Ukidate li istraživačko novinarstvo?

U žalbi Višem sudu napisano je da je presuda nezakonita, kontradiktorna, nerazumljiva, kao i da sadrži uglavnom Subotićeve navode iz tužbe

Punomoćnik “Monitora”, advokat Aleksandar Đurišić podnio je žalbu na presudu kojom je odlučeno da je taj nedjeljnik ukaljao ugled biznismenu Stanku Subotiću Canetu, objavljivanjem teksta u “U mreži”.

U žalbi Višem sudu napisano je da je  presuda nezakonita, kontradiktorna, nerazumljiva, kao i da sadrži uglavnom Subotićeve navode iz tužbe.

Advokat je naveo da su novinarke jasno objasnile kako su došle do zaključka da Subotić kontroliše  firmu Caldero, što je napisano u tekstu.

On je pojasnio da  novinarke taj sud zasnivaju na činjenici da je Canetova firma „Futura plus“ osnovana od strane tri firme, u vlasništvu tužioca i četvrte Caldero, iz čega izvode zaključak da se radi o međusobno povezanim firmama, koje povezuje jedna osoba – Subotić.

„Prvostepeni sud pokušava da nametne nepoznatu praksu, da novinari tek kada su 100 odsto  utemeljili činjenicu na javnim registrima, mogu da je objave… Pred sudom se dokazuje istina, a u novinama su dovoljne, sumnje i dileme. Dakle, novinaru je dovoljno da je imao osnov da vjeruje. Bitno je da nije izmislio i plasirao potpunu neistinu“, punomoćnik Monitora, advokat Aleksandar Đurišić.

Đurišić  pita kako je moguće da dođu do izvoda firme koja je registrovana u inostranstvu i konstatuje da, kada bi se tako pisali tekstovi, istraživačkog novinarstva ne bi bilo.

„Prvostepeni sud pokušava da nametne nepoznatu praksu, da novinari tek kada su 100 odsto  utemeljili činjenicu na javnim registrima, mogu da je objave… Pred sudom se dokazuje istina, a u novinama su dovoljne, sumnje i dileme. Dakle, novinaru je dovoljno da je imao osnov da vjeruje. Bitno je da nije izmislio i plasirao potpunu neistinu“, istakao je advokat.

Đurišić u žalbi dodaje i da nije tačno da novinarke nisu pokušale da kontaktiraju Subotića…

„Sud nije cijenio sadržaj reagovanja tužioca, koji iznosi najteže uvrede i kvalifikacije na račun tuženih: ‘List čiji ste izvršni direktor je prostor gdje samozvani stručnjaci, međunarodni prevaranti, korumpirani crnogorski lideri, pa čak i dokazani kriminalci… Vaša lična ostrašćenost… Vaših ličnih frustracija…’. Sud pojmovno ne razlikuje reagovanje o činjenicama, od uvreda i prijetnji kojim obiluje ovaj dokaz. Ovakvi tekstovi i reagovanja nijesu uopšte predviđeni Zakonom o medijima za objavljivanje“, smatra advokat.

Sutkinja podgoričkog Osnovnog suda Ana Delić je nedavno odlučila je da su novinarke “Monitora” povrijedile čast i ugled Subotića objavljivanjem teksta u kome ga povezuju sa najuticajnim osobama i kompanijama u Crnoj Gori.

Subotić je tužio izvršnu direktoricu tog nedjeljnika Milku Tadić-Mijović i novinarku Milenu Perović Korać, i tražio euro za naknadu štete, ali i objavu presude na naslovnoj strani lista, kao i na internet stranici “Monitora”.

To je druga presuda u tom sporu, nakon što je sličnu presudu već jednom ukinuo Viši sud.

Advokat Đurišić: Sutkinja ne zna šta su bahanalije

Advokat se u žalbi osvrnuo i na to da sud nije dao ocjenu, kako mu je naložio Viši sud, da odluči šta bahanalije znače za širu javnost u sredini u kojoj je objavljen, “jasno sugerišući ukidnim razlozima da taj termin ima više značenja”.

„Dakle prvostepeni sud ne zna šta u konkretnom slučaju znače bahanalije, ali zaključuje da je to nešto privatno. Kako to zna, kada ne kaže šta u konkretnom slučaju znači ta riječ, kako joj je naložio Viši sud. Izvor za bahanalije tužiljama je predmet pred ovim istim sudom i iskazi svjedoka, u postupku S. Č. Ni o tome nema razloga, a  iskazi tužilja u tom smislu su skoro identični“, naveo je Đurišić.