDB i kum Branka Crnog, Markovićevog pomoćnika i čoveka od poverenja. Žarković je, prema nekim tvrdnjama, u vreme bombardovanja koordinirao rad našeg RDB sa ruskom službom bezbednosti

O belom golfu se do sada mnogo govorilo na ovom suđenju, a to će biti tema i predstojećih ročišta. Već u ponedeljak će o tome svedočiti Marko Žarković, nekadašnji rezervista RDB i kum Branka Crnog, Markovićevog pomoćnika i čoveka od poverenja, koji je svedočio prošle godine.

Žarković je u istrazi tvrdio da je između 7. i 9. aprila 1999. u službene svrhe zadužio beli golf 3 dizel, sa kolskom radio-stanicom, i da ga je vratio dva ili tri meseca kasnije. Tvrdi i da je sa primopredajom bio upoznat izvesni Žika Pupavac, čiji identitet, kaže optužnica, nije utvrđen, i da ga je upozorio da golf nije u najboljem stanju jer je prethodno korišćen u Devetom odeljenju. Radonjić i Romić su u istrazi rekli da je Žarković u to vreme koordinirao rad našeg RDB sa ruskom službom bezbednosti.

Prema Žarkovićevom iskazu, njega je o ubistvu Ćuruvije neposredno posle tog događaja obavestio prijatelj koji je držao kafić u Palmotićevoj ulici, dakle u blizini mesta ubistva, nakon čega je Žarković otišao autom, kako je rekao – najverovatnije tim golfom, do tog kafića i zadržao se 10-20 minuta.

Za utorak su zakazana svedočenja Aleksandra Nikitovića i Žarka Mihajlovića, u vreme ubistva radnika u garaži CRBD. Prema Nikitovićevoj izjavi, u garaži je postojao samo jedan beli golf i njega je koristilo Deveto odeljenje. Nikitović je tvrdio da je to vozilo pre ubistva predato na korišćenje centrali RDB, odnosno pratiocima Branka Crnog, i da je vraćeno krajem 1999. godine.

U utorak bi trebalo da svedoči i Aleksandra Radojičić, bivša načelnica Sedmog odeljenja CRDB, zaduženog za prisluškivanje, koja je izdala nalog da se posle ubistva sluša Ćuruvijin kućni telefon.