Zastrašujući podaci o porastu ubistava novinara

Veran Matić govorio je u Parizu na UNESCO-ovoj međunarodnoj konferenciji „Novinske i medijske organizacije se zalažu za bezbednost medijskih profesionalaca“

Pod predsedavanjem Irine Bokove, generalne direktorke UNESCO, Džima Bumele, predsednika Međunarodne novinske federacije, i Erika Bjeragera potpredsednika Svetskog foruma urednika, desetine predstavnika medija, novinskih udruženja i eksperata iznosili su zastraujuće podatke o porastu ubistava novinara, zločina nad novinarima, o pretnjama i novim izazovima za bezbednost novinara i medijskih radnika.

U osnovi svake diskusije bila je raširena nekažnjivost za zločine prema novinarima, jer samo pet odsto ubistava novinara i medijskih radnika je rešeno, dok ostalih 95 odsto nikada ne dočeka da bude razrešeno, a zločinci i nalogodavci sudski procesuirani.

Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara, predstavljen je kao borac protiv nekažnjivosti koji je svom novinarskom radu dodao upornu aktivnost na razrešavanju ubistava novinara u Srbiji, bez obzira i na ličnu sigurnost, budući da je više od pet godina pod policijskom zaštitom 24 sata.

Primer uspešnog rada Komisije za istraživanje ubistava novinara je retkost kada je reč o borbi protiv nekažnjivosti i prezentacija ovog rada skrenula je pažnju sa, uglavnom neuspešnih, i često individualnih, pokušaja razrešavanja ubistava.

Model rada ove komisije predstavljen je kao pogodan za adaptacije i u drugim zemljama.

„Veoma je važno da medijska zajednica treba da podstakne ili osvoji političku volju da do rešavanja ubistava dođe kroz stvaranje modela koji će svakako napraviti pomak kada je reč o nekažnjivosti na nacionalnom, regionalnom ili globalnom nivou. Kada se osvoji politička volja, onda je veoma važno da sami novinari budu posvećeni učesnici procesa, da se uzdržavaju od zajedničkog rada sa istražnim organima, naravno koristeći i svoju medijsku poziciju, medijsku industriju za promociju svih aktivnosti kada je reč o podizanju svesti o ugroženosti novinara i osvajanju bezbednosti medijskih radnika, kao i o rešavanju svih nerešenih slučajeva nasilja nad novinarima.

Uloga novinara i medija je veoma važna i mora biti intenzivna i kontinuirana, što najčešće nije slučaj. Mediji moraju iskoristiti svoje kapacitete koji su veliki da se stvori klima i izvrše adekvatni pritisci na institucije da prihvate modele koji će dovesti do rešavanja slučajeva ubistava, bez obzira koliko rezultati bili bolni za državu i institucije jer, u krajnjoj instanci, zadovoljavanjem pravde se upravo i grade institucije i pravna država“.

Naglašeno je da predstavnici Komisije za istraživanje ubistava novinara iz Srbije pomažu drugim sličnim telima kao što je Komisija u Crnoj Gori, ali prave i međunarodne kampanje protiv zločina nad novinarima u saradnji sa Kancelarijom OEBS-a za slobodu medija, koje su dostupne svim zemljama koje žele da je koriste.

Matić je predstavio i rezultate rada Komisije:

– Sudski proces optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije koji je u toku i za koji se nada da će se ubrzati, tj. da će se sednice na kojima iskaze daju svedoci, češće održavati nego što je do sada bio slučaj.

– Istraga u slučaju ubistva novinara Milana Pantića je intenzivna, uz učešće sedam istražitelja, što do sada nikada nije bio slučaj da u tako dugom vremenskom periodu, toliki broj istražitelja posvećeno radi na jednom slučaju.

– U slučaju Radoslave Dade Vujasinović, očekuju se rezultati superveštačenja Nacionalnog forenzičkog instituta iz Haga.

– Slučaj ubistva medijskih radnika RTS blokiran je činenjicom da od NATO ne mogu da se dobiju elementarni podaci o tome ko je izdao naredbu za bombardovanje jednog medija, prvi put u istoriji, i na osnovu kojih argumentata. Pripremljen je plan prikupljanja svih podataka od domaćih aktera o tome kako je došlo do neizvršavanja obaveze da se ova zgrada evakuiše odmah po početku bombardovanja.

„Veoma je važno da na nacionalnom nivou imamo institucije sa autoritetom koje mogu temeljno raditi na prevenciji nasilja nad novinarima, hitno reagovati u slučaju pretnji, uz tužilaštvo, policiju i sve aktere koji treba da otkriju svaku pretnju i da gone počinioce, koja bi podizala svest o položaju novinara i neophodnosti postizanja veće bezbednosti za novinare i medijske radnike, jer vreme i tehnologije svakoga dana donose nove izazove kada je reč o brojnim mogućnostima da novinari budu ugroženi“, rekao je Matić.

Podržao je i inicijativu Reportera bez granica da se formira institucija Specijalni izvestilac za bezbednost novinara pri kancelariji Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, sa velikim ovlašćenjima, kao i da se stvori niz obavezujućih odluka koje bi zemlje morale da primenjuju kako bi se rešavali slučajevi nekažnjivosti, ali i obezbedili uslovi za bezbedan rad novinara.

„Moramo učiniti sve da se razotkriju svi slučajevi ubistava novinara; ako to nije moguće zbog protoka vremena ili drugih razloga, onda moramo sve učiniti da detaljno saznamo i upoznamo javnost sa svim činjenicama vezanim za opstrukcije istraga; ako ni to nije moguće, ne smemo dozvoliti da slučajevi ubijenih kolega budu zaboravljeni, jer ono što mediji mogu da urade jeste da stalno podsećaju na zločin i činjenicu da ubice i nalogodavci slobodno šetaju“, zaključio je Matić.