U Turskoj posle domaćih na udaru i strani mediji

Nakon što je posle neuspelog puča stavila katanac na 130 medijskih kuća, Ankara stranim dopisnicima spočitava zlonamerno izveštavanje

U masovnim obračunima koji su usledili posle neuspelog vojnog puča u Turskoj sada su se na udaru našli, pored domaćih, i strani mediji koji se optužuju da lansiraju površnu, pogrešnu, zlonamernu sliku o najnovijim zbivanjima u Ankari. Oni navodno podržavaju islamskog ideologa Fetulaha Gulena koga u Ankari optužuju da je u julu iz Pensilvanije gde živi povlačio konce u pobuni protiv vlade.

To izaziva zabrinutost i u zemlji i u svetu pošto je to ozbiljan nasrtaj na slobodu izražavanja i na položaj novinara.

Premijer Binali Jildirim je u Istanbulu izjavio da strani mediji lansiraju „crnu propaganda” protiv njegove zemlje posle neuspelog vojnog udara koji je pokušan 15. jula. Njihov cilj je da prikažu Tursku kao nestabilnu zemlju, kao i „da je u Turskoj rat, da u njoj ne postoji vladavina prava, da građani svakodnevno ginu”.

„Turska ne zaslužuje takav tretman”, izjavio je premijer Jildirim ali nije imenovao strane medije koji, kako tvrdi, plasiraju krivu sliku o njegovoj zemlji. On, međutim, nije propustio priliku da optuži imama Fetulaha Gulena, glavnoosumnjičenog pučistu, da stoji i iza „prljave propagande”stranih medija. Premijer, međutim, nije objasnio kako je verski propovednik uspeo da „kupi” vodeće američke, nemačke i britanske listove koji kritikuju vladu u Ankari zbog čistki u kojima se pod istragom našla armija od 70.000 ljudi dok je dosad pritvoreno više od 30.000 građana.

Turska nije u ratu, i tu je premijer Jildirim u pravu, ali u njoj se svakodnevno broje mrtvi i ranjeni. Zemlja je u dubokom previranju, koje je započelo još sredinom 2015. godine, kada su obnovljeni sukobi između snaga bezbednosti i zabranjene Radničke partije Kurdistana (PKK) koja se sa prekidima decenijama bori za autonomiju svoga naroda. U poslednjim sukobima „neutralisano” je, kako se zvanično tvrdi, sedam hiljada „kurdskih terorista”. Istovremeno je stradalo 600 pripadnika vojske i policije.

U obračunima tokom neuspelog puča u noći između 15. i 16. jula poginulo je 240 lica dok je lakše ili teže ranjeno više od 2.200.

Vlada je od prvog dana počela da se obračunava sa novinarima. U Turskoj je posle 15. jula, privremeno ili trajno stavljen katanac na više od 130 medijskih kuća: 46 nacionalnih i lokalnih listova, šesnaest TV stanica, 23 radio stanice, petnaest magazina, tri novinske agencije, 29 izdavačkih i distributivnih kuća. Na toj listi su se našli tiražni listovi kao što su „Zaman”, „Taraf”, „Bugun”, kao i poznate TV stanice – Kanal turk i Samajloglu. Pritvoreno je više urednika i novinara, koji su navodno imali konkretnu ulogu u pripremanju vojnog udara. Među njima su i u Turskoj poznata pera. To najverovatnije neće biti konačan spisak. U strahu od progona neki su pobegli iz zemlje.

Mediji su poslednjih godina često bili na udaru vlastodržaca u Ankari ali sadašnje čistke se odavno ne pamte . „Novinari se ne hapse zbog pisanja već zbog saradnje i podrške koju pružaju teroristima”, pokušava predsednik Redžep Tajip Erdogan da objasni progone onih koji žive od pera. Oni poslednjih meseci stradaju zbog „teroriste” Gulena, a ranije su hapšeni zbog navodne podrške kurdskim separatistima.

Na udaru stranih medija dosad je pre svih bio predsednik Tajip Erdogan zbog „sultanske” vladavine i nemilosrdnog obračuna sa građanima koji mu ne aplaudiraju. U poslednje vreme u tome su prednjačili nemački novinari i njegov kabinet u Ankari je najavio da će protiv njih podneti tužbe.

 Foto: rabiaplatform.com