Urednik Kikindskih priveden iz osvete

Policajac pokušao da ponizi i veže lisicama urednika, koji je pisao o njemu

Danas, nešto posle 12 sati, u redakciju Kikindskih došla su dvojica saobraćajnih policajaca da me privedu, odnosno sprovedu do stanice, a potom u zrenjaninski zatvor, jer nisam platio saobraćajnu kaznu od 8.000 dinara. Zamolio sam ih da sednu i da mi daju pola sata da se snađem i uplatim kaznu, ali policajac mi je rekao da je sad kasno. Rekao sam im da moram da odem do kuće, jer su mi deca sama i čekaju me, pošto mi je supruga poslom u Beogradu, ali policajac koji mi se obraćao samo je odbrusio da će oni obavestiti Centar za socijalni rad da zbrinu decu.

Potom sam se obukao i krenuo sa njima, ali kad smo izašli na ulicu ispred redakcije taj nadrkani policajac mi je rekao da ispružim ruku da bi mi stavio lisice. Odbio sam i rekao da nema potrebe da me veže, jer niti se opirem niti sam kriminalac koji im može bilo kako nauditi. On je potom rekao da je takva naredba i da mora da me veže. Ali, ja nisam hteo da ga poslušam. Onda je iz kola izašao treći saobraćajni policajac, i on i onaj drugi što je sve vreme ćutao, su mi rekli: „Hajde, uđi u kola, nećemo ti stavljati lisice“. Međutim, nadrkani je povikao da nema pogađanja i da će mi staviti lisice makar i silom. Onda sam im se otrgao i potrčao. Nisam zaista mislio da im pobegnem i usporio sam nakon dvadesetak metara. Nadrkani je počeo da me stiska, želeći da me sruši, ali su ga ova dvojica normalnija sprečila, a jedan je viknuo „Kambiću, smiri se“. Potom su me zamolili da ne pravim scenu na ulici. Ponovljao sam da im neću da dozvolim da me vežu, a jedan je rekao: „Nećemo, samo uđi u kola“. I ja sam ušao bez ikakve prisile.

A kad je taj nadrkani ušao u redakciju pomislio sam da je to taj Kambić, o čijem sam „radu“ pisao u novinama, ali nisam bio siguran. Nakon što sam čuo to prezime, sve mi je bilo jasno – Kambić je rešio, uz odobrenje svoga šefa i ko zna čije sve huškanje, da mi se osveti i da me javno ponizi vodeći me vezanog kao kakvog razbojnika.

U stanici saobraćajne policije sam proveo nepuna tri sata. Dežurni me je odmah po ulasku pitao što nisam platio kaznu kada su došli po mene, a ja sam mu rekao da mi Kambić to nije dozvolio. Potom je došao moj advokat, njemu je dežurni dao podatke za uplatu i kazna je kroz pola sata bila plaćena.

Onda je došao zamenik načelnika Saobraćajne policije. Pitao sam ga je li normalno ovo što rade, da li je normalno da me vezanog sprovode kroz grad zbog neplaćene saobraćajne kazne, a on je slegnuo ramenima i rekao da su takva pravila službe.

Zadržan sam posle toga kako bih bio saslušan jer sam „ometao ovlašćena službena lica (OSL) u obavljanju poslova bezbednosti“. Protiv mene će podneti prijavu pošto „postoji sumnja da sam se oglušio o naređenje OSL Kambić Dejana“ i tako učinio krivično delo. Na tom saslušanju sam u svoju odbranu rekao da se nisam opirao privođenju, da sam mirno krenuo sa policajcima, ali da nisam dozvolio da mi stave lisice, jer nije bilo nikakve potrebe za takvom merom, što mogu da potvrde druga dva policajca. Naveo sam i da sam potrčao samo da bi do kraja ogolio nameru policajca Kambića da me javno, na sred ulice u centru grada, ponizi.

Nakon toga su me pustili.

Željko Bodrožić, urednik Kikindskih,
28.12.2015.

 Foto: Medija centar Beograd