Umetnici Saudijske Arabije užasnuti smrtnom presudom pesniku Ašrafu Fajadu

Ašraf Fajad, pesnik nedavno osuđen na smrt obezglavljivanjem u Saudijskoj Arabiji, preneo je iz zatvorske ćelije prostu, ali sumorno poruku svetu

„Ja sam umetnik i želim slobodu“, rekao je prošle nedelje Fajad (35) preko telefona u razgovoru sa kolegama iz umetničkog kolektiva Edge of Arabia, koji zagovaraju njegovo puštanje zajedno sa brojnim drugim umetničkim grupama i organizacijama za zaštitu ljudska prava.

Fajad je optužen za svetogrđe pisanjem knjige ljubavne poezije koja navodno sadrže ateističke stavove i zbog blasfemičnih komentara izrečenih u jednom kafiću u Abi 2013. godine.

Avangardni slikar i cenjeni kustos čija je porodica palestinskog porekla i koji nije državljanin ove zemlje, Fajad je optužen i za nezakonite odnose sa ženama. Prvobitno je 2014. godine osuđen na četiri godine zatvora i 800 udaraca bičem, ali je njegova žalba odbačena i ponovo je završio na sudu. On negira sve optužbe.

„To je prilično šokantan slučaj“, kaže Adam Kugl, istraživač Hjuman rajts voča iz Jordana koji je video i verifikovao sudske dokumente Fajadovog slučaja. Kugl kaže da Fajad ima pravo da se žali na optužbu.

„Ovaj gospodin praktično je osuđen na smrt na osnovu analize nekih ljubavnih pesama napisanih pre mnogo godina, koju su izvršile verske vlasti i zaključile da one sadrže ateizam i još mnogo toga“, kaže Kugl. „Činjenica da su ovi ništavni dokazi doveli do krivične presude, pa još smrtne kazne, govori vam koliko su problematični neki vidovi saudijskog krivičnog sistema.“

Odluka sudije bila je toliko drastična da je Fajadovog oca udarila kap kad je saznao za presudu sinu; Fajadovi prijatelji potvrdili su za VICE da je stariji Fajad preminuo prošle nedelje.

„Bio sam užasnut Fajadovom smrtnom kaznom“, kaže Kristofer Stoun, stručnjak za arapsku književnost koji vodi arapski program na Hanterovom koledžu u Njujorku. „U startu je apsurdno da se stvari za koje je optužen u Saudijskoj Arabiji smatraju zločinom. Smrtna kazna je divljačka reakcija na zločin.“

U Saudijskoj Arabiji, iskonski puritanskoj zemlji u kojoj mnogim vidovima života upravlja verski zakon šerijat, cenzura je svakodnevna pojava i umetnici moraju da vode računa da ne krše određene propise kako se vlast ne bi ostrvila na njih. Fajadov slučaj, koliko god ekstreman bio, ukazuje na opasnost preispitivanja konvencija. U januaru je jedan liberalni bloger bio kažnjen bičevanjem zato što je doveo u pitanje ljude na vlasti, a vrlo malo njih spremno je da rizikuje projekciju filmova bilo koje vrste u javnosti.

Smrtna kazna je šokantno uobičajena pojava u ovoj zemlji — prema informacijama Amnesti internešenela, do početka novembra 2015. godine izvršeno je najmanje 151 pogubljenje, što je najveći broj još od 1995. godine. Ljudi mogu biti osuđeni na smrt zbog prestupa koji variraju od svetogrđa do dilovanje droge.

„Verske vlasti u Saudijskoj Arabiji uspele su da uguše širenje slobodarskih ideja u društvu“, objašnjava Kugl, stručnjak Hjuman rajts voča za Bliski istok. „Uspele su da zavedu veoma hijerarhijski organizovanu, vrlo homogenu priču o tome šta je društvo i kako ono treba da izgleda. Vlasti su netolerantne prema različitom mišljenju. Kad se umetnici suprotstave svemu tome i jednoj takvoj sili, to im veoma, veoma zagorčava život. Glas umetnika se guši sistematski već dugo, dugo godina.“

Nouf Alhimiari je 23-godišnja saudijska feministička konceptualna fotografkinja iz lučkog grada Džede koju je verska država sputala u svakom aspektu njenog rada. „To je više od cenzure“, kaže ona. „Svuda je na snazi zabrana fotografisanja“, dodaje ona. „Ljudi nose nidžab, ali se i dalje boje da budu fotografisani. Ovde se fotografije koriste protiv vas.“

Alhimiari, čije su se fotografije našle na izložbi koju je 2013. godine postavio Fajad, saznala je za njegovu kaznu prošle nedelje preko Tumblr-a, zato što saudijski mediji nisu objavili vest o tome. S obzirom na napetu atmosferu u kojoj umetnici stvaraju u ovoj zemlji, Alhimiari nije bila preterano iznenađena ovom sudskom odlukom.

Iako je ženama prvi put ove godine dozvoljeno daglasaju na saudijskim opštinskim izborima, zabranjeno im je da izlaze u javnost bez muške pratnje i prisiljene su da prikrivaju veći deo tela. Ova vrsta ideologije ima veliki uticaj i na svet umetnika.

Alhimiari se jednom prijavila za izložbu serije fotografija o ženama snimljenim u javnosti koje su pokazivale šta obično nose ispod svojih abaja ili nidžaba. Kustos je odbacio tu ideju iz straha da će uznemiriti vlast. Da bi izbegla mešanje vlade u svoj rad, Alhimiari uglavnom izlaže van domovine, na mestima kao što su Britanski muzej u Londonu ili izložbeni prostori po Veneciji.

„Zaista sam tužna što ne mogu da prikažem svoj rad ovde, što ne mogu slobodno da govorim o stvarima o kojima želim nešto da kažem“, ističe ona. „Ponekad čak i kad želim da objavim neki komentar na društvenim mrežama, moram dobro da razmislim i promislim sme li to svako da pročita dok boravim u Saudijskoj Arabiji.“

Ministarstvo za kulturu i informacije — vladino telo zaduženo za propise o svim javno izloženim umetničkim delima u zemlji — upravlja saudijskim umetničkim svetom čvrstom rukom. Ministarstvo ide tako daleko da vrši inspekciju na licu mesta pre otvaranja izložbi. Kritikovanje religije i kraljevske porodice apsolutno je zabranjeno u svakom mediju, a kažnjivo je zatvorom, bičevanjem, pa čak i smrću.

Početkom ove godine Ministarstvo je pred otvaranje umetničke izložbe cenzurisalo Basmah Felemban, saudijsku konceptualnu multimedijalnu umetnicu, zato što je u jednoj svojoj instalaciji citirala stih iz Kurana.

„Rečeno mi je da Kuran ne sme da se pojavi u umetničkom delu“, objašnjava Felemban (22), koja trenutno živi u Londonu i radi sa britanskim arhitektama na uvođenju saudijskih umetničkih dela u javni prevoz u Džedi.

„Kad ste rođeni tamo, prosto odrastete sa prirodnom sposobnošću da filterišete sopstvene misli tako da ih ljudima predočavate na jedan poseban način, koji neće uvrediti nikoga i dovesti vas u opasnost“, kaže ona.

Pogledajte i VICE film: Evropa ili smrt: Bekstvo iz Sirije