Uz jasnija pravila i jasniji tokovi novca

„U Srbiji je moguće utvrditi koliko elektronski mediji daju novca državi da bi mogli da rade i koliko sredstava direktno dobijaju od države, ali bi podaci o tome trebalo da budu prikazani na pristupačniji način i uz ažuriranja na mesečnom nivou“, saopštili su juče predstavnici Transparentnosti Srbije na konferenciji za novinare

Takođe ističu da se postavljena pravila uglavnom poštuju, ali da nisu dovoljno razrađena, kao i da je potrebno izraditi i objaviti obrazloženja za odluke koje se tiču finansiranja države od medija i medija od države, navodi se u izveštaju Transparentnosti Srbije o tokovima medijskog novca i ulozi Regulatora elektronskih medija (RRA i REM) što je bila tema konferencije.

Kako je rekao programski direktor TS Nemanja Nenadić, u okviru Zakona o radiodifuziji bilo je predviđeno da se svi viškovi, odnosno suficit uplaćuje u budžet države i rasporedi za tačno određene namene, a da u praksi nije moglo da se ustanovi da je to poštovano i veliko je pitanje da li su norme bile primenjive.

Nenadić je kazao da je trend da prihodi i rashodi RRA imaju „opadajući niz“ naročito u poslednje dve godine i da je od 2010. godine smanjena količina novca kojim je RRA raspolagala sa oko 4,2 mliona evra na 3,7 miliona evra u 2014.godini.

Ostvareni prihodi RRA su svake godine bili veći od planiranih, ali su već godinama u padu.

Isto tako i rashodi RRA imaju trend opadanja pri čemu je očigledan trud da se postignu uštede naročito 2013, 2014. godine, a najveći realan pad troškova je u poslednjih pet godina zabeležen kod zarada i stalnih troškova.

Suficit, odnosno viškovi koji treba da se uplaćuju u budžet 2010. godine iznosili su blizu 800.000 evra, a prošle godine oko pola miliona evra.

Nenadić je kazao da RRA ne ispunjava u potpunosti standarde transparentnosti, ali da, generalno gledano spada među bolje institucije po pitanju količine objavljenog materijala i ažurnosti.

Kada je reč o naknadama koje elektronski mediji uplaćaju REM, odnosno RRA, budući da je reč o obavezi svakog nosioca dozvole, trebalo bi ih objavljivati na sajtu informacije o tome da li se ta obaveza poštuje, rečeno je na konferenciji.

Isto tako bi i Ministarstvo kulture i medija trebalo da objavljuje redovno podatke o uspešnosti programa koji su bili sufinansirani iz budžeta, navodi se u izveštaju.

Generalni sekretar Regulatornog tela za elektronske medije Nenad Janković kazao je da to telo od osnivanja do danas nije povećalo naknade koje plaćaju mediji.

Kako je kazao svi emiteri koji imaju dozvole za nacionalnu frekvenciju kasne sa uplatama za to u proseku oko mesec dana.

Janković je rekao da ne kasne jedino RTV Pink, koja je ta sredstva uplatila do kraja godine, kao i B92 i Prva televizija.

Na konferenciji je rečeno da predstojeću sistematizaciju radnih mesta u REM bi trebalo iskoristi da se što preciznije utvrde i obrazlože potrebe za ljudstvom, kao i način angažovanja.

Takođe Transperentnost Srbije upozorava da se naknade koje plaćaju mediji već godinama realno smanjuju, a uskoro se primenom Zakona o elektronskim komunikacijama može očekivati njihovo svođenje na pokrivanje nužnih troškova rada Regulatora.

U izveštaju Transparentnosti Srbije navodi se da je tokom ranijih godina u odsustvu pravila za finansiranje programa u oblasti javnog informisanja doneto nekoliko akata koji su uređivali tu oblast na raznim nivoima vlasti, ali su te norme bile nedovoljne da otklone rizike od nastanka korupcije.

Glavni problem je, kako navode, velika diskrecija koja postoji kod donošenja odluka o tome šta će biti finansirano, u kojoj meri i na osnovu kojih kriterijuma će biti podeljena sredstva za određene programe.

Sprovođenje projekta za izradu ovog izveštaja podržala je Fondacija za otvoreno društvo Srbije.

 Foto: Medija Centar Beograd