„Set medijskih zakona nije tražio Brisel, već su proizvod sprege domaćih tajkuna i stranih investitora koji se nadmeću za vlast i podelu tržišta“, tvrdi Dragana Čabarkapa, predsednica Sindikata novinara Srbije.
„Prema informacijama iz Ministarstva kulture Nacrt zakona o javnom informisanju i Nacrt zakona o elektronskim medijima biće u četvrtak na sednici vlade i tek tada ćemo dobiti predloge koji se upućuju u skupštinsku proceduru“, istakao je juče Milan Petković, predstavnik Sindikata novinara Srbije (Sinos). Petković je, na stručnom dvodnevnom seminaru u organizaciji Sinosa i Evropske federacije novinara (EFJ) izrazio očekivanje da će predlagači poštovati zajedničku platformu o reformi medijskog zakonodavstva koju su 17. septembra 2013. godine usvojili Udruženje novinara Srbije UNS), Sinos, Kragujevačka inicijativa i ZUM.
„Radi se o asocijacijama koje zastupaju interese 95 odsto medija i novinara u Srbiji. Mi smo tražili da medijski zakoni idu u paketu, a ne parcijalno kao što se dešava, i predložili da se u Zakonu o javnom informisanju za medije iz budžeta lokalnih samouprava izdvaja najmanje dva procenta godišnje“, kazao je Petković. Dodaje da prema najnovijim saznanjima ovaj predlog nije „ušao“ u zakonski predlog, ali očekuje da će se kroz daljnju skupštinsku proceduru i amandmane uvažiti ova promena.
„Stanje nakon privatizacije u medijima je katastrofalno, od 56 privatizovanih medija, samo je jedna uspešna i to u Radio Srbobranu sa dva zaposlena.Veliki broj ugovora je poništen, mnogi mediji ugašeni, mnogi preživljavaju, a sindikati desetkovani. Primer TV Pirot je indikativan, kupac je bio građevinar iz Babušnice, koji je prvo rekao – to što vi raditi, može da radi moja baba, ostao je dužan 11 plata, doprinose nije plaćao, ni vodu, struju, frekvenciju…
Država je poništila privatizaciju, ali je ova kuća na rubu egzistencije. Dragica Pavlović je životom platila borbu za TV Pirot. Sa druge strane TV Vranje je danas prva televizija koja se u potpunosti digitalizovala, plate su solidne. Slične pojave očekujemo u Nišu, Kragujevcu, Boru, Leskovcu, vidimo da je krenula hajka na medije, a ukoliko se to ukine, imaćemo brisan prostor i svi ćemo gledati nacionalni dnevnik, a na jugu će oko četiri miliona stanovnika ostati bez svojih medija“, upozorava Petković. Prema rečima Dragane Čabarkape, predsednice Sinosa, Brisel traži transparentnost vlasništva i tržišta, a to je, smatra ona, upravo najveći problem medijske scene. Čabarkapa ocenjuje da se sada tačno ni ne zna koliko osoba radi u medijima, jer mnogi vlasnici drže radnike na crno, ne prijavljuju ih. „Pitamo se zašto je obmanjivana javnost, jer tražimo isto što i EU transparentnost i struktura vlasništva medija, kao i da se prezentuje izveštaj pokojne Verice Barać, koji jasno ukazuje na pritiske i rasprostranjeni kriminal“, navodi ona. Na jučerašnjem skupu je govorila i Vera Tomović, pravni zastupnik Sinosa. Ona kaže da će Primena novog zakona o radu dovesti do najvećeg problema, jer će svi kolektivni ugovori prestati da važe nakon šest meseci. To je direkni udar i na sindikate i na prava radnika.
„Ukoliko se donese set medijskih zakona i ukoliko država izađe iz vlasništva medija, bez posla će ostati oko 4.000 radnika, pre svega u regionalnim i lokalnim medijima“, procenjuje Dragana Čabarkapa.
„Obavezno će svi menjati i ugovore o radu, sa novim klauzulama o minulom, manjem minulom radu, uz strože uslove povrede radnih obaveza. Veliko je pitanje šta će gazde učiniti sa honorarnim saradnicima, što je fleksibilna forma“, tvrdi Tomović. Ona dodaje da se u medijima najviše krši obaveza isplate zarada i doprinosa, te da još uvek nije regulisan sve češći oblik rada od kuće.
Domaći tajkuni jači od Brisela
„Ukoliko se donese set medijskih zakona i ukoliko država izađe iz vlasništva medija, bez posla će ostati oko 4.000 radnika, pre svega u regionalnim i lokalnim medijima“, procenjuje Dragana Čabarkapa. Ona tvrdi da na tome ne insistira Brisel, već domaći i inostrani tajkuni i investitori. Najviše će da budu pogođeni mali gradovi, Bosilegrad, Bela Palanka, Babušnica i kada se ugase ti mediji oni neće imati nikakvu informaciju. U rukama joj je jučerašnji „Kurir“ sa natpisom da je gazda „izbacio“ 306 ljudi na ulicu. Skupu, koji se nastavlja danas, prisustvovala je Renate Šreder, direktorka Evropske federacije novinara (EFJ), Negoslav Stanković, državni sekretar Ministarstva rada i Dragan Marjanović, generalni sekretar Konfederacija slobodnih sindikata.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.