Zašto RTS hoće da TV prenose skupštinskih sednica preseli na Treći kanal

Maja Gojković za „Politiku” kaže da o izmeštanju televizijskih prenosa nisu obavešteni, što je znak nepoštovanje parlamenta, budući da televizijske prenose plaćaju 80 miliona dinara godišnje

Prenosi sednica srpskog parlamenta mogli bi ubuduće da se „presele” sa Drugog na Treći kanal Radio-televizije Srbije. Takva je bar namera javnog servisa, koji je već uputio zahtev Regulatornom telu za elektronske medije da im omoguće realizaciju tog plana. RTS o svojim namerama nije obavestio Skupštinu Srbije, kaže njena predsednica Maja Gojković, dodajući da bi bio red da jeste, budući imaju ugovor. Opozicija, međutim, optužuje vlast da stoji iza „ove ujdurme” sa ciljem da suzi mogućnost da se čuje reč kritike.

O namerama RTS-a javnost je prvi obavestio Marko Đurišić, šef poslaničke grupe SDS-a, koji je to nezvanično čuo. RTS je to, potom i potvrdio, ali u parlamentu o tome ništa ne znaju. Maja Gojković za „Politiku” kaže da je o namerama RTS-a saznala od Đurišića, koji joj se obratio ovim povodom. Gojkovićeva podseća da parlament ima ugovor sa RTS-om i da bi bio osnovni red da je javni servis obavestio Skupštinu Srbije da izmešta prenose, kako kaže, „nisu nas obavestili”. Ona na ovakav postupak RTS-a gleda kao na nepoštovanje parlamenta.

U RTS-u nismo dobili odgovor da li su i, ako jesu, kada su obavestili skupštinu o svojim namerama. A zašto traže „selidbu” prenosa na kanal koji je inače rezervisan za kulturu, Duška Vučinić, direktor korporativnih komunikacija RTS-a, ovako nam je odgovorila: „RTS razmišlja o otvaranju posebnog skupštinskog kanala, ili o prebacivanju prenosa sednica Skupštine Srbije na Treći program. Cilj je da se omogući normalan rad Drugog programa RTS-a, čija je šema potpuno uništena direktnim prenosima zasedanja.”

Vučinićeva u odgovoru koji nam je dostavila navodi i da nema novca za otvaranje posebnog skupštinskog kanala, pa se zato razmišlja o prebacivanju prenosa i ističe: „Za to postoji uslov: da se sva tri programa nađu jedan pored drugog, da na daljinskim upravljačima budu na brojevima 1,2 i 3. Ako se to ne dogodi – prenosi skupštine ostaju na drugom programu.” Vučinićeva je navela i da je RTS prošlog leta uputio zahtev REM-u, koji je ovlašćen da određuje raspored televizijskih programa, te da je sada zahtev ponovljen. Ona tvrdi i da su „sva tri programa RTS-a jednako vidljiva u celoj Srbiji kroz mrežu zemaljskih predajnika” i dodaje: „Treći program RTS-a, nazvan i kanal kulture, lako bi podneo skupštinske prenose, jer je njegov program mnogo prilagodljiviji od Drugog programa RTS-a.”

TV prenosi koštaju 80 miliona dinara

Ugovor o prenosu skupštinskih zasedanja između Skupštine Srbije i Radio-televizije Srbije potpisan je 4. jula 2011. godine, a potpisali su ga tadašnji direktor RTS-a Aleksandar Tijanić i Veljko Odalović, generalni sekretar Skupštine Srbije, u prisustvu Slavice Đukić Dejanović, tadašnje predsednice parlamenta. Prema ovom ugovoru, parlament za TV prenose godišnje plaća 80 miliona dinara. Od tada smo imali još dva skupštinska saziva, u kojima je promenjena skupštinska većina, ali nikada nije bilo nikakve priče o selidbi prenosa i svaki skupštinski saziv je krojio skupštinski budžet tako da u njemu bude uključeno 80 miliona za TV prenose. U plaćanju RTS-u se, kako nam je rekla Maja Gojković, ni dan ne kasni.

Koliko god opširan odgovor RTS-a bio, ono što se navodi kao razlog za, kako kažu, razmišljanje o „selidbi”, ne zvuče ubedljivo. Osim toga, mnogo je onih koji uprkos „mreži zemaljski predajnika” ne vide ni Drugi kanal RTS-a i o tome su poslanici govorili u parlamentu kroz poslanička pitanja, a o vidljivosti Trećeg kanala da i ne govorimo. Pitanje prenosa skupštinskih zasedanja je bilo i uvek će, ili bar vrlo dugo, biti političko pitanje, šta god pričali i u RTS-u i razni stručnjaci.

Marko Đurišić, šef poslaničke grupe SDS-a, za „Politiku” kaže da je cilj selidbe prenosa da se praktično onemoguće ljudi da prate skupštinska zasedanja, a to je „možda poslednje mesto gde ljudi mogu da čuju političku kritiku vlasti i onoga što vlada radi”.

Đurišić ističe da ukoliko dođe do takve odluke, ona će biti obrazložena nekim interesima RTS-a, ali da po njegovoj oceni iza ovoga stoji Aleksandar Vučić.

Sanda Rašković Ivić, predsednica DSS-a, kaže da vlast sve čini da dezavuiše parlament i dodaje:

„Glavni cilj je da se rasturi parlament, a namera da se prenosi sednica presele na kanal koji malo ko prati, ili jako teško može da ga prati, samo je jedan od koraka do ostvarenja cilja.”

Bojanu Pajtiću, lideru DS-a, ovo takođe liči na pokušaj stvaranja „potpunog medijskog mraka i ukidanje mogućnosti da iko čuje neki drugi glas i stav, osim vođinog”.

Vladimir Đukanović(SNS), međutim, odbacuje tvrdnje da iza ovih namera RTS-a stoji vlast:

„Zar Treći kanal nije namenjen kulturi? Bilo bi van pameti premeštati skupštinske prenose na kanal za kulturu. To nije u redu, a nije mi ni jasno zašto RTS to radi. Što se reakcija opozicije tiče, neka se ljute na gospodina Dragana Bujoševića, direktora RTS-a. To je njihov kadar. Osim gospodina Bujoševića, koji je izabran na konkursu u ovom periodu, koji nema nikakve veze sa nama, niko drugi u RTS nije doveden, niti je smenjen, uredništvo čine apsolutno kadrovi koje je postavila bivša vlast. Kako mi možemo da utičemo na njihove kadrove“, pita Đukanović.

Šta god da je u pozadini ove priče o selidbi prenosa skupštinskih zasedanja na kanal koji nije dostupan građanima, koliko i Drugi kanal, šta god tvrdio RTS, trebalo bi da zabrine i zainteresuje, pre svih, naprednjake. Ovaj potez RTS-a biće uknjižen na konto SNS-a, to jest Aleksandra Vučića, što mu nikako ne treba. Tim pre što mu je, bar do sada, svako učešće u skupštinskim debatama donosilo političke poene. Kad god se, u dosadašnjoj višestranačkoj parlamentarnoj istoriji, petljalo sa prenosima sednica parlamenta, nikad se nije dobro završilo za onoga ko je to radio.