Zakoni dobri, mediji sve gori

Kako je moguće da posle više od godinu dana od usvajanja seta medijskih zakona ponavljamo da su oni dobri, a stepen medijskih sloboda i medijskog kvaliteta nikada nije bio gori, ocenila je danas profesorka Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević i poručila da nad tim nema sleganja ramena ili okretanja glave

Mi smo usvojili set medijskih zakona, a svi indikatori medijskih sloboda i kvaliteta su u padu, rekla je Milivojević na okruglom stolu Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM). Ona je ocenila da indikatori urušavanja medijskih sloboda i kavliteta dolaze iz istih krugova odakle stižu i pohvale medijskim zakonima.

Milivojević je ukazala da sve pohvale koje stižu medijima u ovogodišnjem izveštaju Evropske komisije se tiču poglavlja 10 koja se bavi poštovanjem autorskih prava, digitalizacijom, dok su sve kritike u poglavlju 23 koje se, između ostalog, bavi medijskim slobodama i medijskim kvalitetom. To znači da mediji postaju sve bolji kao industrija, sve bolji svojim vlasnicima, a sve gori kada je reč o nama građanima, naglasila je Milivojević.

Prema njenim rečima, set medijskih zakona oglasio je „drugi talas“ medijske tranzicije koji je fokusiran na izgradnju medijskog tržišta. Milivojević je ocenila i da je privatizacija medija „skandalozno vođen proces“ koji je devastirao medijski pejzaž.

Šta je bio cilj?

Cilj je bio svojinska transformacija, proces promene vlasništva i drugačijeg načina funkcionsanja medija, a ovde se to svelo na „ko će šta da kupi i ko je čiji vlasnik“, kako rasporediti interesnu teritoriju po partijskoj liniji i sačuvati klijentelističku strukturu, rekla je Milivojević. Milivojević je dodala da i prvi talas raspodele državne pomoći „vrišti i pokazuje da što-šta nije u redu“.

Ona je ukazala da se Srbija pridružila grupi centralno-evropskih država u kojem se pokazalo da je „slobodno tržište jednako slobodni mediji“ iluzija.

Milivojević je postavila i pitanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, napominjući da je zakonom predviđen javni interes medijskog sadržaja, a ne medijske politike. Kao primer navela je televiziju Pink koja se pretvorila u privatni javni servis.

Docent na Filozofskom fakultetu Jovo Bakić ocenio je da bi novinari i intelektualci trebalo da budu agenti svih građana, da rade u interesu javnosti, navodeći da su u Srbiji takva tri primera Brankica Stanković, Olja Bećković i Danica Vučenić.

Bakić je, govoreći o ukidanju emisije Olje Bećković „Utisak nedelje“, ocenio da javnost nije shvatila da je ukinuta emisija koja je u najboljem interesu same javnosti. To znači da javnost nije odgovorna prema sebi i da nije zrela. Javnost ne brani one koji brane interes javnosti, građani su u stanju maloletnosti, upozorio je Bakić.

Bakić je dodao da u Srbiji postoji sprega autoritarne vlasti i oligarhijskih struktura, „što je najgora mogućnost“. Kada imate autoritarnu vlast, onda znate da su mediji ili u službi vlasti ili su protiv, ali ako imate spregu autoritarne vlasti i oligharijskih struktura, znači da imate simulaciju demokratije, gde zapravo višestranački sistem služi kao ikebana, rekao je Bakić.

Uživate u srećnim, ružičastim televizijama, zaglupljujete se rijaliti programima i intelektualno i moralno ste otupeli. Tabloidi prenose ono što se dešava u kući „Velikog brata“ na ružičastim i srećim televizijama i građani su, valjda, srećni i valjda im tako treba, rekao je Bakić.

Bakić je rekao da ako nema profesionalnih novinara i hrabrih medija postojaće intelektualno i moralno otupela javnost. Bez zrele i odgovorne javnosti ne možete imati demokratsko društvo. Bez profesionalnih novinara i hrabrih medija nema demokratskog društva, poručio je Bakić.

Advokat Slobodan Kremenjak rekao je da je tržište slobodno ako se sa konkurencijom „tučeš nižom cenom i boljim kvalitetom“.

Meni se čini da ovde konkurišeš time što si bliži vlasti. Nije slobodno ni tržište, a ni mediji, dodao je on.

Sada, na isteku prve godine primene modela projektnog finansiranja medija, prilika je da vidimo da li je to očekivano ili se izrodilo u nešto drugo, rekao je Kremenjak i napomenuo da nema čarobnog pravilnika koji bi jednom za svagda rešio probleme medijskog sektora.

Treba pričati o načinima i mehanizmima ispravljanja nedostaka koje smo uočili u primeni, rekao je on.

Kremenjak je istakao i da je prošle nedelje na sajtu Evropske komisije video da Unija godinama naručuje studije u kojima treba da se nađe rešenje za uočene nedostatke u sprovođenju medijskog zakonodavstva.

Da li je naše ministartvo naručilo neku studiji da li to što smo usvojili se primenjuje i kakvi su mehanizmi za otklanjanje nedostataka, upitao je Kremenjak.

On je podsetio da se najavljivalo da će ove 2015. godine početi izrada nove Medijske strategije, a ne vidi da se počelo sa radom.