Ućutkivanje interneta na turski način

Trenutno je u Turskoj blokirano 45.000 internet stranica. Cenzurisane su pornografske stranice, stranice umetnika, muzičara, novinara… Turska internet zajednica pokušava da se odbrani – bez većeg uspeha.

Maskirana osoba cilja svojom praćkom na posetioca – srećom se radi samo o grafitu u kancelariji turskog hakerskog udruženja Alternatif Bilişim. Šarena subkulturna scena mladih tu je okružena sivim betonom istambulske poslovne četvrti. Hackerspace – tako aktivisti nazivaju svoje prostorije i njih nije lako naći. One se nalaze u azijskom delu grada, u Kadıkju, kvartu u kojem živi i radi istambulski srednji sloj – tamo će turisti teško zalutati.

Iza Iraka i Kine

Alternatif Bilişim u prevodu znači nešto kao alternativna komunikacija. U udruženju su se okupili kompjuterski stručnjaci, studenti i profesori. Ali Riza Keleš je programer i od prvoga dana član udruženja. „Mi se ne smatramo hakerima, a još manje državnim neprijateljima. Mi smo organizacija koja se zalaže za građanska prava, za digitalna prava građana i borimo se protiv sve većeg nadzora interneta u Turskoj“, kaže on. Ali to je gotovo bezizgledna borba.

Na listi medijskih sloboda Reportera bez granica, Turska je na 154. od ukupno 180 mesta, iza Iraka i Kine. Jedan od razloga za to je novi, dalekosežni zakon o internetu koji je stupio na snagu u martu 2014. On dozvoljava turskom nadzornom telu za telekomunikacije (TIB) da bez sudskog naloga blokira stranice sa sadržajima koji su „štetni, seksualno provokativni, koji veličaju nasilje i koji su uvredljivi“ – radi se o vrlo rastegljivom paragrafu.

„Ne znamo čak ni koliko je tačno stranica blokirano. Pre su postojale sudske odluke na osnovu kojih je neka stranica blokirana i one su bile dostupne javnosti. Danas se sve događa bez znanja javnosti pa možemo samo procenjivati o kojoj se brojci radi“, kaže Ali Riza Keleš. Na stranici www.engelliweb.com izlistane su sve stranice za koje se zna da su nekada bile blokirane. Na toj listi se pored stranica s pornografskim sadržajem, blogova i informativnih portala nalaze i popularni teškaši poput Gugla, Tvitera, Jutjuba…

Diktatorske metode

Članovi udruženja Alternatif Bilişim deluju rezignirano kada govore o mogućnostima borbe protiv strogog nadzora interneta. Šta možemo učiniti, pitaju se. Prošle godine su u celoj zemlji održavali konferencije i učestvovali u organizovanju protesta kako bi privukli pažnju javnosti na opasnost od pooštrenja zakona o internetu – bez uspeha. Na svojoj internet stranici pokazuju kako se legalnim putem može izbeći cenzura, recimo pomoću mreža za anonimizaciju kao što je Tor ili preko posebnih servera u inostranstvu. Ali te mere su komplikovane – Alternatif Bilişim ne može da dopre do širokih masa.

Aktiviste za slobodu interneta još više boli što moraju gledati kako vlada – a pri tom je Turska formalno demokratska pravna država – uspeva tako snažno da kontroliše mrežu. Kako ne raspolaže sredstvima klasične diktature, poseže za denuncijacijom. „Hiljade dobrovoljaca pomažu vladi u pronalaženju kritičnih sadržaja na internetu“, tvrdi Ali Riza Keleš: „Znam i da je vlada – a posebno vladajuća stranka AKP – angažovala agencije za socijalne medije da nadgledaju mrežu.“

Strah od reprize parka Gezi

Cenzura interneta projekt je islamističko-konzervativne vladajuće stranke AKP. Povod za nju su bili protesti oko parka Gezi koje su tradicionalni, konvencionalni mediji u početku ignorisali. Stanovništvo se stoga informisalo preko društvenih mreža kao što su Tviter i Fejsbuk i po prvi put je dovelo vladu u ozbiljne probleme. Novi zakon o internetu bi trebalo da spreči da se to ponovi.

Svaka kritika vlade sada znači kršenje prava vladajućih. Već bi i vic ili neka pogrešno shvaćena izjava mogli biti dovoljni za zabranu. Pravnik i stručnjak za internet Jaman Akdeniz s istambulskog univerziteta Bilgi govori o ovim merama kao o cenzuri Orvelovskih razmera. Ali Riza Keleš situaciju u Turskoj opisuje ovim rečima: „Pre si znao kada je neka stranica bila blokirana i znao si šta je razlog. Danas se cenzurišu stranice i svi se pitaju: zašto baš ove?“

U avgustu se u Turskoj održavaju predsednički izbori. Članovi Alternatif Bilişima strahuju od najgoreg – da premijer Erdogan postane predsednik i tako zacementira svoju vlast.

Za originalni teksta na Dojče vele sajtu kliknite ovde.